Meštani srpskih sela kao i raseljena lica iz drugih krajeva kažu da znaju da će odluka o nezavisnosti uskoro biti doneta, i stoga zahtevaju da dobiju sva prava.
Mnoge srpske porodice iz sela centralnog Kosova se nadaju da neće biti potrebe da napuštaju svoje domove i imanja zbog najave da će narednih dana biti proglašena nezavisnost Kosova. Tako misli oko stotinjak srpskih porodica iz sela Staro Gracko, kod Lipljana.
Ljubica Živić, sedamdesetogodišnja starica, živi sa dve snaje i sedmoro unučadi. Izgubila je dva sina, jula 99. godine, kada je na seoskoj njivi ubijeno 14 srpskih žetelaca. Kaže da je mnogo zabrinuta, ali da će ako bude sreće ostati na Kosovu. Ona dodaje da je većina Srba iz Starog Grackog već obezbedila krov nad glavom u Srbiji i da su svi spremni odu ako bude nekih nemira.
“Ako bude da idu svi mi ne znamo kuda ćemo, niti imamo prevoz, niti imamo mušku glavu, ko da nam pomogne. Ne znam, ja legnem, dignesem se, nemam pojma. Brinem kako ću, nismo ništa kupili, nismo ništa prodali. Ako bude da idem u kamp tamo, ako bude negde, deset člana. Nije to malo izgubiti tri sina, jedan pre toga u Mladenovcu, dva na žetvu.”
Osamdesetogodišnjak Tadija Milićević, koji živi sa suprugom ističe da je ovih dana samo jedna porodica odnela svoje stvari, ali da je i dalje u selu. On kaže da niko ne organizuje kolektivnu iseljenje. Srbi strahuju da ne dodje do nasilja. Uzdaju se u KFOR i nadaju da će biti povećano prisustvo vojnika i policije. Meštani sela kod Gračanice poručuju da ako ih neko ne protera oni neće napuštati domove. Jorgovanka Perenić ima 70 godina.
“Imamo neke nade da će i dalje nešto da preduzimaju da može ipak zajednički nešto da se nadje. Ali mi bi voleli da bude ono što je naše, da ne bude nezavisno, ako već mora ipak mi moramo da ostanemo na svojim ognjištima, nego gde ćemo.”
Bogdan Nikolić je iz sela Gušterica. On kaže da nezavisnost nije ništa novo, ali se plaši za bezbednost svoje dece.
“To neće mnogo da nas iznenadi. Videćemo kako će medjunarodna zajednica da se ponaša, to sve zavisi od Amerike od Evrope. Mi smo navikli da budemo maltene žrtveni jarci pa tako i sada. Za decu se plašimo, ali šta ćemo tu smo gde smo.”
Stamenko Milenković, raseljeno lice iz Uroševca, kaže da ne planira da napusti Kosovo posle nezavisnosti.
“Nije dobro za nas ali sta ćemo nemamo kud tu smo živeli 50 godina moramo da ostanemo ovde. Osim ako ne bude neko nasilje, ali ne očekujemo nikakvo nasilje, mi ostajemo ovde.”
Upitan kako će prema njemu izgledati nezavisnost, Stamenko kaže da će o tome odlučiti svetske sile.
“Sve to zavisi od drugih zemlja, od zapada i Rusije, mi to samo možemo da se varamo, inače to drugi diriguju. Na primer albanska strana, oni su dobili sve što su tražili i sada neka ispune nama, mi tražimo naša prava jer nigde u svetu nema da bude etnički čisto, mora da se ispune uslovi.”
Stamenko kao raseljeno lice ima samo jednu želju bez obzira na status.
“Tražiću non stop da se vratim tamo, da imam sva prava kao i svi u svetu.”
Iako se još ne zna tačno kada će biti proglašena nezavisnost, a kao mogući datumi spominju se 17. ili 18. februar, Kosovska policiska služba je saopštila da je spremna za svaku vrstu situacije. Iz policije su nam rekli da će narednih dana u srpskim sredinama biti povećan broj zajedničkih patrola UNMIK policije i Kosovske policijske službe. Ovo je deo bezbednosnog plana ‘Status’, koji podrazumeva kontrolu situacije uoči i posle proglašenja nezavisnosti.
