Ako uspešno "položi" i izborni ispit, Beograd počinje pregovore sa EU

Šesnaesta runda briselskog dijaloga između Beograda i Prištine konačno je urodila plodom. Dve strane su postigle sporazum o telekomunikacijama i energetici, saopštila je evopska posrednica Catherine Ashton. Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak javlja da je dogovoreno da Kosovo dobije poseban pozivni broj, koji će verovatno postati operativan 2015. godine, a srpski fiksni i mobilni operater do novih tendera nastavlja da radi kao i do sada. Što se tiče energetike, postignut je sporazum da hidroelektrana Gazivode i trafo stanica Valač budu umrežene i u elektromrežu Srbije i u kosovski KEK.

U Briselu, a i u domaćoj stručnoj javnosti, ocenjuje se, međutim, da će, nakon što je ispunila ova dva uslova, Srbija morati da pokaže i visoku kooperativnost u pogledu kosovskih lokalnih izbora, kako bi otvorila pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

Naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak najpre precizira šta su Srbija i Kosovo dogovorili u oblastima energetike i telekomunikacija.

“Kosovo je dobilo trocifreni pozivni broj, u tekstu još nije precizirano koji je, ali smatra se da će to biti broj 383. Za taj broj će u međunarodnoj telekom uniji u ime Kosova aplicirati ili Švedska ili Austrija, ali taj kod bi mogao da počne da se koristi tek 2015. godine. Srbija je zauzvrat dobila to da će se svi fiksni telefonski pozivi koji idu sa Kosova ka centralnoj Srbiji naplaćivati kao lokalni, a ne međunarodni pozivi. I srpski mobilni operateri nastaviće da rade kao i do sada, sve dok im ne isteknu tenderi, pri čemu i nakon toga mogu da se prijave i ponovo dobiju na tenderima”.

Kad je u pitanju energetika, još nisu poznati svi detalji, ali najvažnije je to da će hidroenergetski sistemi Gazivode i Valač biti umreženi i u kosovsku i u srpsku elektromrežu, kaže naš dopisnik i otkriva još neke dogovorene detalje:

“Dogovoreno je da zaposleni u trafostanici Valač, a većinom su to Srbi, neće morati da sa centralnim kosovskim vlastima u Prištini potpisuju dodatne ugovore o radu, što je ranije bio jedan od kosovskih zahteva. Uz to, Valač, pored kosovskog, ostaje integrisan i u elektrosistem centralne Srbije, on će, naime, biti povezan sa drugim delovima mreže, pretežno na jugu Srbije, ali to ne bi trebalo da bude nešto neobično, s obzirom na to da u čitavoj Evropi imate prekogranične elektroenergetske sisteme”.

Odlučujuća uloga Nemačke

Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da je Srbija ovim sporazumima ispunila sve uslove da počne u januaru, ili čak i ranije, pristupne pregovore sa EU, dodavši, doduše, “da predstoje ozbiljni poslovi u organizaciji lokalnih izbora na Kosovu i da je potrebno da sve strane poštuju obaveze dogovorene u Briselu, kako bi lokalni izbori protekli u fer
atmosferi”.

I ministar za telekomunikacije Rasim Ljajić smatra da više nema dileme da je Srbija širom otvorila vrata početku pregovora sa EU najkasnije u januaru i ističe da je postizanje dogovora o telekomunikacijama i energetici važna karika na putu ka EU. Ministar je dodao da ostaju lokalni izbori na Kosovu 3. novembra:

"Verujem da ćemo uz sve otpore uspeti da izborni proces privedemo kraju, kako bi se na osnovu tih izbora formirala zajednica srpskih opština, i dobile legitimne, legalne, međunarodno prihvaćene, institucije. Sasvim je evidentno da smo ispunili sve uslove za početak pregovora sa EU" ističe Ljajić.

Jozwiak prenosi da se upravo postignuti sporazumi i u Briselu vide kao veoma značajni koraci, ali da pre započinjanja pregovora Srbiji predstoji još jedan važan zadatak.

“To je da pokaže punu kooperativnost i posvećenost lokalnim izborima na Kosovu 3. novembra. Ona treba da demonstrira da je ozbiljno posvećena uspešnom sprovođenju tih izbora. Ako Srbija to učini, prilično je sigurno da bi pristupni pregovori mogli početi ne u januaru, nego već u decembru. Velika grupa zemalja-članica severne i centralno-istočne Evrope zalaže se za to da sa Srbijom, ako uloži energiju u uspeh izbora na Kosovu, otpočnu pregovore odmah posle EU samita u decembru, tako da bi oni mogli početi 20. ili u ponedeljak, 23. decembra. Ovo se može čuti od nordijskih i centralnoevropskih diplomata. Nemačka, međutim, u ovoj priči ima odlučujuću ulogu, nisam ništa čuo od diplomata te zemlje, ali pomenuti izvori stoje na stanovištu da Nemačka ne bi mnogo zapinjala oko toga da li bi pregovori počeli u decembru ili u januaru”, kaže Jozwiak.

Ozbiljan posao oko izbora

Iako srpski pregovarački tim ne otkriva javnosti detalje procesa, Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za Kosovo i kandidat za gradonačelnika severne
Mitrovice, za Radio Slobodna Evropa kaže veruje da novih uslova Srbiji neće biti.

“Naši pregovori mogu početi pre kraja godine, a u krajnjem slučaju početkom iduće godine, sve zavisi od Evropske komisije. Mislim da nakon ovoga nema više nikakvih novih uslova jer ovo je sve ono što su nam rekli još na početku pregovora u Briselu. To se znalo, samo što javnost nije bila upoznata jer pregovarač nije hteo da otkrije sve delove dogovora koji je tada napravljen”, kaže Ivanović.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, nije, međutim, tog mišljenja. On za naš radio ocenjuje da nije sve završeno jer Srbiju očekuje da obavi i ozbiljan posao u pogledu novembarskih izbora.

“Uslov je da izbori prođu bez incidenata, bez favorizovanja državne liste ili nasilja nad drugim Srbima koji učestvuju na izborima; obaveza Beograda je, zapravo, da, zajedno sa kosovskim vlastima, obezbedi fer, demokratske i bezbedne izbore na severu Kosova, kao i fer i nefalsifikovano glasanje na teritoriji centralne Srbije“, podvlači Janjić.

Naziv jedinstvene srpske liste nije bio u fokusu briselske debate, s obzirom na to da je Evropskoj komisiji mnogo važnije da obezbedi veliku participaciju Srba na predstojećim izborima. Ako bi se postigla njihova pristojna izlaznost, ocenjuje naš dopisnik, EU i Priština bi mogle pokazati fleksibilnost u vezi sa nazivom „Srbija“ koji ta lista nosi.