Izvinjenje koje je u ime vladajući koalicije radikalima uputio predstavnik premijerove stranke zbog reči ministra finansija Mlađana Dinkića o primitivnim ljudima i barabama, okončalo je dvodnevnu krizu u parlamentu i otklonilo mogućnost vanrednih parlamentalnih izbora, ali i postavilo pitanje kolika je spremnost svih članica manjinske Vlade na ustupke, tim pre što su predstavnici vlasti najpre negirali da je uopšte bilo uvrede poslanika. Predsednik parlamenta, Predrag Marković.
“Dobio sam uveravanja da ni na jedan način nije izgovorena od strane predstavnika Vlade uvredljiva rečenica koja se odnosi na poslanike.”
Kao i tvrdnje iz G17 Plus, Dinkićeve stranke, koju je izrekao šef Poslaničke grupe Miloljub Albijanić.
“G17 Plus nikada radikalima se neće izviniti po cenu da idemo na vanredne izbore.”
Ipak, u premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije, poriču da je reč o ustupku radikalima zarad održanja na vlasti. Poslanik DSS Đorđe Mamula:
“Postupak gospodina Aligrudića je bio jedan civilizacijski postupak elementarne pristojnosti, a ne politički stav. Mi, dakle, branimo neke vrednosti koje i afirmišemo, i u ponašanju i u političkom delovanju.”
Međutim, dve članice vladajuće koalicije, G17 Plus i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, ogradili su se od izvinjenja radikalima. I sam Tomislav Nikolić, šef radikala, nema dilemu oko toga čiji je stav izrečen.
“Ja znam gospodine Aligrudiću da vam je sad pao kamen sa leđa, izgovorili ste ono što misli vaša politička stranka. Ja sam zadovoljan time što je Vojislav Koštunica morao da uputi izvinjenje.”
No i pored svega rečenog na parlamentarnu krizu je ipak stavljena tačka. Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, kaže da je interes svih da ova vlast opstane što duže.
“Očigledno je da Vojislav Koštunica želi da ostane na vlasti dokle god može i ne preza ni od situacija u kojima je izložen najrazličitijim poniženjima, pre svega od strane Srpske radikalne stranke, ali i od Socijalističke partije Srbije. Takođe ni Srpska radikalna stranka, ni njen prvi čovek Tomislav Nikolić ne žele vanredne parlamentarne izbore.”
Za Nikolu Samardžića, istoričara, jednog od čelnika novoformirane Liberalno-demokratske partije izvinjenje ukazuje ne samo na želju opstanka na vlasti.
“Koliko je Koštunici stalo do vlasti videlo se 12. marta 2003. On se tog dana obratio naciji sa pozivom stvaranja koncentracione vlade. Zapravo je današnji parlament odraz te njegove sumnje, čime bi se uvrstila vlast nomenklature koja je uzdrmana 5. oktobra.”
A u samoj Demokratskoj stranci Srbiji o izvinjenju iza koga nisu stale ni sve članice vladajuće koalcije, pružaju i ovakav argument. Dragoljub Kojčić, predsednik Političkog saveta DSS.
“Demokratska stranka Srbije je najjača stranka u vladajućoj koaliciji i ona samim tim ima i najveću političku odgovornost. Kao takva Demokratska stranka Srbije apsolutno zna kakva je to politička metodologija sa kojom se zemlja može voditi.”
Zarad mira u kući radikali koji su upravo poznati po korišćenju uvredljivih reči za skupštinskom govornicom, dobili su izvinjenje. Treba li pomenuti da je i ministar Dinkić pre nego što je uzvratio bio počašćen rečima poput razvratnik, lopov i lažov. Sociolog kulture Ratko Božović kaže da je paradoksalno da oni koji su uvek uspostavljali nešto suprostavljeno bontonu i prihvatljivoj komunikaciji, traže da im se izvinjavaju oni koji prema njima nisu bili učtivi.
“Mislim da je najgore kad bilo ko, a naročito ljudi koji odlučuju o važnim stvarima u državi zapravo podetinje ili reše da igraju u dečjem pozorištu. A to znači jednostavno, u dečjem pozorištu ono što važi za mene ne važi za onog drugog jer smo mi zaboravili da je bontnon ono što obavezuje i mene i onog drugog. E, ovde imamo političare koji su jako vični da brane svoje pozicije, svoj interes, svoju vlast, ali od toga da brane odgovornost, od toga nema ništa.”
“Dobio sam uveravanja da ni na jedan način nije izgovorena od strane predstavnika Vlade uvredljiva rečenica koja se odnosi na poslanike.”
Kao i tvrdnje iz G17 Plus, Dinkićeve stranke, koju je izrekao šef Poslaničke grupe Miloljub Albijanić.
“G17 Plus nikada radikalima se neće izviniti po cenu da idemo na vanredne izbore.”
Ipak, u premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije, poriču da je reč o ustupku radikalima zarad održanja na vlasti. Poslanik DSS Đorđe Mamula:
“Postupak gospodina Aligrudića je bio jedan civilizacijski postupak elementarne pristojnosti, a ne politički stav. Mi, dakle, branimo neke vrednosti koje i afirmišemo, i u ponašanju i u političkom delovanju.”
Međutim, dve članice vladajuće koalicije, G17 Plus i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, ogradili su se od izvinjenja radikalima. I sam Tomislav Nikolić, šef radikala, nema dilemu oko toga čiji je stav izrečen.
“Ja znam gospodine Aligrudiću da vam je sad pao kamen sa leđa, izgovorili ste ono što misli vaša politička stranka. Ja sam zadovoljan time što je Vojislav Koštunica morao da uputi izvinjenje.”
No i pored svega rečenog na parlamentarnu krizu je ipak stavljena tačka. Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, kaže da je interes svih da ova vlast opstane što duže.
“Očigledno je da Vojislav Koštunica želi da ostane na vlasti dokle god može i ne preza ni od situacija u kojima je izložen najrazličitijim poniženjima, pre svega od strane Srpske radikalne stranke, ali i od Socijalističke partije Srbije. Takođe ni Srpska radikalna stranka, ni njen prvi čovek Tomislav Nikolić ne žele vanredne parlamentarne izbore.”
Za Nikolu Samardžića, istoričara, jednog od čelnika novoformirane Liberalno-demokratske partije izvinjenje ukazuje ne samo na želju opstanka na vlasti.
“Koliko je Koštunici stalo do vlasti videlo se 12. marta 2003. On se tog dana obratio naciji sa pozivom stvaranja koncentracione vlade. Zapravo je današnji parlament odraz te njegove sumnje, čime bi se uvrstila vlast nomenklature koja je uzdrmana 5. oktobra.”
A u samoj Demokratskoj stranci Srbiji o izvinjenju iza koga nisu stale ni sve članice vladajuće koalcije, pružaju i ovakav argument. Dragoljub Kojčić, predsednik Političkog saveta DSS.
“Demokratska stranka Srbije je najjača stranka u vladajućoj koaliciji i ona samim tim ima i najveću političku odgovornost. Kao takva Demokratska stranka Srbije apsolutno zna kakva je to politička metodologija sa kojom se zemlja može voditi.”
Zarad mira u kući radikali koji su upravo poznati po korišćenju uvredljivih reči za skupštinskom govornicom, dobili su izvinjenje. Treba li pomenuti da je i ministar Dinkić pre nego što je uzvratio bio počašćen rečima poput razvratnik, lopov i lažov. Sociolog kulture Ratko Božović kaže da je paradoksalno da oni koji su uvek uspostavljali nešto suprostavljeno bontonu i prihvatljivoj komunikaciji, traže da im se izvinjavaju oni koji prema njima nisu bili učtivi.
“Mislim da je najgore kad bilo ko, a naročito ljudi koji odlučuju o važnim stvarima u državi zapravo podetinje ili reše da igraju u dečjem pozorištu. A to znači jednostavno, u dečjem pozorištu ono što važi za mene ne važi za onog drugog jer smo mi zaboravili da je bontnon ono što obavezuje i mene i onog drugog. E, ovde imamo političare koji su jako vični da brane svoje pozicije, svoj interes, svoju vlast, ali od toga da brane odgovornost, od toga nema ništa.”
