Dostupni linkovi

Poverenje u Crkvu i predsednika


Beograd, Hram Sv. Save

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije najviše poverenja imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu. Pored Crkve, građani najviše poverenja imaju i u predsednika Srbije, a najmanje u sudstvo i Skupštinu.

Istraživanje pokazuje da 58 procenata ima pozitivan, a 13 procenata građana negativan stav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Srđan Bogosavljević, direktor agencije Stratedžik marketing, kaže za RSE, da oko 3, 3, miliona ispitanika, koji veruju SPC, ne očekuje da ona donosi političke odluke, ali da očekuju da se njeno mišljenje u društvu uvažava. On je istakao da istraživanja Stratedžik marketinga već godinama pokazuju da se Crkva pojavljuje kao institucija u koju građani imaju najviše poverenja jer ona predstavlja, kako kaže, identifikacioni marker:

"Moj utisak je, i po raznim drugim istraživanjima, da se tu u dobroj meri radi o ukupnom nedostatku identiteta države pa se se tako SPC pojavljuje kao najbolji reprezent onoga što jesu."

Na pitanje: da li su slučajevi vladike Pahomija i monaha Ilariona, optuženih za pedofiliju i bludne radnje nad maloletnicima, inakakav način uticali na rejting SPC, Bogosavljević kaže:

"Ne, to nema nikave veze sa Crkvom kao celinom, to se ne vidi kao greh te institucije već se vidi kao greh pojedinca. Pri tome institucija se ne vidi kao neka delatna institucija već se vidi kao jedna simbolična institucija."

S druge strane Vojska Srbije, koja je uz SPC godinama bila institucija kojoj građani najviše veruju, svoju veliku popularnost izgubila je, kako kaže Bogosavljavić, u jednom danu i to nakon ubistva dvojice gardista na Topčideru početkom oktobra 2004. godine. Međutim, iako je bila suočena sa mnogim skandalima i tvrdnjama da neki njeni visoki zvaničnici kriju haške optuženike, SPC je izbegla tako dramatičan pad popularnosti koji se dogodio Vojsci Srbije.

Episkop niški Irinej kaže za RSE da vladika Pahomije i monah Ilarion predstavljaju izolovane slučajeve koji nisu prijatni za crkvu, ali se ne mogu vezivati za nju, pa tako ne mogu ni uticati na njenu popularnost. On naglašava da građani Srbije:

"Više vide crkvu kao instituciju, možda manje sa aktivnim liturgijskim životom u crkvi. Ali, srpski narod veruje u crkvu, koja ima najdužu istoriju i iskustvo, i uvek je delila sudbinu i istoriju sa njim. Uvek se radovala sa narodom i zato što je bila uvek suštinski vezana sa njim on ima poverenja u nju."

Socijalni psiholog Jovan Bajford kaže za RSE da činjenica da građani najviše poverenja imaju u SPC, mnogo više govori o tome u kakvom se stanju nalaze ostale institucije:

"Druga stvar koja je vezana za ovo istraživanje je to da nisam siguran koliko je pitanje o poverenju Crkvi relevantno kada se vrednuje njeno mesto u društvu – nisam siguran šta znači imati poverenja u Crkvu. Ako biste ljude pitali, ne da li imaju poverenja u Crkvu, da li bi poslali svoje dete samo u crkvu kod sveštenika verujem da bi cifra bila izuzetno manja zbog svega ovoga što se dešavalo u poslednje vreme."

Bajford ističe da nalazi njegovih nedavnih istraživanja pokazuju da manje od 10 procenata ljudi svake nedelje ide u crkvu, da oko 58 procenata veruje SPC, a da je procenat onih koji se deklarišu kao sledbenici SPC viši od 90 procenata. On kaže da upravo ta neujednačenost odnosa građana prema Crkvi umnogome otkriva zašto je SPC najpopularnija od svih institucija:

"Pravoslavna religija predstavlja deo identiteta građana Srbije, a jedan od osnovnih razloga zbog čega je to tako jeste što nije uvek jasno deklarisano koja je razlika između verskog identiteta, između vere, i nacionalnog identiteta. Ubeđen sam da bi većina ljudi na pitanje koje su vere na neki način videli znak jednakosti ili makar izuzetno veliko preklapanje između njihovog nacionalnog identiteta i SPC. To je na neki način razlog zbog kojeg crkva uspeva da zadrži svoj uticaj u društvu – smatra se da ona mora da ima taj uticaj, da ljudi moraju da imaju poverenja u nju ma šta ona radila i ma kako se ponašala."

XS
SM
MD
LG