Mediji u Prištini su u sredu objavili spisak od 157 osoba protiv kojih je pravosuđe u Srbiji podiglo optužnice za razna krivična dela, među kojima su imena trojice od pet premijera koliko je Kosovo imalo od uspostavljanja ovdašnjih institucija.
Na spisku su i oni koji je Haški tribunal oslobodio krivice za ratne zločine kao i imena trojice koji su već dugo godina mrtvi.
U Prištini se ocenjuje da su to politčki motivisane optužnice.
Portparol Vlade Kosova Memli Krasniqi kaže da su u svim kontaktima koje su imali sa međunarodnim partnerima ali i Interpolom naglasili da se radi o politčkim optužnicama koje nemaju osnova.
„Te optužnice opsolutno nisu zasnovane na činjenicama već na starom mišljenju i rasuđivanju Beograda iz vremena Miloševića, Koštunice i drugih. Što se tiče optužnica, građani Kosova su imali sa njima problema i uvek kada se događalo, ali i kada se nije događalo, mi smo kontaktirali sa Interpolom pokušavajući da im objasnimo da ne treba da se zbog njihove političke prirode ne uvaže nalozi za hapšenje“, kaže Krasniqi.
Portparol Vlade ističe da treba priznati da ima problema na tom planu jedinog zbog toga što Kosovo nije članica Interpola, dok je Interpol obavezan da poštuje zahteve svaki dotične članice ove međunarodne policijske organizacije.
Ne čekati učlanjenje u Interpol
„Mi pokušavamo da nađemo načina, ne samo kao institucije Kosova već uz podršku međunarodnih partnera, da Interpol ne ispoštuje već da na neki način odbaci zahteve Srbije. Ono što se dogodilo sa odbacivanjem optužnica za građane BiH koje je podnela Srbija daje nam nadu da će i Kosovo pronaći takvo rešenje, kako se ne bi poštovali zahtevi za hapšenje.“
Portparol Vlade kaže da institucije Kosova ne čekaju da se učlane u Interpol da bi rešile ove probleme već kontinuirano rade da se ti problemi rešavaju u hodu.
Nuridin Ibishi, u ratu na Kosovu poznat kao komandant Leka, koji se i sam nalazi na spisku optuženih, kaže da je cilj vlasti u Srbiji ovim optužnicama jasan.
„Cilj je Vlade Srbije da dovede u pitanje autoritet nosilaca javnih funkcija u vladi i drugim institucijama“, kaže on.
Ibishi, koji je sada spoljni savetnik parlamentarne Komisije za bezbednost, kaže da institucije Kosova ne čine dovoljno da se ovo pitanje ozbiljno postavi na dnevni red međunarodnih institucija i da se reši.
Institucije Kosova, prema njegovim rečima, reaguju na to jedino kada se dogodi neko hapšenje, kao što je bio poslednji slučaj bivšeg premijera Agima Čekua.
Potrebna proaktivna politika
„Mi treba da se osvestimo i da imamo proaktivnu politiku, da na vreme reagujemo, dok se hapšenja ne dogode, kao što su reagovale vlasti u Bosni i Hercegovini“, kaže Ibishi.
Prema njegovom mišljenju, Kosovo treba da iskoristi priznanje od velike većine zemalja Evropske unije, ali i drugih velikih i uticajnih država da se ovi problemi rešavaju.
U EULEX-u kažu da za sada, iako su oni jedina međunarodna misija koja se bavi pitanjem pravde i policije, nisu uspostavili neki mehanizam saradnje sa Interpolom što bi omogućilo da se prevaziđu sadašnji problemi.
Inače, na spisku za hapšenje koji su u sredu obelodanili mediji u Prištini pored ostalih su predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići, premijer Hašim Thaqi, komandant i zamenik komandanta Bezbednosnih snaga Kosova Sulejman Selimi i Rrahman Rama, članovi Predsedništva Skupštine Kosova Xhavit Haliti i Ram Buja, bivši premijeri Agim Čeku i Ramuš Haradinaj i mnogi drugi.
Na spisku su i oni koji je Haški tribunal oslobodio krivice za ratne zločine kao i imena trojice koji su već dugo godina mrtvi.
U Prištini se ocenjuje da su to politčki motivisane optužnice.
Portparol Vlade Kosova Memli Krasniqi kaže da su u svim kontaktima koje su imali sa međunarodnim partnerima ali i Interpolom naglasili da se radi o politčkim optužnicama koje nemaju osnova.
„Te optužnice opsolutno nisu zasnovane na činjenicama već na starom mišljenju i rasuđivanju Beograda iz vremena Miloševića, Koštunice i drugih. Što se tiče optužnica, građani Kosova su imali sa njima problema i uvek kada se događalo, ali i kada se nije događalo, mi smo kontaktirali sa Interpolom pokušavajući da im objasnimo da ne treba da se zbog njihove političke prirode ne uvaže nalozi za hapšenje“, kaže Krasniqi.
Portparol Vlade ističe da treba priznati da ima problema na tom planu jedinog zbog toga što Kosovo nije članica Interpola, dok je Interpol obavezan da poštuje zahteve svaki dotične članice ove međunarodne policijske organizacije.
Ne čekati učlanjenje u Interpol
„Mi pokušavamo da nađemo načina, ne samo kao institucije Kosova već uz podršku međunarodnih partnera, da Interpol ne ispoštuje već da na neki način odbaci zahteve Srbije. Ono što se dogodilo sa odbacivanjem optužnica za građane BiH koje je podnela Srbija daje nam nadu da će i Kosovo pronaći takvo rešenje, kako se ne bi poštovali zahtevi za hapšenje.“
Portparol Vlade kaže da institucije Kosova ne čekaju da se učlane u Interpol da bi rešile ove probleme već kontinuirano rade da se ti problemi rešavaju u hodu.
Nuridin Ibishi, u ratu na Kosovu poznat kao komandant Leka, koji se i sam nalazi na spisku optuženih, kaže da je cilj vlasti u Srbiji ovim optužnicama jasan.
„Cilj je Vlade Srbije da dovede u pitanje autoritet nosilaca javnih funkcija u vladi i drugim institucijama“, kaže on.
Ibishi, koji je sada spoljni savetnik parlamentarne Komisije za bezbednost, kaže da institucije Kosova ne čine dovoljno da se ovo pitanje ozbiljno postavi na dnevni red međunarodnih institucija i da se reši.
Institucije Kosova, prema njegovim rečima, reaguju na to jedino kada se dogodi neko hapšenje, kao što je bio poslednji slučaj bivšeg premijera Agima Čekua.
Potrebna proaktivna politika
„Mi treba da se osvestimo i da imamo proaktivnu politiku, da na vreme reagujemo, dok se hapšenja ne dogode, kao što su reagovale vlasti u Bosni i Hercegovini“, kaže Ibishi.
Prema njegovom mišljenju, Kosovo treba da iskoristi priznanje od velike većine zemalja Evropske unije, ali i drugih velikih i uticajnih država da se ovi problemi rešavaju.
U EULEX-u kažu da za sada, iako su oni jedina međunarodna misija koja se bavi pitanjem pravde i policije, nisu uspostavili neki mehanizam saradnje sa Interpolom što bi omogućilo da se prevaziđu sadašnji problemi.
Inače, na spisku za hapšenje koji su u sredu obelodanili mediji u Prištini pored ostalih su predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići, premijer Hašim Thaqi, komandant i zamenik komandanta Bezbednosnih snaga Kosova Sulejman Selimi i Rrahman Rama, članovi Predsedništva Skupštine Kosova Xhavit Haliti i Ram Buja, bivši premijeri Agim Čeku i Ramuš Haradinaj i mnogi drugi.
