Dostupni linkovi

Psihičko maltretiranje na radnom mestu je često zastupljena pojava o kojoj se u Srbiji retko priča. Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, umanjivanje plate, samo su neki od oblika zlostavljanja.

"Mobing" je novi termin, a to je, kako kažu stručnjaci, psihoteror, ponižavanje i uticaj na psihu zaposlenog.

Jedno nedavno istraživanje, u kome je učestvovalo oko 3.000 posetilaca sajta Infostud.poslovi, pokazalo je da čak 12 odsto posetilaca tog sajta tvrdi da su bili žrtve mobinga, odnosno nekog oblika zlostavljanja na poslu.

U istom istraživanju, najveći broj posetilaca sajta, odnosno više od 60 odsto, smatra da je mobing veoma prisutan u Srbiji. Rezultati istraživanja pokazuju da šest odsto učesnika u anketi misli da je mobing sporadična pojava, a najmanji broj ispitanika, odnosno nešto manje od dva procenta, smatra da je reč o izuzetno retkim slučajevima ili da mobinga uopšte nema i da se radi samo o "preterivanjima zaposlenih". Čak 20 odsto ispitanika je odgovorilo da uopšte ne zna šta je mobing.

Milan Pavlović, stručnjak za mobing i profesor na Megatrend Univerzitetu u Beogradu, kaže da je mobing stari fenomen:

"Reč je o različitim vidovima psihološkog terora od strane jednog ili više pojedinaca u poslovnom okruženju, odnosno o obliku neetičke, čak neprijateljske, komunikacije koja proizvodi veliku količinu stresa."

Kada je mobig u pitanju tu treba biti jasan, to nisu razni sitni problemi koje ljudi imaju na poslu svakodnevno, to je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Sam izraz Mobing nastao je od engleskih reči 'mob' (najbliži prevod bi bio baraba) i 'mobbish' (što znači: prostački, grubo, vulgarno...). Mobing se, zapravo, definiše kao:

"Teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje šest meseci), što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtvi.


Stručnjaci ističu da Srbija spada u sam vrh zemalja u Evropi po učestalosti mobinga. Iako o mobingu ne znaju mnogo, građani Kragujevca, o ovoj pojavi imaju različito mišljenje:

"Mislim da je najčešći mobing kod devojaka koje su zaposlene kod privatnika, uglavnom u buticima ili nekim manjim radnjama."
"Vlasnik sam jedne privatne firme, a da se zaradi 100 eura u normalnim uslovima je vrlo teško i svako ko se žali neka kaže šta je radio da bi zaradio taj novac."
"Kod mene stvarno nema, u mojoj firmi niti ga je bilo niti ga ima."

Vesna Baltazarević, profesorka na Megatrend Univerzitetu i autorka knjige "Hoću da znam šta je mobing", kaže da više od 50 procenata zaposlenih koje je anketirala žele zbog mobinga da promene svoje radno mesto, da 40 procenata njih ima psihičke, a 30 procenata njih fizičke smetnje zbog mobinga:

"Menadžeri u tranzicionom periodu imaju jednu novo stečenu osobinu a to je da svojim ponašanjem najčešće emituju poruku da im niko ne može ništa. Upravo takvo njihovo ponašanje dovodi do toga da radno mesto predstavlja scenu za kršenje ljudskih prava. Želim samo da napomenem da mobing jeste oblik kršenja međunarodno garantovanih ljudskih prava. Pripada pravu druge generacije i na žalost iako su još 2001. godine u Evropskom parlamentu donete rezolucije za zaštitu radnika od ove vrste ugroženosti ljudskih prava ono se i dalje događa."

U susednoj Hrvatskoj, u pogledu zaštite radnika od mobinga, čini se da stvari stoje daleko bolje. Hrvatska bi uskoro mogla dobiti i zakon koji bi mobing najoštrije sankcionisao. Zagrepčanka Jadranka Apostolovska, predsednica Udruge 'Mobbing' koja je ovo udruženje i osnovala posle problema koje je zajedno sa svojim koleginicama imala sa poslodavcem, kaže da zahvaljujući stalnom upozoravanju na mobing kao problem u komunikaciji između menadžera i radnika, građani Hrvatske danas mnogo više znaju o ovoj pojavi nego pre samo par godina:

"Upozoravamo na mobing kao na problem koji je problem ne samo onog pojedinca kojem se on dogodi nego da je on problem cijelog društva i da je jedino oružje edukacija na svim društvenim razinama. Najgore je to što neki od tih ljudi, osobe sa kojima radimo i koje nam dolaze, pomišljaju i na samoubojstvo kao rešenje svojih problema."
Istraživanja pokazuju da su žrtve mobinga najčešće ljudi pred penzijom, ali i mladi koji tek počinju s radom. Razvijenije zemlje sveta na različite načine rešavaju mnoge od izazova koje donosi mobing, ali za sada Švedska je jedina država u kojoj je mobing krivično delo podložno kažnjavanju.

U Srbiji ne postoji zakon o mobingu, ali je ta pojava regulisana pojedinačnim članovima drugih zakona. U Krivičnom zakonu jedan član se bavi nanetim duševnim bolom, dok su Zakonom o radu zabranjena diskriminacija i seksualno uznemiravanje. Tim istim zakonima, je za nematerijalnu štetu moberima propisana maksimalna kazna od tri miliona dinara, a pojedinim članovima zakona je predviđeno da zaposleni koji su neopravdano dobili otkaz moraju biti vraćeni na posao.
XS
SM
MD
LG