Slabljenje dinara za 2,4 odsto u samo jednom danu – 20. novembra, i rekordan pad berzanskog indeksa Beleks 15, doveli su do toga da se u ekonomskoj javnosti, čak i stranoj, pokrenu priče o krizi srpske ekonomije.
Britanski dnevnik Guardian u svojoj analizi zaključuje da je okidač za pad vrednosti dinara od 2,4 odsto bio pokušaj privatizacije jedne od najvećih osiguravajućih kompanija, DDOR “Novi Sad”, kada je samo jedna od 11 firmi, italijanska Fondiaria, dala ponudu. U finansijskom sektoru ovo se smatra izrazom dubokog nepoverenja investitora.
Ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, vidi sledeću listu uzroka koji su doveli do ovakvog ekonomskog zaokreta naniže:
"Verovatno je najveći razlog strepnja šta će se dogoditi 10. decembra u pogledu Kosova. Negde u sličnom rangu je i određeni uticaj negativnih događanja na svetskom finansijskom tržištu, ali su svakako na značajno drugom mestu i neki događaji kod nas u ekonomiji i u društvenoj sferi u celini. Kada je reč o ekonomiji ne treba zaboraviti da ćemo ove godine imati porast inflacije i da ćemo biti drugi u Evropi, kada su u pitanju zemlje sa najvećom inflacijom, da nam se ne smanjuje nezaposlenost i da ne raste zaposlenost, da smo u poslednje vreme imali više neuspešnih privatizacija, da smo poneku stvar loše odradili i, što je najvažnije, dobija se utisak da su, kod nas, jako usporene reforme koje su neophodne da bismo dobili jedan efikasan ekonomski sistem."
Milan Kovačević smatra da nije samo loša politička situacija oko Kosova prouzrokovala delimičnu krizu na finansijskom tržištu. U vezi sa privatizacijom DDOR-a, kaže da je to još jedan loše odrađen posao. Radila ga je Agencija za osiguranje depozita a ne Agencija za privatizaciju.
Ekonomista Miodrag Zec, komentarišući nagli sunovrat dinara, kaže da se to moralo desiti:
"Ovo može trenutno biti izazvano političkim razlozima – može biti Kosovo, mogu biti druge stvari. Ali, u biti kursna politika na dugi rok nije održiva i štetna je. To se moralo desiti jer kako, u jednoj zemlji koja ima ogroman deficit platnog bilansa i taj deficit neprekidno raste, imamo situaciju da dinar bude predstavljen euru."
Milan Kovačević vidi problem izostanka stranih investicija i u tome što na srpskom tržištu zbog zakona koji ne sprečava stvaranje monopola, nema mesta za zdravu konkurenciju:
"Imali smo staru mrežu trgovine koja je potpuno propala i ta mreža nije bila tako koncentrovana i tako krupna, a onda je kroz privatizaciju zaboravljeno na te negativne efekte prevelike koncentracije – sadašnji zakon ne omogućava da bilo koje telo natera nekoga da se stvori neka konkurencija."
I Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže da na višednevni pad vrednosti akcija srpskih kompanija utiču dešavanja na drugim finansijskim tržištima, ali i politička situacija u Srbiji. Ona naglašava da investitori pažljivo prate političku situaciju u Srbiji i čekaju razrešenje budućeg statusa Kosova. Za one koji ulažu novac u akcije srpskih kompanija važno je kakve će biti mere Vlade Srbije u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova jer će one imati širi uticaj na dešavanja i u regionu, ocenjuje Dostanićeva.
Miodrag Zec ocenjuje da, nakon što je rasprodat najprofitabilniji sektor, strane investicije kroz proces privatizacije u srpsku industriju uopšte nisu ni stigle:
"Mi stranih grinfild investicija i nemamo. Do sada ih nije bilo, a ako se ovo bude dramatično komplikovalo neće ih ni biti. Imamo svega nekoliko grinfild investicija – sećate se fabrike konzervi, otvarao je ko god je stigao, to je najveća investicija. Imamo grinfild investicije u trgovački sektor, Gorenje, ali nemamo nijednu kvalitetnu veliku investiciju. Dakle, ove brzorastuće zemlje tranzicije poput Litvanije, Slovačke i drugih pribaltičkih zemalja, koje su imale slične režimske, koncepcijske, privatizacione i svake druge probleme '90-ih godina kao i Srbija, su se digle zahvaljujući grinfild investicijama a ne toliko zbog privatizacije."
Ekonomisti su saglasni da se Srbija nalazi pred nekoliko izazova koji bi mogli bitno da utiču na celukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Milan Kovačević ocenjuje da je vrlo teško sada reći da li se Srbija nalazi pred ekonomskom krizom, ali naglašava da će to pre svega zavisiti od rešavanja kosovskog pitanja, čije odlaganje ekonomiji svakako ne pogoduje. Veoma je važno, dodaje, i da li će se reforme, koje su u zastoju upravo zbog Kosova, konačno pokrenuti.
