Sjedinjene Države su, uprkos jučerašnjem reteriranju, ipak najavile da su spremne da priznaju jednostranu deklaraciju o nezavisnom Kosovu, što je izazvalo povećanu nervozu medju članicama EU. Austrijski šef diplomatije Ursula Plasnik reagovala je izjavom da takva saopštenja o namerama ne pomažu u ovom trenutku. Njena izjava dobija posebnu težinu s obzirom na činjenicu da u evropskom klubu otvoreno govore o rastućem nejedinstvu povodom Kosova.
Da li je Kosovo podelilo Evropsku uniju i povećalo distancu izmedju atlantskih saveznika? Judy Batt, ekspert iz Evropskog instituta za bezbednosne studije u Briselu kaže:
“Jedinstvo EU se pretežno gradi na nadi da će doći do neke vrste kompromisa izmedju dveju strana u pregovorima. U suprotnom, izvestan broj članica bio bi prilično nevoljan da unilateralno prizna nezavisno Kosovo. Ako bi to učinile Sjedinjene Države, Evropska unija bi se našla u velikim neprilikama.
RSE: Šta je najverovatniji scenario posle 10. decembra ako razgovori propadnu?
BATT: Sve zavisi od odnosa izmedju zemalja članica EU. Ako se dodje do jedinstva medju njima, kao i izmedju njih i Sjedinjenih Država o tome šta dalje činiti sa Kosovom, mislim da ćemo videti unilateralni pristup. Kad to kažem, ne mislim da bi u ovoj fazi Evropska unija odmah priznala nezavisnost Kosova. Ona bi svakako sa vodjstvom kosovskih Albanaca razgovarala o primeni odredbi Ahtisarijevog plana. Verujem, dakle, da EU ne bi odmah priznala Kosovo, ali bi se na neki način pozicionisala da vremenom prizna nezavisnost Kosova.
RSE: Kako bi Evropska unija odgovorila na sve verovatniju deklaraciju o nezavisnosti Kosova i američko unilateralno priznanje takve države?
Mark Almond, sa Oriel koledža Univerziteta u Oxfordu kaže da bi verovatno Francuska i Britanija priznale Kosovo “ali mnogo evropskih država, uključujući Španiju u Zapadnoj Evropi, kao i Grčku, Rumuniju, Slovačku, ne bi bile oduševljene. Mislim da bismo se našli ponovo u sitaciji u kojoj smo bili 1991. godine, kada su neke evropske zemlje želele da priznaju otcepljenje Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije, dok druge nisu. Dakle, našli smo se tamo gde smo bili pre 16 godina.
RSE: Kakve posledice bi to moglo imati kako na Kosovu tako i u regionu?
ALMOND: Ako bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, a tome se protivio izvestan broj zemalja EU, mnogo beneficija koje bi Kosovo očekivalo bilo bi veoma teško ostvariti jer ne bi bilo jednoglasne odluke o njima. Kosovo bi moglo da bude u jednoj limbo situaciji, goroj nego što je ova sada. Situacija u regionu je već I u poslednjih nekoliko nedelja postala veoma nestabilna jer smo videli nasilje u selu na granici sa Makedonijom, nasilje na jugu Srbije, a moglo bi izbiti i sukobu na severu. Čak ako bi i Sjedinjene Države i Evropska unija priznale nezavisnost Kosova, ne vidim kako bi vlada u Prištini imala kontrolu u severnom delu Mitrovice. To bi svakako nateralo NATO zemlje da upotrebe jedinice KFOR-a da spreče sukob Srba i Albanaca u tom delu Kosova koji bi mogao da izmakne kontroli, ali ne verujem da postoji apetit medju zapadnim silama za tako nešto, posebno ne u Sjedinjenim Državama. Sve u svemu, mogli bismo se naći u situaciji da NATO trupe budu izloženije konfliktu, nego iako konfliktu nižeg intenziteta, nego što su bile 1999. godine, kada su operisale sa visine od 10 000 metara.
Upitan kako rešiti zapadno vojno prisustvo na Kosovu bez mandata UN, tim pre što su neke zemlje, poput Švajcarske, najavile da će povući svoje vojnike ako ne bude rezolucije SB UN, Mark Almond kaže:
“Mislim da bi se tu javio problem protivljenja javnog mnenja čak i onih zemalja koje bi prihvatile nezavisno Kosovo, posebno ako bi, nakon proglašenja nezavisnosti došlo do sukoba izmedju Srba i Albanaca, Albanaca i Makedonaca, do destabilizovanja regiona koji je u poslednjih 7-8 godina bio relativno miran”.
Da li je Kosovo podelilo Evropsku uniju i povećalo distancu izmedju atlantskih saveznika? Judy Batt, ekspert iz Evropskog instituta za bezbednosne studije u Briselu kaže:
“Jedinstvo EU se pretežno gradi na nadi da će doći do neke vrste kompromisa izmedju dveju strana u pregovorima. U suprotnom, izvestan broj članica bio bi prilično nevoljan da unilateralno prizna nezavisno Kosovo. Ako bi to učinile Sjedinjene Države, Evropska unija bi se našla u velikim neprilikama.
RSE: Šta je najverovatniji scenario posle 10. decembra ako razgovori propadnu?
BATT: Sve zavisi od odnosa izmedju zemalja članica EU. Ako se dodje do jedinstva medju njima, kao i izmedju njih i Sjedinjenih Država o tome šta dalje činiti sa Kosovom, mislim da ćemo videti unilateralni pristup. Kad to kažem, ne mislim da bi u ovoj fazi Evropska unija odmah priznala nezavisnost Kosova. Ona bi svakako sa vodjstvom kosovskih Albanaca razgovarala o primeni odredbi Ahtisarijevog plana. Verujem, dakle, da EU ne bi odmah priznala Kosovo, ali bi se na neki način pozicionisala da vremenom prizna nezavisnost Kosova.
RSE: Kako bi Evropska unija odgovorila na sve verovatniju deklaraciju o nezavisnosti Kosova i američko unilateralno priznanje takve države?
Mark Almond, sa Oriel koledža Univerziteta u Oxfordu kaže da bi verovatno Francuska i Britanija priznale Kosovo “ali mnogo evropskih država, uključujući Španiju u Zapadnoj Evropi, kao i Grčku, Rumuniju, Slovačku, ne bi bile oduševljene. Mislim da bismo se našli ponovo u sitaciji u kojoj smo bili 1991. godine, kada su neke evropske zemlje želele da priznaju otcepljenje Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije, dok druge nisu. Dakle, našli smo se tamo gde smo bili pre 16 godina.
RSE: Kakve posledice bi to moglo imati kako na Kosovu tako i u regionu?
ALMOND: Ako bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, a tome se protivio izvestan broj zemalja EU, mnogo beneficija koje bi Kosovo očekivalo bilo bi veoma teško ostvariti jer ne bi bilo jednoglasne odluke o njima. Kosovo bi moglo da bude u jednoj limbo situaciji, goroj nego što je ova sada. Situacija u regionu je već I u poslednjih nekoliko nedelja postala veoma nestabilna jer smo videli nasilje u selu na granici sa Makedonijom, nasilje na jugu Srbije, a moglo bi izbiti i sukobu na severu. Čak ako bi i Sjedinjene Države i Evropska unija priznale nezavisnost Kosova, ne vidim kako bi vlada u Prištini imala kontrolu u severnom delu Mitrovice. To bi svakako nateralo NATO zemlje da upotrebe jedinice KFOR-a da spreče sukob Srba i Albanaca u tom delu Kosova koji bi mogao da izmakne kontroli, ali ne verujem da postoji apetit medju zapadnim silama za tako nešto, posebno ne u Sjedinjenim Državama. Sve u svemu, mogli bismo se naći u situaciji da NATO trupe budu izloženije konfliktu, nego iako konfliktu nižeg intenziteta, nego što su bile 1999. godine, kada su operisale sa visine od 10 000 metara.
Upitan kako rešiti zapadno vojno prisustvo na Kosovu bez mandata UN, tim pre što su neke zemlje, poput Švajcarske, najavile da će povući svoje vojnike ako ne bude rezolucije SB UN, Mark Almond kaže:
“Mislim da bi se tu javio problem protivljenja javnog mnenja čak i onih zemalja koje bi prihvatile nezavisno Kosovo, posebno ako bi, nakon proglašenja nezavisnosti došlo do sukoba izmedju Srba i Albanaca, Albanaca i Makedonaca, do destabilizovanja regiona koji je u poslednjih 7-8 godina bio relativno miran”.
