Dostupni linkovi

Interkulturalni dijalog je univerzalna vrednost


Beograd, zgrada Vlade Srbije

U Beogradu je održana neformalna konferencija ministara jugoistočne Evrope nadležnih za poslove kulture, pod nazivom "Unapređivanje međukulturnog dijaloga i Bela knjiga Saveta Evrope. To je poslednja konferencija u okviru predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope.

Ministar kulture Vojislav Brajović rekao je da Srbija pridaje ogroman značaj izradi Bele knjige o interkulturalnom dijalogu, čiji je podnaslov 'Živeti skupa kao ravnopravni', i koja bi kao nacrt, krajem ove godine, trebao da bude odobren od strane Komiteta ministara:

"Ideja evropskog komesara za kulturu, gospodina Jana Figela, o unapređenju i razvoju interkulturalnog dijaloga više je nego dobrodošla na ovim našim prostorima. Oslanjajući se na Faro deklaraciju kao strateški dokument koji promoviše interkulturalni dijalog kao sastavni deo evropskih vrednosti – ljudskih prava, vladavine zakona, jačanja socijalne kohezije, solidarnosti, mira i stabilnosti – nastojimo da unapređivanjem interkulturalnog dijaloga, kao i intereligijskog i političkog dijaloga, postane naša dugoročna delatnost."

Nina Obuljen, pomoćnica ministra kulture Republike Hrvatske, kaže za RSE, da je pitanje interkulturalnog dijaloga trenutno veoma teško posmatrati kao regionalno pitanje:

"Država to mora afirmisati ili postaviti kao pitanje vlastite demokratije, dostizanja određenih vrednosti – to je proces koji se na prvom mestu mora uraditi, kako se to kaže, kod kuće. Ali, ono što je apsolutno vidljivo, na ministarskom nivou, a imali smo mnogo susreta, je da postoji jedna otvorenost da se pitanje manjina ili pitanje interkulturalnog dijaloga na ovom prostoru reši – tome se prilazi sa svešću da nema dostizanja tog neophodnog demokratskog standarda dok se ta pitanja ne reše na pravilan način."

Interkulturalni dijalog, kako ga Savet Evrope koncipira, predstavlja prilično nedorečen koncept i zato sve zemlje u regionu moraju razviti sopstvene strategije uspostavljanja i osnaživanja interkulturalnog i međureligijskog dijaloga, kaže za RSE Jasmina Husanović-Pehar, ekspertkinja za međunarodnu politiku i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli:

"Ono što nama u regionu treba je vlastita debata iz raznih pravaca o tome šta nama u ovom momentu znači živeti skupa kao jednaki. Pogotovo u kontekstu gde imamo jednu trostruku mrtvu uzicu između kulture laži, kulture amnezije i kulture poricanja - oko onoga šta nam se desilo, gde su najtraumatičnije stvari one sa kojima se moramo svakodnevno nositi."

Jasmina Husanović ističe da se u zemljama regiona stalno moraju inicirati, kako kaže, na platforme zajedničke akcije:

"Koje će na neki način uticati i na politiku naših država. Na koji to način možemo anticipirati budućnost, kako možemo otvarati prostor za politiku nade, nadajuću politiku, u trenutnom kontekstu, naročito s obzirom na življenje skupa. Mislim da bi građansko društvo, mediji, nevladine organizacije, građanski sektor, umetnici i te neke nove sinergije trebalo da igraju vodeću ulogu i da utiču na promenu državnih kulturnih politika jer su oni predstavnici najprogresivnijih praksi."

Kulturolog Branislav Stojković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže za RSE, da je za zemlje u regionu i njihovo suočavanje sa nedavnom prošlošću, interkulturalni dijalog veoma važno razumeti ne samo kao unutrašnji, već i kao spoljni dijalog:

"Neće moći da se prevaziđe prošlost i neće moći da se gradi budućnost doka taj dijalog ne postane svakodnevna praksa veoma velikog broja ljudi. Naravno, ne treba zaboraviti ono što se zove stimulans iz okruženja."

XS
SM
MD
LG