Dostupni linkovi

Priština će proglasiti nezavisnost


Ross Johnson

Budući status Kosova se neće rešiti u Savetu bezbednosti, već će početkom godine, u saglasnosti sa vodećim zemljama Zapada, Priština proglasiti nezavisnost, kaže za RSE Ros Džonson (Ross Johnson) iz Instituta Huver (Hoover).

Stručnjak instituta Huver ocenio je da će rešenje statusa uticati na smanjenje nestabilnosti. U intervjuu Džonson je ocenio da Rusija koristi pitanje Kosova za pozicioniranje na svetskoj sceni, dodajući da rezultat statusa neće uticati na odnose Vašingtona i Moskve.
Proces rešavanja statusa Kosova će biti nastavljen izvan Ujedinjenih nacija, pošto je još prošle godine u SB Rusija izrazila protivljenje nadgledanoj nezavisnosti, ocenio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Ros Džonson iz Instituta Huver.
Džonson je izjavio da su američki i britanski ambasadori, nakon nedavne sednice SB, nagovestili mogućnost da se pitanje statusa neće rešavati u okviru tog tela svetske organizacije.
“Možemo očekivati da će se početkom 2008. godine proglasiti koordinisana deklaracija o nezavisnosti. To znači da će vlasti u Prištini proglasiti nezavisnost i suverenitet Kosova, nakon čega će zemlje članice Kontakt grupe, osim Rusije, priznati taj status”, rekao je Džonson.
On je kazao da će nezavisnost najpre priznati SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, a nakon toga i većina zemalja članica EU. Prema oceni Džonsona dogovorno rešenje izmedju Prištine i Beograda nije moguće postići.
Džonson podseća da su tokom 120 dana dodatnih pregovora, koje je vodila posrednička trojka “Kontakt grupe”, učinjeni napori za postizanje dogovora. Medjutim, u izveštaju koji je trojka podnela generalnom sekretaru UN ističe se da direktni razgovori nisu doveli do rezultata. Stoga, Džonson predlaže da rešenje treba nametnuti.
“Iz perspektive medjunarodne zajednice to znači da se rešenje treba imponovati Srbiji”, kaže Džonson, dodavši da će razni pravnici na različite načine interpretirati Rezoluciju 12 44, ali realnost govori da se NATO već nalazi na Kosovu, a uskoro će i EU poslati svoju misiju.
Stručnjak američkog instituta je odbacio mogućnost da nezavisnost Kosova može izazvati nestabilnost, već naprotiv nejasna budućnost povećava rizik od destabilizacije.
Džonson smatra da će se glavni bezbednosni izazov javiti tokom budućih šest meseci. Tada bi Vlada u Prištini trebalo da učini sve kako bi sprečila i najmanji pokušaj nasilja. Takodje, on je istakao da su ozbiljna obećanja iz Srbije da neće primeniti nasilje.
“Ključ će biti u rukama nove Vlade Kosova koja treba da učini sve kako bi se izbeglo nasilje. Vlada treba energično da deluje i u sprovodjenju plana Martija Ahtisarija, pružajući garancije manjinama, posebno Srbima, uključujući i mogućnost da srpska zajednica ima posebne odnose sa Beogradom”, rekao je Džonson dodavši da će se takvim akcijama sprečiti nestabilnost a Priština ojačati svoju poziciju.
Govoreći o ulozi Rusije, Džonson je kazao da je Moskva pod vladavinom Putina iskoristila da se preko pitanja Kosova vrati na svetsku scenu.
“Kosovo nije interes Rusije, već joj služi kao instrument za pozicioniranje u odnosu na Sjedinjene Američke Države. To je u neku ruku još više ojačalo odlučnost Sjedinjenih Država da Rusiji ne pruži mogućnost upotrebe veta”, kazao je Džonson.
Ros Džonson iz američkog Instituta Huver je zaključio da nakon odredjenog vremenskog perioda, Kosovo neće biti problematično pitanje u američko-ruskim odnosima.

(Priredila: Anamari Repić)
  • 16x9 Image

    Arbana Vidishiqi

    Direktor Balkanskog Servisa Radija Slobodna Evropa. Novinarstvom se bavi od 1997. godine, a RSE se pridružila 1999. Bila je šef kosovskog dopisništva i šef programa za Kosovo.

XS
SM
MD
LG