Potpisujući novu platformu za akciju, predstavnici vlasti u BiH obavezali su se stvoriti bolje poslovno okruženje za privlačenje stranih investicija, poboljšati saradnju u fiskaloj politici, unaprijediti i provesti druge reforme za osiguranje održivog razvoja.
Zbog političkih neslaganja koja u BiH traju već godinama ekonomija je bila zapostavljena. Stoga visoki predstavnik međunarodne zajedice, odnosno specijalni predstavnik Evropske unije Miroslav Lajčak naglašava da političari u BiH moraju postići dogovor o praktičnim stvarima, ako već ne mogu o ključnim političkim pitanjima:
“Sve dok su desetine hiljada građana bez posla, mnoge debate, koje političarima oduzimaju jako puno vremena, većini stanovništva izgledaju potpuno irelevantne. Reforme koje bi mogle pomoći da skromna ekonomska poboljšanja prerastu u pravi ekonomski preporod nalaze se među najozbiljnijim žrtvama trenutne političke blokade u BiH. Taj problem građanima BiH zaista nije potreban.”
Kreatori dosadašnjih ekonomskih politika nisu imali ambicioznije ciljeve, što može potvrditi i podatak da se ekonomski rast od 6 posto ponavlja već četiri godine. Trenutna politička situacija itekako utiče na ekonomski razvoj. Zato u Bosni i Hercegovini nema ambijenta za stimulisanje privrede, privlačenje novih investicija i otvaranje novih radnih mjesta. Profesor Univerziteta u Banjoj Luci i jedan od političkih lidera Mladen Ivanić:
“Ono što je najbitnije, političari se ne bave ekonomijom. Glavni razlog je, prvo, malo njih zna nešto o ekonomiji. Drugo, teško se dobijaju glasovi na priči o ekonomiji, lakše se dobijaju na nekim drugim pričama i zato političkom scenom uopšte ne dominiraju ekonomske teme, nego dominiraju potpuno druge, jednostavnije, traže manje znanja, a i manje su posljedice. Ako se bavite ekonomijom, rezultati vašeg rada se vide.”
Potpisivanjem platforme o ekonomskim reformama političari su obaćali da ekonomska pitanja i reforme u ovoj oblasti od sada budu prioritetni u njihovom radu. Međutim, nema informacija kada će građani BiH osjetiti konkretna poboljšanja. Prema mišljenju ekonomskih stručnjaka i ovaj put se zapravo radi samo o parcijalnom pristupu rješavanju problema. Direktor Ekonomskog instituta u Sarajevu Ante Domazet:
“Osobno mislim da je to frazeologija koja pokazuje svu bijedu ekonomskog upravljanja u BiH. Smatram da je to, s druge strane, samo jedan parcijalni pristup i da on ne rješava krupne probleme u kojima se BiH nalazi u ekonomskom razvoju. Nema odgovora na pitanja kako povećati stope rasta, kako povećati zaposlenost, kako povećati izvoz. To je potpuno na periferiji, a samo se u mozaiku problema gađaju neki detalji koji, možda, mogu imati u javnosti veću atraktivnost.”
Profesor ekonomskih nauka Dragoljub Stojanov:
“Po sadržini sporazuma prije bi se reklo da se radi o dopunskim kozmetičkim promjenama, nego o ozbiljnim, dugoročnim rješavanjima problema. Moje staro mišljenje je bilo da BiH, pored političkog konsenzusa, mora promijeniti čitav niz rješenja ekonomske naravi koja do sada nisu doprinosila porastu proizvodnje i zaposlenosti. Svi znamo da je uglavnom proizvodnja bila orijentirana više ka uvozu, ka trgovini, ka uslužnom sektoru, što na dugi rok ne može dati rezultat. Na kratak rok sa tim se može preživjeti uz sivu ekonomiju, međutim, dugoročno to ne vodi sigurno u bolju budućnost.”
Politika je u BiH već dugo na prvom mjestu, ne samo kod političara nego i običnih građana. Vrijeme je da ekonomske teme konačno preuzmu primat u zemlji koja još uvijek obnavlja ratne štete.
