Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Altmann: Srbija ne može u EU dok ne reši probleme sa Kosovom


Franz Lothar Altmann
Beograd mora raspustiti institucije države Srbije na severu Kosova iako se neće tražiti da formalno prizna kosovsku nezavisnost. Ova poruka koju je nemačka kancelarka Angela Merkel krajem avgusta saopštila u Beogradu, prema svim signalima, predstavlja konsenzus velike većine članica EU i SAD. Srbiji je, dakle, neophodna nova koncepcija za rešavanje kosovskog pitanja jer podela Kosova nije realna opcija.

Sagovornik Radija Slobodna Evropa Franz Lothar Altmann, nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina, deli ove stavove. On ima optimistična očekivanja u pogledu verovatnoće da će Evropska komisija 12. oktobra preporučiti dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za EU, ali govori i o rezervama koje EU i njegova zemlja Nemačka imaju prema daljim koracima Srbije na putu ka Evropi.

Altmann: Da, mislim da će se preporučiti davanje Srbiji kandidatskog statusa, ali ne verujem da će Komisija odrediti datum pristupnih pregovora. To je po mom mišljenju zato što, uprkos tome što je uložila dosta napora, Srbija još uvek nije ispunila neke važne uslove, pre svih uspostavljanje normalnih odnosa sa Kosovom.

Radi se o sveobuhvatnom odnosu Srbije i Kosova, čiji aspekt je i trenutno aktuelno i veoma važno pitanje raspuštanja srpskih paralelenih struktura na severu Kosova. U Ahtisarijevom planu već je predviđeno da zajednica kosovskih Srba ima svoje specijalne institucije, kao i da razvija specijalne odnose sa Beogradom. Berlin to prihvata i podržava, ali ono što ne prihvata i što kritikuje - a što je u Beogradu saopštila i gospođa Merkel - to su postojeće institucije države Srbije na severu Kosova koje nisu deo Ahtisarijevog paketa i, posebno, kriminalne strukture koje im daju ton. To Nemačka, dakle, ne prihvata. Ali, to je samo jedan aspekt sveobuhvatnog problema odnosa između Srbije i Kosova.

Podela Kosova nije realna
RSE: To znači da Nemačka od Srbije očekuje da raspusti svoje institucije i prihvati Ahtisarijev paket, ali Tadić je kancelarki Merkel rekao da je raspuštanje paralelnih instirucija na severu neprihvatljiv uslov.

FOTOGALERIJA - Kosovo, 15. i 16. septembar 2011.

Altmann: OK, to je onda problem Beograda. Beograd je taj koji želi u Evropsku uniju, a Evropska unija je nakon iskustava pre svega sa Kiprom veoma jasno poručila, a Berlin takođe stoji iza te poruke – ne možemo primiti Srbiju u svoje redove sve dok ne reši svoje probleme sa Kosovom, zato što i Kosovo mora jednog dana postati deo Evropske unije. Ne može Srbija postati članica Evropske unije a da Kosovo za uvek ostane izvan nje zato što ga Srbija blokira. To se neće dopustiti. Zbog toga je nužno da se postigne sporazum, odnosno, ugovor, kojim bi se osiguralo da Kosovo ne bude blokirano od strane Srbije u nekom budućem trenutku kada dodje red da se ono integriše u Evropsku uniju, kojim bi se, dakle, sprečilo da Beograd, koji će tada verovatno već biti u redovima EU, na to uloži veto. To, naime, jeste opasnost kad Srbija postane članica EU. Ona bi na sve mere koje bi bile deo kosovskih evrointegracija mogla ulagati veto.

RSE: Smatrate li da je aktuelno političko vođstvo u Beogradu spremno da žrtvuje evrointegraciju zemlje zbog Kosova?

Altmann: Bojim se da političke partije u Beogradu trenutno u predizbornoj kampanji vrše takav pritisak jedne na druge da članstvo Srbije u Evropskoj uniji stavljaju na drugo mesto. Dakle, kad bi jedan političar – uz izuzetak Čedomira Jovanovića iz LDP-a, on nije deo ove priče – rekao: dajte, pogledajmo kosovskoj realnosti u oči, ostali bi se ustremili na njega kao na izdajnika, iako ni sami nisu ubeđeni u svoje stavove, ali – to je borba za glasove. Dakle, da niko nije spreman da podigne glavu iz peska jer ako bi to učinio ostao bi bez glave, odnosno izgubio bi vlast ili šansu da je osvoji.
RSE: Verujete li da je Beograd odustao od ideje podele Kosova?

Altmann: U to još uvek ne verujem. Mislim da u vezi sa takvim planom ima različitih glasova, ali da je ideja podele Kosova još deo zvaničnog programa iako će to samo retki javno priznati. Ta ideja je, međutim, teško ostvariva jer je odbijaju i Kosovo i međunarodna zajednica. Ako Beograd smatra da će moći da se izbori za deo severnog Kosova, a da ništa zauzvrat ne da – onda je u velikoj zabludi jer to ne bi prošlo. Morao bi se verovatno ustupiti deo Preševske doline, a to bi Beograd teško prihvatio. Ta ideja je neprihvatljiva i za međunarodnu zajednicu zato što se ona boji da bi usledila lančana reakcija u regionu – da bi Dodik odlučio da napusti Bosnu i Hercegovinu i priključi Republiku Srpsku Srbiji, osnosno, da bi eventualno i Albanci u severozapadnoj Makedoniji umesto teritorijalne autonomije koju sada imaju izabrali da se ujedine sa Kosovom i Albanijom. Iz tih razloga podela Kosova nije realno pitanje. Ono što bi bila realna opcija jeste uspostavljanje šire autonomije severa u okviru Kosova.

Pogledajte komentare (14)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG