Dostupni linkovi

U poslednje vreme pojavilo se nekoliko scenarija koje različiti delovi međunarodne zajednice nude za Kosovo, a koji su napravili pravu konfuziju u regionu i šire.

Predstavnik EU u pregovaračkoj trojci Kontakt-grupe Volfgang Išinger u nemačkim medijima govorio je u poslednjih nekoliko dana o modelu rešenja Kosova analognom matrici odnosa između bivše Istočne i Zapadne Nemačke koja je regulisana bilateralnim ugovorom između tih dveju zemalja zaključenom za vreme vlade Vilija Branta 1972. godine.

Francuski dnevnik Le Mond preneo je, pak, juče da Evropska unija priprema scenario za unilateralno priznaje Kosova. Prema pisanju tog lista, već je pripremljen plan kojim se premošćuje odbijanje nekih članica Unije da priznaju eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. To bi se učinilo tako što će se sve članice EU “ujediniti na delu”. A “jedinstvo na delu” u prevodu znači podršku odlasku misije Evropske unije na Kosovo, pošto 11. decembra “trojka” Kontakt-grupe ustanovi neuspeh svojih nastojanja i potom Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija “ispolji nesposobnost da, zbog ruskog veta, usvoji rezoluciju o primeni plana Martija Ahtisarija”. Mond piše da će generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun pozvati Evropsku uniju da preuzme misiju UNMIK-a na Kosovu. To će početkom januara 2008. prihvatiti Savet ministara Evropske unije, uz podršku u vidu “konstruktivne uzdržanosti” zemalja EU koje se protive priznanju. U drugoj polovini januara će Kosovo proglasiti nezavisnost, pošto se većina država EU obaveže da će priznati tu nezavisnost nakon prelaznog razdoblja od nekoliko meseci.

Prištinski dnevnik na albanskom jeziku Ekspres, objavio je gotovo istovremeno tekst o tome da Stejt Department priprema rešenje kojim bi se status Kosova zamrzao do 2020. godine, ali bi Kosovo zauzvrat dobijalo iz evropskog i američkog budžeta 7 milijardi evra godišnje.

Rian Harris, prvi sekretar Američke ambasade u Srbiji za naš radio demantuje pisanje Ekspresa:

“Informacije u tekstu kosovskog dnevnika su potpuno neutemeljene.”

Na opasku da se prištinski dnevnik pozvao na neimenovanog visokog zvaničnika u Stejt Departmentu, a da tekst sadrži veliki broj citiranih izjava tog funkcionera, Rian Harris kaže:

“Da, videla sam tekst koji je objavio taj dnevnik, ali mi smo rekli – moja kancelarija, zatim kancelarija u Pristini, a i portparol Stejt Departmenta je saopštio - da su te informacije neutemeljene, da su neistinite.”

Može li se iz ovoga zaključiti da je stav Sjedinjenih Država prema Kosovu nepromenjen?

“Da, pozicija Sjedinjenih Država prema kosovskom statusu nije promenjena”, kaže Rian Harris, prvi sekretar Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

Uprkos demantijima, neki vrsni poznavaoci zapadnog Balkana ne isključuju mogućnost da se u Vašingtonu ovako razmišlja. Među takve spada i poznati britanski publicista Tim Judah.

“Ne bi me iznenadilo da ima onih koji razmišljaju o takvom rešenju. U svetu danas imate neke krucijalno važne probleme. Naprimer, pre nekoliko dana sam čuo bivšeg Bushovog zvaničnika koji je izjavio da je najveći problem za Sjedinjene Američke Države i za svet danas - Iran i da bi bilo apsolutno nužno da se za rešavanje problema Irana pridobije Rusija. Dakle moglo bi se zaključiti da bi se pristalo na to da se Rusiji učine svi ustupci koje zatraži, naprimer, odlaganje rešavanja kosovskog statusa. Prema tome, ne bi me začudilo da u američkoj administraciji ima ljudi koji tako razmišljaju. Iako mi se čini da nije realno da se u ovom trenutku takva odluka donese, ne bih je sasvim ni isključio. Rekao bih da se ona još uvek vaga.”

Bilo je u poslednje vreme nekoliko različitih ideja, ne baš ozbiljnih, i u drugim ministarstvima spoljnih poslova, što reflektuje činjenicu da ne znaju šta da rade, kaže za Radio Slobodna Evropa Gerald Knaus, predsednik Inicijative za evropsku stabilnost, a na pitanje da li mu američki predlog o kojem je izvesti prištinski dnevnik zvuči verodostojno, kaže:

“Moguće je, naravno, da neko glasno razmišlja o takvom rešenju, ali mi to ne zvuči verodostojno kao zvanični stav zemlje”.

Moguće da se razmišlja u relacijama odlaganja rešenja, smatra naš sagovornik, ali dodaje:

“Ideja da se stvari odlažu na tako dug period, čak do 2020, zvuči mi prilično neverovatno. Nijedan ozbiljan dokument ne bi išao do tako daleke budućnosti, ali eventualna razmišljanja o još jednom odlaganju ne zvuče mi sasvim neverodostojno, posebno ako se setimo kako se debata razvijala u poslednjih nekoliko nedelja. Neke zemlje – naročito evropske – uglavnom su obilazile oko vruće kaše, a očigledno je, takođe, da Amerikanci trenutno imaju toliko drugih prioriteta u spoljnoj politici, zbog čega nije verovatno da bi ulazili u rizik konfrontacije sa Evropljanima."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG