Dostupni linkovi

NATO će dostaviti podatke o lokacijama


Veruje se da je iz aviona ratnih vazduhoplovstava Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije bačeno više
od 2.000 kasetnih bombi, sa 380.000 raspršenih delova, tokom tromesečne operacije NATO u proleće 1999.

NATO je posle operacije priznao da je najmanje pet odsto bombi promašilo metu, što znači da se širom Srbije i Kosova još uvek nalazi skoro 20.000 neeksplodiranih raspršenih delova kasetnih bombi.

Uklanjanje kasetnih bombi je složen i veoma opasan posao , kaže za RSE Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje Vlade Srbije. On ističe da čišćenje prostora, za koje se sumnja da su zagađeni kasetnim bombama, spada u najsloženije operacije u oblasti humanitarnog razminiranja:

”Čišćenje kasetnih prostora koji su zagađeni kasetnim bombama spada u najsloženije operacije u oblasti humanitarnog razminiranja. S obzirom na konstrucione karakteristike kasetnih bombi, koje je nemoguće deaktivirati, nemoguće je skinuti upaljač – one se uništavaju na mestu pronalaska. Druga opasnost za deminere koji rade taj posao je to što kasetna bomba može da eksplodira na najmanji dodir, na svaki pokret pa čak i na statički elektricitet sa ruke deminera.”

Kasetne bombe su posebno dizajnirane i to predstavlja veliku opasnost za građane koji ne uspevaju da prepoznaju da su to ubojita sredstva , kaže za RSE Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu za civilnu odbranu:

”To je avionska bomba većeg kalibra koja u sebi sadrži, da tako kažem, manje bombe. Ona praktično raspe bombe po jednom širem prostoru zemljišta i to je ono što predstavlja posebnu opasnost. Kada se ona neaktivira, kada te bombe ostanu neeksplodirane, one predstavljaju ogromnu opasnost pre svega zbog toga što su rasute po velikoj površini zemljišta i što izgledaju tako da mnogi ljudi, u pri mah, ne prepoznaju o čemu se radi niti kakva je to opasnost.”

Petar Mihajlović ističe da je kasetnim bombama "zagađena" površina od oko 23 kvadratna kilometra u nekoliko oblasti:

”Područje Kopaonika, Kraljevo, Sjenica, Niš - na svakom od tih područja ima više lokacija za koje se sumnja da su zagađene kasetnim bombama.”

Neki stručnjaci tvrde da je sada možda kasno za uklanjanje više hiljada komada stare i nestabilne municije, navodi "Indipendent", ali Mihajlović naglašava da su te tvrdnje pogrešne:

”O tome da je kasno govore oni koji ne poznaju minsko eksplozivna sredstva, oni koji ne poznaju opasnost koju one predstavljaju za ljude i njihovu životnu sredinu - nikada nije kasno da se uklone sredstva. Moram da kažem da je na teritoriji Srbije ogromna površina zagađena kasetnim bombama. Pored kasetnih nalazi se i veliki broj avionskih bombi i drugih projektila velike mase, težine i do 930 kg.”

Ipak, proces uklanjanja zaostalih kasetnih bombi mogao bi trajati dugo, kaže Petar Mihajlović:

”To zavisi od niza okolnosti. Prva je koliko će biti sredstava na raspolaganju, druga je deminerski kapaciteti u regionu koji se mogu angažovati. Mi procenjujemo da će nam trebati od pet do deset godina da očistimo.”

Iako postoje sumnje da bi NATO mogao otkriti sve lokacije na kojima su izbačene kasetne bombe, vojni analitičar Aleksandar Radić, kaže za RSE, da će, bez sumnje, NATO to svakako učiniti, prvenstveno zbog toga što se Srbija sada nalazi u Partnerstvu za mir, ističe on:

”NATO će to svakako učiniti i mislim da oko toga nema spora samo što će iza toga slediti jedan veliki posao pronalaženja svih kasetnih bombi - dosta skup i naporan.”

A, na pitanje: kada bi NATO te podatke mogao predati vlastima u Srbiji, Preta Mihajlović, odgovara:

“Obećanje je da ćemo ih dobiti do kraja meseca, odnosno početkom sledećeg meseca kada se u Beogradi i održava Međunarodna konferencija zemalja žrtava kasetnih bombi.”

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG