Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Mišljenje o Kosovu će imati dalekosežne posledice


Tekst o Kosovo na stranici “Internešenel Herald Tribjuna” 22, jul 2010. godine
Iako nije obavezujuće, mišljenje Međunarodnog suda pravde koje će biti saopšteno popodne, imaće dalekosežne posledice ne samo po Kosovo već i ostale etničke sukobe širom planete, piše svetska štampa.

Međunarodni sud pravde u kome je gotovo podjednak broj sudija iz zemalja koje su priznale Kosovo i onih koje se tome protive – ima istoriju obazrivog i konzervativnog pristupa, piše britanski “Gardijan” (Guardian).

Svetski mediji prenose izjave srpskih i kosovskih zvaničnika koji sa velikim optimizmom tvrde da će mišljenje biti u njihovu korist.

Sud ima tri opcije: da saopšti da je deklaracija o nezavisnosti Kosova nelegalna, legalna ili da predoči balansirani stav, podseća britanski list. Stefan Volf (Wolff), profesor na Univerzitetu u Birmingemu smatra da će Sud definisati pitanje veoma usko i oceniti da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom, prenosi “Gardijan”.

Po oceni “Internešenel Herald Tribjuna” (Internatioanl Herald Tribune), najverovatnije je ipak da će Sud u nedostatku konsenzusa saopštiti balansirani stav.

Međutim, kakav god da bude scenario, neće odmah imati uticaj na stanje na terenu, pre svega na severu Kosova gde se srpska većina protiv integraciji kojoj teže institucije u Prištini, piše “Gardijan”, podsećajući da blokada i ćorsokak u toj regiji povremeno prreastaju u nasilje, uprkos naporima međunarodne zajednice.

Jedno od mogućih rešenja, prema neimenovanom diplomati koga navodi britanski list, jeste da nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde Srbija i Kosovo otpočnu “tehničke razgovore” a ne pregovore – o “specijalnom statusu” za severni deo Mitrovice i okolne enklave. Tu ideju je nešto ranije pominjalo nekoliko evropskih političara.

Prema tom scenariju Beograd bi sam bio garant autonomije srpske enklave, a ne zajedno sa Prištinom. To bi podsećalo na status Južnog Tirola u Italiji, ističe “Gardijan”.

"Vrata na brani"

Iako se SAD protive obnavljanju pregovora o statusu, kao i podeli, sadašnja blokada ostavlja Obaminu administraciju u procepu, kao uostalom i svuda u svetu, piše “Internešenel Herald Tribjun”, navodeći stav Alana Kupermana, eksperta sa Univerziteta u Teksasu da “će to ponovo otvoriti ‘konzervu crva’ i postavlja se pitanje: šta ćete sa njom da uradie?”.

Kuperman smatra da Obamina administracija treba da izvrši dodatni pritisak na Kosovo da dodeli znantu autonomiju Srbima na severu, “ali ne mislim da smo (SAD) spremni da odlučno i nepopustljivo razgovaramo sa Albancima”.

Kristofer Čivis (Christopher S. Chivvis), iz Rand korporacije smatra da ako je cilj NATO intervencije bio da se uspostavi red i spreči haos, onda je ostvaren uspeh u Bosni, Kosovu i Makedoniji.

“Međutim, ako je namera bila da se na Balkanu izgradi demokratija zapadnog stila koja živi u harmoniji sa susedima, onda nismo uspeli i treba da vidimo kako da usmerimo naša očekivanja kada je reč o budućnosti Iraka i Avganistana”, ističe Čivis, a prenosi “Internešenel Herald Tribjun”.

Kada je reč o Srbiji, mišljenje Suda će u svakom slučaju još više iskomplikovati njenu nezgrapnu politiku. Ukoliko stav bude u korist Beograda, to će dodatno ojačati njegove zahteve za suverenitetom nad Kosovom, što bi iskomplikovalo njegove evropske integracije.

I u slučaju da Sud oceni da proglašenje nezavisnosti Kosova nije nelegalno, malo je verovatno da će Srbija odustati od podrške, pre svega Srbima na severu Kosova, ocenjuje “Gardijan”.

Takođe, presuda da je proglašenje nezavisnosti Kosova zakonito imala bi širi uticaj na međunarodnoj sceni, jer bi ohrabrila zahteve za priznavanjem različitih separatističkih teritorija, kao što su Severni Kipar, Nagorno Karabah, Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje.

Džejms Ker Lindzi (James Lindsay), professor na Londonskoj školi za ekonomiju, smatra da je ovo najvažniji slučaj u istoriji Međunarodog suda pravde.

“Mišljenje Suda može radikalno da promeni način na koji ćemo tretirati separatističke grupe u budućnosti. Ako njegov stav bude u korist Kosova, vrata na brani mogu biti otvorena za čitav niz novih država koje bi se pojavile. Niko ne želi da se to desi”, smatra Lindzi, a prenosi “Gardijan”.

Nezavisnost Kosova

Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.

Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
XS
SM
MD
LG