Dostupni linkovi

Srbija (ne)će ispuniti dogovor o podjeli imovine SFRJ


Beograd

Iako je prema dogovoru o raspodjeli imovine bivše SFRJ Bosna i Hercegovina do polovine ove godine trebala dobiti u posjed rezidencije, a do kraja godine i ambasade koje joj pripadaju, Srbija nije ispunila obavezu, upozorilo je Ministarstvo vanjskih poslova BiH.

Na optužbe iz Bosne i Hercegovine da Srbija blokira predaju ambasada i rezidencija koje su pripale BiH, zvaničnici, ali i analitičari smatraju da Beograd nema razloga da taj proces odugovlači. U pismenoj izjavi Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske konstatira da Beograd odugovlači s okončanjem procesa podjele diplomatsko konzularne imovine bivše SFRJ.

Imovinu koju je BiH dobila sporazumom protivno njegovim odredbama danas koristi samo jedna zemlja sukcesor, kaže Džemal Fako, pomoćnik ministra za finansije i trezor BiH u oblasti za sukcesiju:

Sebi su za ekskluzivno pravo uzele Srbija i Crna Gora da koriste tu imovinu jednostrano, bez uvažavanja da na tu imovinu polažu pravo i druge države sukcesori.

No, član Predsjedništva BiH, Nebojša Radmović, smatra da se radi o tek o kašnjenju u realizaciji sporazuma:

Dogovor država sa prostora bivše Jugoslavije koji kasni, za koji moram reći da se odvija možda mnogo bolje nego u nekim drugim oblastima dogovori u regionu. Kad bismo gradaciju pravili, to bi bio možda četrdeseti problem u regionalnoj priči. Mnogo je veći problem imovina ljudi iz BiH u Hrvatskoj koji skoro niko ne rješeva, koji poslije deset razgovora sa liderima iz Hrvatske nismo pomjerili ni milimetar.“

Bivši ministar vanjskih poslova BiH, Mladen Ivanić, mišljenja je da u konkretnom slučaju nije u pitanju namjera Srbije da našteti BiH:

Prvi krug sporazuma, koji je svojevremeno napravljen, bio je vrlo brzo realizovan. Ja sam u njemu učestvovao - i mi imamo sada ambasadu u Londonu, koja je jedna odlična zgrada, na lijepom mjestu - i nije bilo nikakvih problema. Ne vjerujem da je u pitanju odnos prema BiH, vjerovatno je problem u odnosima između bivših jugoslovenskih republika.

No, priznaje da BiH zastojem ipak gubi:

Gubitak je u činjenici da smo trebali ne plaćati zakup i ambasada i rezidencija u tim zemljama.

Imovinu je BiH trebala početi koristiti prije više od tri godine, tačnije od marta 2004. godine, kada je i posljednja bivša republika ratifikovala sporazum, napominje Fako:

Od tog dana puno raspolaganje sa svom zajedničkom imovinom, znači sa svom imovinom DKP-a bivše zajedničke države raspolažu i polažu pravo sve države sukcesori, i od tog momenta trebaju druge države sukcesori da ispostave, imaju puno pravo, materijalnu nadoknadu za nekorištenje i onemogućavanje da koriste tu zajedničku imovinu.

Sličan problem imaju i druge zemlje potpisnice sporazuma, podsjeća Fako, i to ne samo u diplomatsko - konzularnoj oblasti već i u oblasti finansijskih potraživanja i dugovanja.

Novac deponovan na bankama nije raspoređen, a komitet zadužen za tu oblast nije se sastao više od dvije godine:

Pojedine države sukcesori, pa i BiH, zjape za finansijskim sredstvima, a mi znamo da na računima pojedinih banaka leže depoziti bivše SFRJ koji su predmet sukcesije. Međutim, sad je isto ekskluzivno pravo sebi, i u interesu je Srbije da to ona jedina sebi uzima kao depozit.

Među razlozima je najprije bilo formiranje Vlade Srbije, a potom i neimenovanje njihovog predstavnika za sukcesiju, ističe Fako i dodaje:

Srbija i Crna Gora sada traže razlog - nije više SR Jugoslavija, pa onda neće predstavnik Srbije da participira jer treba da participira i predstavnik Crne Gore. I to je sada odugovlačenje.

Iako su vlasti BiH još prije mjesec dana obavile razgovor sa predstavnicima Makedonije i Hrvatske i uputile zvaničnu diplomatsku notu Srbiji, odgovor još nije stigao.

Srbija obećava da će poštovati sve potpisane sporazume

Na optužbe iz Bosne i Hercegovine da Srbija blokira predaju ambasada i rezidencija koje su pripale BiH, zvaničnici, ali i analitičari smatraju da Beograd nema razloga da taj proces odugovlači. Predstavnici Ministrastva inostranih poslova Srbije ističu da je sukcesija dug i komplikovan posao, ali da će Srbija poštovati sve potpisane sporazume i da Bosna I Hercegovaina nema razloga da se brine da određene objekte neće dobiti.

Generalni sekretar Ministarstva spoljnjih poslova Srbije, Mirko Stefanović, kaže za RSE, da nisu tačne tvrdnje sekretara Ministarstva inostranih poslova BiH Adnana Hadžikapetanovića, da srpske vlasti ometaju dogovor o raspodeli imovine bivše SFRJ, blokirajući, kako je rekao, predaju ambasada i rezidencija koje su pripale BiH:

Mogu da kažem da se apsolutno ne radi ni o kakvom blokiranju, već o jednom procesu koji je izuzetno komplikovan i koji mora biti obavljen tako da se ne dovede u pitanje obavljenje funkcija Ministarstva spoljnjih poslova Srbije pa i svih drugih ministarstava zemalja sukcesora. Naime, sporazum o sukcesiji predviđa aktivnosti u oblasti sukcesije u više pravaca, ne samo kod raspodele diplomatsko-konzularnih predstavništava. Stav Srbije je da se po svim aneksima sporazuma o sukcesiji, a to znači vraćanje imovine naših državljana u drugim državama bivše Jugoslavije kao i sve druge aktivnosti, moraju ravnomerno razvijati. Mi želimo da podelu diplomatsko-konzularnih predstavništava obavimo do kraja, a to podrazumeva da će sledeći sastanak biti održan u Beogradu. Pre toga, želimo da obavimo bilateralne konsultacije sa učesnicima sukcesije, tako da ćemo vrlo brzo pokušati da uspostavimo kontakt i u Sarajevu i objasnimo naše stavove.

Bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, Milan Simurdić, kaže za RSE, da Srbija nema interes da taj proces sprečava jer postoje jasni dogovori o sukcesiji koji su sadržani u Bečkom sporazumu:

Teško je reći gde je pravi interes da se sprečava nešto što je realizacija jednog međunarodnog ugovora. Mogu da dodam da je implementacija sporazuma o sukcesiji jedan dugotrajan i veoma složen proces i da ugovor o sukcesiji nije “švedski sto” sa kojeg se uzima šta kojoj strani odgovara, nego da se radi o jednom celovitom pristupu. Ako je diplomatska imovina izdvojena kao glavna tema verovatno bi se javio određeni broj zainteresovanih ljudi da pitaju šta je sa imovinsko pravnim pitanjima. Znači, genaralno, na pitanju sukcesije predstoji dosta posla za sve potpisnice Bečkog sporazuma.

Na sastanku Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ, održanom u Zagrebu prošle godine, predstavnici država sukcesora postigli su dogovor o podeli 44, od ukupno 67 objekata u zemljama Evrope, Severne Amerike i u Australiji.

Srbija je dobila 21 objekat - ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u Kanberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuća u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu.

Hrvatskoj su pripale ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu, rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu i dva stana u Trstu.

Bosni i Hercegovini sukcesijom su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, kuća u Vašingtonu i stan u Milanu.

Sloveniji sada pripadaju rezidencija u Rimu i zgrade generalnih konzulata u Celovcu i Milanu, a Makedoniji ambasada u Kanberi (Australija), deo DKP-a u Atini (konzularno odeljenje), generalni konzulat u Cirihu i stan u Rimu.

Nakon sastanka Odbora država-naslednica održanog u Ljubljani početkom ove godine, odlučeno je da da bi rezidencije, u skladu s postignutim dogovorom, trebalo da budu predate još u juna ove godine, dok bi objekti ambasada i konzularnih predstavništava SFRJ trebalo da budu predati najkasnije do kraja ove godine.

Milan Simurdić, ističe da je veliki deo u vezi sa sukcesijom već obavljen i ne sumnja da će se postojeći dogovori realizovati:

Mogu da razumem, potpuno, da je to politički i finansijski značajno pitanje za svaku od zainteresovanih strana, ali ne verujem da politički intonirane izjave mogu pomoći pronalaženju trajnog rešenja koje je, ipak, proces. U svakom slučaju, obaveze u sporazumu o sukcesiji su vrlo jasne i one nisu ala carte, one sadrže niz poglavlja koji se tiču i imovine i nečega što je već podeljeno, recimo, umetnine ili monetarno zlato, ali se tiče i nekih prava običnih ljudi što još uvek nije realizovano.”

U Ministrastvu spoljnjih poslova Srbija kažu da će se sledeći sastanak Odbora država-naslednica održan za, otprilike, mesec dana u Beogradu i da će se tada sve nejasnoće razjanisti.

Na pitanje kada bi se proces sukcesije između zemalja naslednica bivše SFRJ mogao okončati, Mirko Stefanović odgovara:

To ne mogu da kažem jer je Srbija samo jedna od učesnika, a odluke se donose konsezusom. Znači, svi učesnici sukcesije moraju da se saglase. Tako da ćemo se mi, sa naše strane, potruditi da se taj postupak maksimalno ubrza.

Hrvatska: Beograd odugovlači sa podjelom diplomatsko-konzularne imovine

Iz Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske uspjeli smo dobiti jedino pismenu izjavu. U njoj se također konstatira da Beograd odugovlači s okončanjem procesa podjele diplomatsko konzularne imovine bivše SFRJ.

U pismenom priopćenju za naš radio, hrvatski diplomati podsjećaju da je točno prije godinu dana u Zagrebu održan vrlo uspješan sastanak Zajedničkog odbora za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ. Na njemu je usvojena i Rezolucija o podjeli ukupno 44 diplomatsko konzularna objekta bivše države, a potpisale su je, kao i dva Aneksa, sve zemlje slijednice.

Republici Hrvatskoj su pripala tri veleposlanstva (Beč, Haag, Lisabon), zatim četiri rezidencije- u Stokholmu, Helsinkiju, Madridu i Oslu, te generalni konzulat u Torontu i dva stana u Trstu - ukupno 10 objekata.

Ističu da je u siječnju 2007. godine na sastanku u Skopju dogovoreno da se primopredaja podijeljenih objekata obavi do kraja ove godine, međutim na idućem sastanku, koji je održan u ožujku u Ljubljani, delegacija Republike Srbije izjavljuje kako nema mandat za odlučivanje o primopredaji objekata, niti daljnjoj raspodjeli.

Iz Ureda glasnogovornika Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske potvrđeno nam je da je Zagreb urgirao kod Beograda da poštuje pravilnik i sazove zajednički sastanak, koji je još u svibnju trebao biti održan u glavnom gradu Srbije, ali unatoč tome, stoji u priopćenju - Beograd ni do danas nije ispunio tu obvezu.

  • 16x9 Image

    Ankica Barbir-Mladinović

    Dugogodišnja višestruko nagrađivana novinarka i urednica na Zagrebačkoj televiziji koja od 1994., nakon što je postala nepodobna na Hrvatskoj televiziji, izvještava za RSE o ratom pogođenim ljudskim sudbinama i drugim  postratnim i tranzicijskim temama.

  • 16x9 Image

    Dženana Halimović

    Bavi se istraživačkim novinarstvom, temama ratnog zločina, organizovanog kriminala i korupcije. Dobitnica nagrada 'Global Human Rights Award' i Unije novinara BiH 2003. godine.

XS
SM
MD
LG