Međunarodna nevladina organizacija za borbu protiv korupcije Transparency international objavila je listu zemalja i teritorija rangiranih po indeksu percepcije korupcije.
Većina zemalja regiona, stagnira ili nazaduje u borbi protiv korupcije, a jedan od izuzetaka je Makedonija koja je nastavila rast - 2008. imala je indeks 3,6, prošle godine 3,8, a ove godine 4,1, što je rezultat koji ima i Hrvatska.
Srbija sa ocenom 3,5, nepromenjenom u odnosu na 2009. godinu, deli 83. mesto sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, peruom i Tajlandom.
Bosna i Hercegovina je prošlogodišnji indeks 3 neznatno povisila na 3,2, dok je Crna Gora posle prošlogodišnjeg skoka sa 3,4 na 3,9 ove godine ima pad indeksa na 3,7.
Ipak, Miklos Marschall, direktor Transparency internationala za Evropu i Aziju, kaže da je dobra vest što se rezultati percepcije korupcije u regionu nisu pogoršali.
Marschall: Uopšteno govoreći, mislim da je dobra vest za region da su rezultati isti ili nešto bolji. To je indikator da se integritet državnih institucija koji smo merili ovim indeksima polako ali sigurno popravlja. Razume se, činjenica da su indeksi svih zemalja regiona ispod 5 treba da nas podseti da je korupcija još uvek endemski problem. S druge strane, to što rezultati nisu lošiji, odnosno, što su u nekim zemljama i nešto bolji, pokazuje da reforme počinju polako da se ostvaruju.
Marschall: Mislim da moramo biti vrlo oprezni prilikom poredjenja rezultata u tako kratkom vremenskom intervalu, ali i zbog toga što uzorci istraživanja mogu da se menjaju, iako, razume se, rezultati reflektuju trend, u kom pravcu se ide. Međutim, ovako male razlike u rezultatu, koje su postigle Bosna i Hercegovina i druge zemlje, ravne su statističkoj grešci, zbog čega u njih ne bih učitavao suviše jake zaključke. Zemlja u kojoj je poboljšanje značajno je Makedonija, gde je indeks dostigao 4.1, a uz to, Makedonija ima isti rejting kao Hrvatska. To je zaista interesantan razvoj događaja.
Ukupno gledajući, kao što rekoh, mislim da je dobra vest to što se indeksi nisu pogoršali, a objašnjenje za to leži u obećanju koje se zove Evropska unija, odnosno, u činjenici da će se ovaj region u jednom trenutku uključiti u evrpsko tržište, što je velika motivacija kako za političku i biznis elitu, tako i za građane.
Marschall: Očigledno je da se tu radi o veoma osetljivoj stvari, tim pre što je u pitanju prodaja kompanije koja spada u najvredniju imovinu Srbije. Upravo zbog toga ta prodaja bi morala da se realizuje uz apsolutnu transparentnost. Mediji, civilno društvo, uključujući i naš ogranak - Transparentnost Srbija – morali bi da dignu glas. Ono što mi kao nevladina organizacija koja se bori protiv korupcije možemo uraditi jeste da uputimo zahtev srpskoj vladi da tu privatizaciju obavi maksimalno transparentno. Takodje ćemo, prekograničnom saradnjom sa organizacijama civilnog društva, kao i preko nemačkog ogranka Transparency international, apelovati na nemački Telekom da i sami primenjuju ono što propovedaju, a ne da upražnjavaju duple standarde, zagovarajući visoke standarde kad deluju kod kuće, a napuštajući ih, često, kad obavljaju biznis u inostranstvu. Mislim, dakle, da se i internacionalnim igračima mora uputiti vrlo stroga poruka i smatram da je veoma dobro što ste ukazali na ovaj potencijalni sukob interesa. To pitanje se mora javno postaviti ne samo u Srbiji nego i u Nemačkoj.
Marschall: Mislim da je najproblematičnija pojava veoma zamagljena granica izmedju političara i biznis elita. Dakle, nedostaje ta važna granica koja ih razdvaja, a nedostaju i pristojne norme i standardi za merenje konflikta interesa. To zovem uzapćenom, zarobljenom, državom. U takvoj državi biznis interesi imaju nedopustiv i netransparentnan uticaj na političare i obrnuto – političari koji vode državu na čelu su ogromnih korporacija u vlasništvu velikih poslovnih familija i oligarha. To se odnosi na veliki broj zemalja u tranziciji u kojima su institucije koje su dužne da kontrolišu političare još uvek suviše slabe, u kojima je pravosudje pod političkim pritiskom, mediji nesamostalni, a civilno društvo nedovoljno snažno da reaguje kao korektiv vlasti.
Većina zemalja regiona, stagnira ili nazaduje u borbi protiv korupcije, a jedan od izuzetaka je Makedonija koja je nastavila rast - 2008. imala je indeks 3,6, prošle godine 3,8, a ove godine 4,1, što je rezultat koji ima i Hrvatska.
Srbija sa ocenom 3,5, nepromenjenom u odnosu na 2009. godinu, deli 83. mesto sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, peruom i Tajlandom.
Bosna i Hercegovina je prošlogodišnji indeks 3 neznatno povisila na 3,2, dok je Crna Gora posle prošlogodišnjeg skoka sa 3,4 na 3,9 ove godine ima pad indeksa na 3,7.
Ipak, Miklos Marschall, direktor Transparency internationala za Evropu i Aziju, kaže da je dobra vest što se rezultati percepcije korupcije u regionu nisu pogoršali.
RSE: Kako se u ovogodišnjoj listi 178 zemalja sveta rangiranih po indeksu korupcije kotira Zapadni Balkan?
Marschall: Uopšteno govoreći, mislim da je dobra vest za region da su rezultati isti ili nešto bolji. To je indikator da se integritet državnih institucija koji smo merili ovim indeksima polako ali sigurno popravlja. Razume se, činjenica da su indeksi svih zemalja regiona ispod 5 treba da nas podseti da je korupcija još uvek endemski problem. S druge strane, to što rezultati nisu lošiji, odnosno, što su u nekim zemljama i nešto bolji, pokazuje da reforme počinju polako da se ostvaruju.
RSE: Bosna i Hercegovina ove godine ima indeks 3.2, a prošle godine je bio 3. To je, dakle, neznatno poboljšanje.
Marschall: Mislim da moramo biti vrlo oprezni prilikom poredjenja rezultata u tako kratkom vremenskom intervalu, ali i zbog toga što uzorci istraživanja mogu da se menjaju, iako, razume se, rezultati reflektuju trend, u kom pravcu se ide. Međutim, ovako male razlike u rezultatu, koje su postigle Bosna i Hercegovina i druge zemlje, ravne su statističkoj grešci, zbog čega u njih ne bih učitavao suviše jake zaključke. Zemlja u kojoj je poboljšanje značajno je Makedonija, gde je indeks dostigao 4.1, a uz to, Makedonija ima isti rejting kao Hrvatska. To je zaista interesantan razvoj događaja.
Ukupno gledajući, kao što rekoh, mislim da je dobra vest to što se indeksi nisu pogoršali, a objašnjenje za to leži u obećanju koje se zove Evropska unija, odnosno, u činjenici da će se ovaj region u jednom trenutku uključiti u evrpsko tržište, što je velika motivacija kako za političku i biznis elitu, tako i za građane.
RSE: Ono sto se sada dogadja pred našim očima, da navedem to kao primer, jeste prodaja 51% akcija srpskog državnog monopola Telekom. Ima nekoliko stranih interesenata, medju kojima su austrijski Telekom, Deutsche Telecom i drugi. Od javnosti je prikrivena procedura odlučivanja da se srpski Telekom proda. A, onda su neka aktikorupcijska tela došla do podatka da je privatizacioni savetnik srpske strane City Group, koji je istovremeno i korporativni savetnik Deutsche Telecoma, kompanije u igri za kupovinu srpske firme, a istovremeno je City banka i kreditor telekoma. Nije li to mogući sukob interesa koji alarmira sumnju na korupciju?
Marschall: Očigledno je da se tu radi o veoma osetljivoj stvari, tim pre što je u pitanju prodaja kompanije koja spada u najvredniju imovinu Srbije. Upravo zbog toga ta prodaja bi morala da se realizuje uz apsolutnu transparentnost. Mediji, civilno društvo, uključujući i naš ogranak - Transparentnost Srbija – morali bi da dignu glas. Ono što mi kao nevladina organizacija koja se bori protiv korupcije možemo uraditi jeste da uputimo zahtev srpskoj vladi da tu privatizaciju obavi maksimalno transparentno. Takodje ćemo, prekograničnom saradnjom sa organizacijama civilnog društva, kao i preko nemačkog ogranka Transparency international, apelovati na nemački Telekom da i sami primenjuju ono što propovedaju, a ne da upražnjavaju duple standarde, zagovarajući visoke standarde kad deluju kod kuće, a napuštajući ih, često, kad obavljaju biznis u inostranstvu. Mislim, dakle, da se i internacionalnim igračima mora uputiti vrlo stroga poruka i smatram da je veoma dobro što ste ukazali na ovaj potencijalni sukob interesa. To pitanje se mora javno postaviti ne samo u Srbiji nego i u Nemačkoj.
RSE: U zbirnom preseku zemalja poput Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, u kojim društvenim grupama ili segmentima političkog sistema srećete najkorozivnije vidove korupcije?
Marschall: Mislim da je najproblematičnija pojava veoma zamagljena granica izmedju političara i biznis elita. Dakle, nedostaje ta važna granica koja ih razdvaja, a nedostaju i pristojne norme i standardi za merenje konflikta interesa. To zovem uzapćenom, zarobljenom, državom. U takvoj državi biznis interesi imaju nedopustiv i netransparentnan uticaj na političare i obrnuto – političari koji vode državu na čelu su ogromnih korporacija u vlasništvu velikih poslovnih familija i oligarha. To se odnosi na veliki broj zemalja u tranziciji u kojima su institucije koje su dužne da kontrolišu političare još uvek suviše slabe, u kojima je pravosudje pod političkim pritiskom, mediji nesamostalni, a civilno društvo nedovoljno snažno da reaguje kao korektiv vlasti.
