Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li su albanski umetnici nepoželjni u Srbiji


Beqë Cufaj

Albanskom piscu Beći Cufaju, koji je trebao da učestvuje na ovogodišnjem regionalnom književnom festivalu Krokodil, zabranjen je ulazak u Srbiju.

Da problem sa Beć Cufajevim ulaskom u Srbiju bude još apsurdniji, pokazuje i podatak da je on, zapravo, nemački državljanin koji je naivno pokušao da u Srbiju uđe preko Merdara prethodno sletevši avionom u Prištinu. Uprkos tome što se diplomatija zaklinje u Kosovo kao deo Srbije, carinici takav potez smatraju nemogućim.

Beć Cufaj, koji živi na relaciji Štutgart-Priština, kaže za RSE da je on samo jedan od mnogih koji bezuspešno pokušavaju da u Srbiju uđu preko Kosova:

”Nisu to bile srbijanske vlasti u tom klasičnom smislu, nego je to srbijnaski mentalitet i birokratija i, zapravo, srbijanska politička odluka da se u tom širokom kontekstu, svim strancima, a posebno kosovskim albancima ne dozvoli da uđu u Srbiju ako prođu kroz Kosovo i ako nemaju, kako kažu, ulazni pečat”, kaže on.

Vladimir Arsenijević, arhiv, foto: Danas

Pisac Vladimir Arsenijević, osnivač festivala Krokodil, kaže za RSE da je umetnička razmena između Kosova i Srbija veoma mala, i da je svaki ovakav potez vlasti u Srbiji jedan korak unazad u procesu približavanja ljudi i kultura:

”Ja i dalje ne mogu da utvrdim i to je deo mog neistrošivog zanimanja za ovaj slučaj, da li je on bio odbijan da pređe kao kosovski albanac ili kao nemački državljanin koji je dovoljno “drzak” da na teritoriju Srbije uđe preko Prištine, što je praktično moguće, ali je za našu državu to nedovoljan razlog da se prizna da je on ušao na njenu teritoriji, kao što i nije. Tako da je konačni rezultat, ne samo pravno formalna zavrzlama nego jedna beskrajna logička zavrzlama koja se javlja uvek kada vi poništavate realnost u donošenju sopstvenih političkih odluka”, kaže on.

Ali, Arsenijevićevo iskustvo sa dovođenjem albanskih autora u Srbiju nije slučajnost. Pre bi se moglo nazvati pravilo, zato i mnoge organizacije u Srbiji koje sarađuju sa umetnicima sa Kosova imaju iste probleme.

Strah od dolaska u Srbiju

Protesti nacionalista iz organizacije "Obraz" zbog izložbe mladih albanskih umetnika u Beogradu, februar 2008

Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, kaže za RSE da umetnici sa Kosova povremeno dolaze, ali da je za njihov dolazak potrebno mnogo više od običnog poziva:

”Za sada nam je bio Albert Heta i Eton Eziraj i sve te dolaske smo uspeli da izvedemo nekim “premošćavanjem” i “dodatnim merama”. Moraju da se pišu neka pisama na administrativnu granicu, a mi smo sve to uspevali da radimo preko SMIP-a i”boga oca”, ali činjenica je da oni ljudi ne mogu da uđu i to je problem”, kaže ona.

Slično iskustvo imaju i predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava koji već godinama sprovode projekat vizitinga, odnosno, razmene ljudi između Srbije i Kosova. Maja Stojanović, direktorka ove organizacije, kaže za RSE da je, uprkos svim birokratskim preprekama, problem i to što se kosovski umetnici i dalje plaše da dođu u Srbiju:

”Ono što je najveći problem je nemogućnost da ljudi jednostavno pređu granicu. Jedan problem nam je kada neko uđe na nekom kosovskom prelazu, a zatim proba da uđe u Srbiju, a drugi problem nam je što i ljudi koji žive na Kosovu i poseduju njihova dokumenta veoma teško ulaze u Srbiju. Nama ovakvo stanje već godinama zadaje probleme i način na koji mi rešavamo ovaj problem jeste da se obratimo MUP-u i da dobijemo specijalnu dozvolu da u tačnom trenutku određeni broj ljudi pređe granicu. Jako nam je važno da se ovaj problem što brže i efikasnije reši”, kaže ona.

Beć Cufaj, kome je izdavačka kuća VBZ Beograd upravo objavila roman 'Sjaj tuđine' u prevodu na srpski jezik, kaže da je komunikacija preduslov za uspostavljanje trajnog mira, ali da ona neće ići ni brzo ni lako:

”Situacija je takva da kada imaš jednog srpskog pisca kome je knjiga prevedena na albanski ili Albanca kome je knjiga prevedena na srpski, to je na nivou “egzotike”, a jedan pisac bez “lične karte”(knjige), ne može ni da ide negde, tako da sam skeptičan u pogledu neke brže razmene ljudi i njihovih umetnosti”,
kaže on.

Javnost u Srbiji, kao jedan od većih kulturnih skandala, pamti uništavanje izložbe 11 albanskih umetnika koji su svoje radove 2008. godine izlagali u Novom Sadu i u Beogradu. Rad Drena Malićija, na kom je prikazan Adema Jašari zajedno sa rok ikonom Elvisom Prislijem uništen je od strane klerofašističke organizacije “Obraz”.

Uprkos svim zabranama, birokratskim preprekama i galimatijasu sadašnje srbijanske države, intersovanje za ono što se dešava preko granice uvek postoji, kaže Vladimir Arsenijević i kao primer navodi knjigu poezije Dževdeta Bajraja, pisca iz Orahovca, čija je zbirka poezije pre nekoliko, za srbijanske uslove, prodata u neverovatnih 1500 primeraka:

”Jedan deo književne publike upravo zato što je to, možda, “zabranjeno voće” ili nešto što je jako neprisutno i čega baš nikako nema, utoliko više želi da proveri o čemu je tu reč i o čemu se tu radi”, kaže on.

*****
Pročitajte i ovo
Karanovićeva “Besa” prikazuje se u Prištini

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG