Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Američke sankcije na čekanju dok Rusija završava Severni tok 2


Ilustrativna fotografija

Autor Todd Prince, priredio Dragan Štavljanin

Dok je istraga u Predstavničkom domu Kongresa SAD u postupku opoziva predsednika Donalda Trampa u fokusu tamošnje javnosti, paralelno se odvija još jedna drama, ali mnogo tiša, u kojoj Ukrajina takođe ima ulogu.

U Kijevu posmatraju zabrinuto kako Rusija privodi kraju gasovod "Severni tok 2" uprkos pretnji američkog Kongresa da će uvesti sankcije kompanijama koje učestvuju u ovom projektu.

Kao retko kada, američki kongresmeni iz obe stranke su gotovo jednoglasno letos usvojili predloge zakona u cilju zaustavljanja projekta vrednog 11 milijardi dolara koji treba da ispod Baltičkog mora obezbedi dotok gasa do Nemačke.

Međutim, Rusija nastavlja da gradi gasovod, što joj je olakšala i nedavna dozvola danskih vlasti da postavi cevi u njenim vodama, dok je u Vašingtonu malo učinjeno na usvajanju pomenutih zakonskih akata u Predstavničkom domu i Senatu.

To izaziva zabrinutost u Kijevu, jer bi završetak "Severnog toka 2" omogućio Rusiji da u dopremanju gasa evropskim potrošačima zaobiđe do skora glavni tranzitni pravac preko Ukrajine, čime bi lišio ovu državu prihoda od nekoliko milijardi dolara na ime taksi. Istovremeno, američki zvaničnici se pribojavaju da će to ekonomski ojačati i ohrabriti Rusiju u ostvarivanju svojih geostrateških ambicija.

Republikanski senator Ted Kruz (Cruz), jedan od najžešćih kritičara "Severnog toka 2", ističe da će ovaj projekat osnažiti uticaj Rusije na energetski sektor u Evropi, te povećati rizik od njenog vojnog avanturizma pet godina nakon što je anektirala Krim i pomaže separatistima koji drže deo istočne Ukrajine.

Krim: Godinu dana nakon aneksije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

Više od 13 hiljada ljudi je ubijeno u ovim sukobima, a vlasti u Kijevu, koje se suočavaju sa finansijskim problemima, nastavljaju borbe sa proruskim pobunjenicima u Donbasu, koji republikanski senator Ros Džonson (Johnson), naziva ključnom tačkom (ground zero) u sporu između Moskve i Vašingtona.

Pojedini kongresmeni i ukrajinski zvaničnici strahuju da Predstavnički dom, koji je zaokupljen procesom Trampovog opoziva, neće postići dogovor sa Senatom o uvođenju sankcija pre završetka Severnog toka 2, što se očekuje početkom sledeće godine.

"Ističe vreme da se zaustavi Severni tok 2," kazao je Kruz za Radio Slobodna Evropa (RSE).

"Za nekoliko meseci Rusija će završiti gasovod što će omogućiti Putinu da dodatno ojača svoju armiju, iskorištava naše evropske saveznike i ugrozi energetsku bezbednost SAD", dodao je Kruz.

Dupliranje izvoza ruskog gasa u Nemačku

Rusija bi preko "Severnog toka 2" mogla da duplira izvoz gasa u Nemačku, koja je najveća evropska ekonomija.

Do sada je izgrađeno 80 odsto gasovoda dužine 1.230 kilometara. Nakon dužeg razmatranja, Danska je u oktobru dozvolila postavljanje cevi u njenim teritorijalnim vodama – što je bila poslednja pravna prepreka za završetak ovog projekta.

Spoljnopolitički komitet Senata je u julu usvojio inicijativu koju su pokrenuli Kruz i senatorka iz Demokratske stranke Džin Šahin (Jeanne Shaheen), za uvođenje sankcija kompanijama čiji su brodovi angažovani u polaganju cevi.

Samo nekoliko firmi u svetu poseduje tehnologiju za postavljanje gasovoda na dnu mora – nijedna nije iz Rusije – što dodatno osnažuje inicijativu američkog Kongresa u zaustavljanju Severnog toka 2, izjavio je Kruz u septembru.

Spoljnopolitički komitet Senata je usvojio pomenuti predlog sa 20 glasova "za" i samo dva "protiv", čime se naglašava jedinstvenost u stavu obe stranke. Istu inicijativu je usvojio u junu i spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma. Međutim, oba doma tek treba da se izjasne u plenumu.

Odlazeći predsednik ukrajinskog parlamenta Andrij Parubij uputio je u avgustu pismo predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) zatraživši od nje da stavi na glasanje predlog zakona o uvođenju sankcija na "Severni tok 2".

Čak Šumer (Chuck Schumer), lider manjinskih demokrata u Senatu kazao je krajem oktobra za RSE da njegova partija želi usvajanje zakona kojima bi se uvele dodatne kaznene mere Moskvi.

Najtrože sankcije Rusiji: Čak Šumer
Najtrože sankcije Rusiji: Čak Šumer

"Demokrate se zalažu za najstrože sankcije Rusiji kao odgovor i na stalna nastojanja Putina i drugih stranih vlada da se mešaju u američke izbore, te ilegalnu rusku okupaciju Krima", naglasio je Šumer.

On nije precizirao koje dodatne mere želi da budu uvedene, ali nekoliko predloga cirkuliše u Kongresu, uključujući sankcije na prošireni spisak ljudi koji se smatraju bliskim Putinu, zatim ruskim bankama, te projektima Moskve za izvoz tečnog gasa (LNG).

"Veoma se bojim ove opcije uvođenja sankcija širokog spektra", kazao je za RSE Oleksandr Harčenko, konsultant ukrajinske vlade koji je prošlog meseca putovao u Vašington u nastojanju da lobira za usvajanje pomenutih zakona u američkom Kongresu. "Potreban nam je zakon o sankcijama danas, a ne za nekoliko meseci kada se završi gradnja 'Severnog toka 2'", napomenuo je.

U međuvremenu, Rusija lobira u cilju sprečavanja novih američkih sankcija.

Moskva tvrdi da je "Severni tok 2" potreban da bi se nadomestio pad proizvodnje prirodnog gasa u Evropi.

Međutim, Harčenko ističe da gasovod preko Ukrajine ima veći kapacitet nego "Severni tok 2".

Nezgodan trenutak za Trampa

Svaki zakon koji usvoji Kongres, da bi stupio na snagu mora da potpiše Tramp.

On je izjavio u junu da će razmotriti uvođenje sankcija kako bi onemogućio "Severni tok 2", dodajući da Nemačka treba da kupuje američki tečni gas umesto ruskog.

Predsednik SAD je u prošlosti bio uzdržan u nametanju dodatnih kaznenih mera Rusiji. Međutim, inicijativa u američkom Kongresu uperena protiv "Severnog toka 2" kao i politike Moskve, dolazi u nezgodnom trenutku po Trampa zbog pritiska da iskaže podršku Kijevu.

Većinske demokrate u Predstavničkom domu pokrenule su postupak opoziva protiv njega zbog sumnje da je zamrznuo vojnu pomoć Ukrajini da bi primorao njenog predsednika Volodimira Zelenskog da pokrene istragu čija je glavna meta Džo Bajden (Joe Biden), bivši potpredsednik SAD, a sada favorit za predsedničkog kandidata demokrata na izborima u novembru 2020.

Dve osobe dobro obaveštene o toku rasprave o ovom pitanju, kazale su za RSE, pod uslovom da im se ne objavi ime, da ukoliko Kongres ne usvoji pomenuti zakonski paket do kraja ove godine, on bi mogao postati deo Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA).

Mada se ovim aktom utvrđuju budžet i troškovi za odbranu, zakonodavci često uključe u njega i pitanja koja se ne odnose direktno na ovu oblast, zato što je gotovo izvesno da će biti usvojen do kraja godine.

Džon (John) Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, kaže da bi bila "sramota" ukoliko odlaganja zbog pregovora o širem spektru sankcija rezultiraju završetkom "Severnog toka 2".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG