Dostupni linkovi

Biznismeni iz Albanije pod sankcijama SAD


Dvojica albanskih biznismena Aćif Rakipi i Ilji Ndroći našli su se među sedam osoba koje je američki Stejt department (na fotografiji) proglasio nepoželjnim osobama

Američki Stejt department proglasio je nepoželjnim osobama dvojicu biznismena iz Albanije, Aćifa Rakipija (Aqif Rakipi) i Ilji Ndroćija (Ylli Ndroqi).

Aćif Rakipi je bivši poslanik u parlamentu Albanije iz redova Partije pravde, integracije, jedinstva (PDIU) i biznismen, dok je Ilj Ndroći vlasnik jedne televizijske stanice u Albaniji.

Njih dvojica su među sedam lica sa Zapadnog Balkana koje su Sjedinjene Države proglasile osobama „non grata“ jer se smatraju ozbiljnom pretnjom po stabilnost i demokratiju u regionu.

„Organizovani kriminal ostaje pretnja u Albaniji, a kriminalni akteri su i dalje uticajni u albanskoj politici, koristi se novac i nasilje kao način za podršku favorizovanim kandidatima“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Ko je Aćif Rakipi?

Aćif Rakipi je na parlamentarnim izborima 2017. godine izabran za poslanika u Skupštini Albanije iz regiona Eljbasan (Elbasan), gde je osvojio 18 odsto glasova.

Rakipi je 2018. godine ostao bez poslaničkog mandata jer nije prijavio postupak koji se protiv njega vodio u Italiji za krivično delo “uzimanja ukradene robe pod lažnim imenom”.

U saopštenju američkog Ministarstva finansija se navodi da je Rakipi "ozloglašeni bivši poslanik iz Eljbasana, koji ima štetan i destabilizirajući uticaj na politički proces u Albaniji".

„Brojne organizovane kriminalne grupe u Albaniji nudile su novac, poklone ili su obećavale posao u zamenu za glasove za političku partiju koju one favorizuju. Rakipi je dugo bio umešan u organizovani kriminal i blisko je povezan sa organizovanom kriminalnom grupom, u okviru koje je vršio politički uticaj, uključujući korupciju“, navedeno je u saopštenju.

Stejt department podvlači da je Rakipi koristio svoj politički uticaj kako bi prijatelje imenovao na ključne javne funkcije u Eljbasanu i Tirani.

Rakipi je bez poslaničkog mandata ostao na osnovu Zakona o dekriminalizaciji, ali je na poslednjim parlamentarnim izborima u Albanji, koji su održani 25. aprila 2021. godine, njegov sin Orlando Rakipi izabran za poslanika ispred Socijalističke partije.

Ko je Ilji Ndroći?

Ilji Ndroći je takođe biznismen iz Albanije. Bavi se medijima i infrastrukturom, a vlasnik je i televizije “Ora News” kao i “Channel 1”, te jednog informativnog radija.

Američko Ministarstvo finansija navodi da je imovinu Iljija Ndroćija zaplenila Vlada Albanije 2020. i 2021. godine “zbog prethodnih kriminalnih radnji".

„Ndroći je koristio medije, koji su ranije bili pod njegovom kontrolom, kako bi ucenjivao građane Albanije tako što im je tražio novac i da plaćaju reklame u zamenu da se o njima ne objavljuju negativni izveštaji u medijima“, navodi se.

Ndroći se pominje kao osoba koja je direktno ili indirektno učestvovala u korupciji.

Ndroći, koji se već dve godine nalazi pod istragom Specijalnog suda protiv organizovanog kriminala i korupcije, kaže da se „prema američkom zakonu može preispitati stavljanje (njegovog) imena na (crnu) listu”. Izrazio je uverenje da će ova odluka američkog Stejt deprtmenta biti preispitana.

„Bio sam i ostao pristalica reformi koje se sprovode u zemlji, uključujući reformu pravosuđa, a pre svega jesam i ostajem pobornik interesa SAD u zemlji i šire, i čvrsto verujem da u prijateljstvo naše zemlje i SAD, koje je od suštinskog značaja i zasniva se na vrednostima demokratije i vladavine prava“, rekao je on.

Američka uredba o sankcijama je na snazi od 2001. godine i od tada se sankcije redovno produžavaju.

Američki predsednik Džo Bajden je 8. juna 2021. proširio opseg kriterijuma za uvođenje američkih sankcija prema pojedincima i kompanijama iz država Zapadnog Balkana.

Iz Bele kuće je tada saopšteno da korupcija narušava ekonomski rast, olakšava organizovani kriminal i podriva poverenje u demokratske procese.

"To otvara vrata našim strateškim protivnicima da potkopaju demokratiju, zaustave napredak ka efikasnom i odgovornom upravljanju i spreče region Zapadnog Balkana da postigne punu integraciju u transatlantske institucije. Oni omogućavaju pojedincima da iskoriste slabu vladavinu zakona i da profitiraju od sistemske korupcije na štetu običnih građana. Oni time predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država", zaključeno je u saopštenju.

Premijer i predsednik Albanije za sada ćute o sankcijama

Odluka SAD da se Rakipi i Ndroći proglase nepoželjnim osobama, usledila je nakon upozorenja Stejt deprtmenta da će biti proširene sankcije za lica iz Albanije.

Premijer Albanije Edi Rama nije želeo da komentariše činjenicu da je pod američkim sankcijama bivši poslanik Aćif Rakipi, čiji je sin i poslanik ispred njegove Socijalističke partije.

“Ne razumem zašto postavljate ova pitanja kada sam u Berlinu. To su pitanja koja pripadaju unutrašnjim pitanjima zemlje. Kada se vratimo, razgovaracemo o tome", rekao je Rama na konferenciji za novinare nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Nije regovao ni predsednik Albanije Iljir (Ilir) Meta.

Američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken je saopštio da su Stejt department i Ministarstvo finansija preduzeli akcije kako bi sankcionisali aktere na Zapadnom Balkanu zbog destabilizujućih i koruptivnih aktivnosti.

Albanija je članica NATO-a od 2009. godine.

Dobila je status kandidata za članstvo u EU 2014. godine i trenutno čeka odluku država članica EU oko početka pregovora o članstvu.

Albanija je dobila zeleno svetlo za početak pregovora, ali ipak nije određen tačan datum njihovog početka.

Ko se još našao na američkoj crnoj listi?

SAD su uvele već sankcije bivšem albanskom premijeru Salji Beriši (Sali Berisha), nekadašnjem reformatoru i savezniku Zapada na rušenju komunizma u Albaniji.

Sankcije su uvedene i članu Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku iz entiteta Republika Srpska.

Dodik se optužuje da ugrožava suverenitet BiH, te da podržava organizovane kriminalne grupe koje su povezane sa političkim strukturama u Srbiji i na severu Kosova, gde živi većinski srpsko stanovništvo.

Na američkoj crnoj listi su iz Bosne i Hercegovine (BiH) i bivši potpredsednik Stranke demokratske akcije (SDA) i delegat u Domu naroda Parlamenta BiH Asim Sarajlić i bivša glavna tužiteljka Tužilaštva BiH Gordana Tadić.

Takođe, bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski i bivši šef makedonske Uprave za bezbednost i kontraobavještavanje (UBK) Sašo Mijalkov. Pod sankcijama je i I.C.I.C. KFT, mađarska firma Nikole Gruevskog.

Iz Crne Gore su sankcije uvedene Svetozaru Maroviću, nekadašnjem visokom funkcioneru Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Krajem decembra američko Ministarstvo finansija stavilo je na listu sankcija i potpredsednika Srpske liste, vodeće srpske partije na Kosovu, Milana Radoičića, biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića, njegovog brata Žarka i još deset sa njima povezanih osoba.

* Tekst priredila Sandra Cvetković

Pogledajte

Perspektiva - specijal sa Aleksandrom Jovanovićom– Ćutom u Beogradu: 'Protest protiv svega'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:24:17 0:00
XS
SM
MD
LG