Dostupni linkovi

Nova puška iz Zastave


Fotografija novog modela Zastavine puške sa zvaničnog web sajta.

Najveći srbijanski proizvođač naoružanja Zastava oružje najavilo je da će njihova nova automatska vojna puška M 21 uskoro postati deo naoružanja Vojske Srbije.

U Tehničko - opitnom centru u Beogradu obavljaju se poslednja ispitivanja tog oružja a u Zastavi očekuju da sa Ministarstvom odbrane do kraja godine potpišu ugovor o isporuci prvog kontingenta od hiljadu pušaka domaćim oružanim snagama. Međutim, iako se ova puška još uvek ne nalazi su sastavu srbijanskih oružanih snaga ona se već koristi na nekim kriznim destinacijama, kao što je Irak.

Zastavina puška M 21, rađena po "principu kalašnjikov" i po NATO standardima već dugo je deo sistema naoružanja u nekoliko svetskih armija, a od britanskih bezbednosnih agencija, koje tu pušku koriste u Bagdadu, dobijene su vrlo visoke ocene.

U stručnim krugovima M 21 inače slovi za jednu od najkvalitenijih pušaka tog tipa na svetu.

Rade Gromović, vršilac dužnosti direktora Zastava oružje, kaže za RSE, da je puška M 21 prošla sve provere i da posle višegodišnje pauze očekuje potpisivanje prvog ugovora sa Vojskom Srbije. On smatra da će naoružavanjem Vojske Srbije tom puškom u velikoj meri pojačati interesovanje stranih kupaca za nju:

"Mi, u svakom slučaju, sa puškom M 21 stajemo na crtu. Ta puška će biti interesantna i za ino kupce, a sa fabričkog aspekta, za nas značajno, da dobijemo referencu da je puška M 21 usvojeno naoružanje vojske – i naši i ino kupci će se lakše opredeljivati za kupovinu te puške."

Na osnovu informacija koje je pre nekoliko meseci javnosti saopštio direktor državnog preduzeća za trgovinu oružjem i vojnom opremom Jugoimport SDRP Stevan Nikčević najznačajnija tržišta za vojnu industriju Srbije su i dalje zemlje Bliskog istoka, jugoistočne Azije i severne Afrike.

Nikčević je tada istakao da je tokom 2006. godine gotovo 25 odsto ukupnog izvoza ostvareno na tržištima Evrope, Severne i Južne Amerike.

Marko Milošević iz Beogradske škole za studije bezbednosti, kaže za RSE, da Srbija ima dva tipa naoružanja koje može da izvozi:

"Postoji to novo proizvedeno naoružanje - imamo primer Burme gde se inače i ranije godinama prodavalo naoružanje. Pitanje je gde bi završilo naoružanje koje je naša vojska rashodovala. Na primer, tenkovi T 55, koji su povučeni iz upotrebe ali bi se još uvek mogli plasirati na neko tržište. Ko želi da kupi tu vrstu polovnog naoružanja iz istočnog bloka, po ruskim kalibrima? Verovatno neke konfliktne regije. Pitanje je kako bi država, to bi radila vojska ispred države, mogla to da odradi legalno a da se pri tome ne ugrozi interes države – to je jako diskutabilno pitanje. Dakle, postoji pitanje tog novo proizvedenog naoružanja i onog starog, koje bi trebalo rashodovati ili ga legalno prodati. Pretpostavljam da se radi o regijama Azije ili Afrike – tu bi državna politika trebala da isključi konfliktna područja."

Međutim, trgovinom oružjem ne bavi se samo državni Jugoimoprt SDPR. Podaci govore da se u Srbiji 103 kompanije bave prometom naoružanja i vojne opreme.

Zbog tako velikog broja kompanija svojevremeno su direktori domaćih vojnih fabrika od države zatražili da hitno reguliše oblast proizvodnje kao i uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme.

Taj njihov zahtev navodi na sumnju da li se oružje iz Srbije može naći i u zemljama u koje je izvoz oružja zabranjen. Predsednik Atlantskog saveta u Srbiji Vladan Živulović, kaže za RSE, da postoje jasne procedure za izvoz oružja iz Srbije:

"Svaki izvoz Srbije prema bilo kojoj zemlji zahteva dozvolu od SAD i dalje. Dozvolu za izvoz daju tri organa – Ministarstvo spoljnih poslova, BIA i, mislim, VBA. To mora da bude u skladu sa svim mogućim međunarodnim ugovorima i propisima i da ta zemlja nije na crnoj listi ni UN ni SAD."

Sa druge strane, Marko Milošević ističe da nije iključeno da neka od firmi iz Srbije svoje oružje izvozi i na zabranjene destinacije:

"Tu prvenstveno moramo govoriti o lakom i ličnom naoružanju – puškama, puškomitraljezima, automatskim puškama, pištoljima. Takođe, Balkan je karakterističan po tome što je bilo više konflikata po rascepu Jugoslavije. Mnogo oružja je stizalo ali i odlazilo tim istim kanalima sa celog Balkana. Da li je moguće izvesti tako nešto iz Srbije? Pretpostavljam da je tim tajnim kanalima moguće."

Vlada Živulović slaže se sa stavom Marka Miloševića, naglašavajući pritom, kako veruje, da se ni jedna državna firma ne bi upustila u tako opasan posao:

"Kao država, Srbija to sigurno ne bi učinila jer je to protivno svim mogućim normama, ali može da se desi da pojedini privatni trgovci iz Srbije naprave takvu vrstu skandala - toga je bilo u prošlosti ali je država reagovala po tom pitanju. Prema tome, država Srbija je, kao članica međunarodne zajednice, dužna da pazi na takve slučajeve, dužna je da poštuje sve te propise i dogovore. Ne verujem da na tom planu može biti skandala sem ako neki privatnik iz Srbije ne uradi nešto na svoju ruku. U tom slučaju država Srbija mora da ga sankcioniše i pretpostavljam da kiksevi na tom planu teško mogu da se dese."

U odnosu na zemlje regiona Srbija je i dalje jedan od najvećih proizvođača i izvoznika naoružanja i vojne opreme.

XS
SM
MD
LG