Dostupni linkovi

Građani plaćaju zbog neefikasnosti sudova


Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Za manje od godinu dana Srbija je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu izgubila 15 sporova koje su pokrenuli građani zbog nepoštovanja nekog od prava koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama.

Do sada, izgubljeni sporovi, Srbiju će koštati oko 63.000 evra, a te kazne platiće poreski obveznici.

Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE, da je apsurdno da građani trpe zbog neprofesionalnosti sudija i neažurnosti sudova, a da zatim tu njihovu neprofesionalnost plaćaju sopstvenim parama. Sa druge strane, kaže ona, veliki problem je i to što sudije u Srbiji nisu upoznate sa evropskim standardima za ljudska prava:

"Naše sudije, pošto nikada nisu učili ljudska prava dok su bili studenti niti su to primenjivali, o Evropskoj konvenciji u početku nisu ništa ni znali. Sudije se uglavnom oslanjaju na unutrašnje zakonodavstvo, na unutrašnje zakone, a retko koriste međunarodnu normu koju mogu, i u skladu sa Ustavom, da direktno primene. To je veliki problem i trebalo bi da se kaže da su sudije, sudovi koji tako presuđuju, krive. Ideja i logika, na primer, jeste da Vrhovni sud, poslednja instanca, donese takvu presudu kojom bi ispravio eventualnu grešku prvostepenog ili drugostepenog suda, zavisi u kom stepenu sudi Vrhovnu sud. Međutim, često se dešava da oni potvrđuju presude koje nisu u skladu sa Evropskom konvencijom."

Najčešći razlog za gubljenje sporova, čak 12 od 15 slučajeva, jeste povreda prava na pravično suđenje, u dva slučaja prekršeno je pravo na slobodu izražavanja, a u jednom slučaju prekršena je pretpostavka nevinosti.

Savetnik potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, Vladimir Todorić,kaže za RSE, da najveći problem, u vezi sa žalbama građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, leži u činjenici da sudovi u Srbiji nisu efikasni:

"Preko 90 % slučajeva, koji se trenutno nalaze na čekanju u Evropskom sudu za ljudska prava, se odnosi na pravo, na efikasan pravni lek. To znači da oni čekaju više od deset godina na svoju presudu. Dakle, glavni problemi u srpskom pravosuđu su neefikasnost i sporost, na prvom mestu, a tek posle možemo govoriti o problemima stručnosti i političkih pritisaka. Ti problemi uglavnom idu zajedno u paketu, kao jedan vid nepripremljenosti pravosuđa za nove izazove u kojima se nalazi. S jedne strane imamo potrebu da držimo do autoriteta pravosuđa, jer ako bi političari govorili suprotno od toga ceo pravni sistem bi bio doveden u pitanje, a s druge strane imate očiglednu istinu da nešto ne štima. Ne možemo se kriti iza priča nezavisnosti pravosuđa i nekomentarisanja presuda naročito sada kada smo videli da su sudije, koje su dopustile sramno zastarevanje slučaja Pahomije, opet ostale neodgovorne i da pravosuđe nije u stanju da se samo izbori sa tim velikim problemom."

I predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, slaže se u oceni da je neefikasnost srbijanskog pravosuđa veoma uočljiva:

"To jeste jedan od ozbiljnih problema srpskog pravosuđa. Stvar je u tome što sudovi sami po sebi mogu da budu neefikasni zbog problema koji postoje u njima. Možda zbog neobučenosti, apatičnosti ili zbog toga što im se čini da su prenatrpani i da ih natovarujemo predmetima tako da ne mogu da savladaju taj problem, ali to je manji problem. Da bi sud bio efikasan država mora da obezbedi određene mere, da sud bude efikasan je obaveza države, i to ne tako što će pritiskati sud ili tražiti od njega da bude što efikasniji nego što će stvarno omogućiti uslove da sud bude efikasan."

Todorić ističe da bi skorašnji reizbor sudija mogao znatno da utiče na poboljšanje stanja u oblasti pravosuđa:

"Ono što predstoji u narednom periodu, mislim već u prvom kvartalu ove godine, je početak konstituisanja Visokog saveta sudstva i reizbor sudija u skladu ustavnim zakonom. To je istorijska prilika da se bez ikakvih političkih kriterijuma, samo sa stručnim kriterijumom, koji se odnosi na efikasnost pojedinačnog sudije, donesu mere koje će moći da budu temelji kompletnog pravosuđa."

Vesna Petrović kaže da Srbija u odnosu na druge zemlje članice Saveta Evrope nema veliki broj presuda, ali da je razlog tome taj što je Srbija među poslednjima pristupila ovoj evropskoj organizaciji. Ona ističe da sadašnje Ministarstvo pravosuđa ulaže izvesne napore da se obezbede posebni fondovi iz kojih će biti isplaćivane štete građanima koji su pred Evropskim sudom za ljudska prava dobili spor protiv države, ali da to nije dovoljno:

"Za suštinsko rešenje stvari zakoni moraju da se usklade sa evropskim standardima. Često možemo da kažemo da naši zakoni i jesu usklađeni, uvek i pošaljemo svaki naš novi zakon Savetu Evrope, ali ovde je osnovni problem što sudije ne tumače zakon onako kako bi trebale da ga tumače, u skladu sa praksom Evropskog suda. Drugi problem je što se većina zakona donese, ali se njihova primena odlaže – kod nas je veliki problem primena zakona."

XS
SM
MD
LG