Dostupni linkovi

Odgađanje izbora zbog Kosova?


Dva dana nakon što je aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić najavio svoju kandidaturu za još jedan mandat, Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice zatražila je odlaganje predsedničkih izbora suprotno zakonom predviđenim rokovima. Nešto malo pre toga sam Koštunica je na novinarsko pitanje postavljeno u Vladi Srbije da li će podržati Tadića na izborima odgovorio sa “no comment” uz objašnjenje da će o tome govoriti samo kao lider stranke. A u međuvremenu je iz njegove stranke objašnjeno da je rešavanje kosovskog statusa najvažnije državno i nacionalno pitanje i da sva druga pitanja moraju biti u funkciji odbrane Kosova. Branislav Ristivojević, portparol DSS:

“Ono što je primarno, ono što je osnovno, ono što nas sve muči i ono na šta nas, na kraju krajeva, obavezuje prvi član Ustava – to je borba za očuvanje teritorijalne celovitosti zemlje, borba za ostanak naših ljudi na KiM, to su sve ciljevi koji se nalaze u istom nivou.”

Upravo na isti deo Ustava – preambulu u kojoj se govori da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije podseća i Jelena Marković, portparolka Tadićeve Demokratske stranke, čiji je stav da se ne mogu kršiti ustav i zakoni:

“Mislim da bi bilo jako loše i jako opasno da se čine ustavni presedani, odnosno da se Ustav ne poštuje. DS ne poriče da je Kosovo trenutno najvažnije državno pitanje i verovatno jedno od, trenutno, i najvećih međunarodnih pitanja. Ali, ni poruka međunarodnoj zajednici koja to pitanje rešava ne bila dobra - da Ustav kojem smo se obavezali na očuvanje teritorijalnog integriteta mi sami ne poštujemo u nekim drugim oblastima.”

Političke volje za predsedničkim izborima nije bilo ni nakon donošenja novog Ustava Srbije i raspisivanja parlamentarnih izbora kada su demokrate i Tadić tražili istovremeno održavanje izbora na svim nivoima. Tada su ostale stranke smatrale da se u sred bečkih pregovora ne može ići na izbore za sve nosioce vlasti. Međutim, sada Ustavni zakon propisuje da se izbori moraju raspisati najkasnije do 31. decembra, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od stupanja na snagu poslednjeg zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti. Da bi izbori sada bili odloženi potrebno je promeniti izborni zakon, kaže Marko Blagojević, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju:

„I shodno drugim zakonskim rokovima u izbornim zakonima izbori bi morali da budu održani do kraja marta naredne godine. Ustavni zakon može da se menja – ukoliko bi pristupili promeni partije bi morale da ga menjaju na isti onaj način na koji je usvojen, što znači uz podršku više od dve trećine od ukupnog broja poslanika u skupštini. To je jedini način koji ja vidim da izbori budu odloženi, odnosno da izbori ne budu raspisani do kraja ove godine. Pravila koja postoje moraju da se poštuju, mogu da se menjaju ako ne valjaju, ali sve dok su takva kakva su pravila moraju da se poštuju.“

A Vesna Rakić Vodinelić, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union upozorava da nema pravne države sve dok pravo ne bude jače od politike:

“To bi značilo da bi mi svi trebali da zadržimo dah dok se ne reši pitanje Kosova – da ne dišemo, da ne hodamo, ništa da ne radimo. Meni se čini da je to jedan proziran politički izgovor da se ne ide na izbore. Ako treba da se bira između jednog i drugog ponašanja uvek je, naravno, mnogo bolje poštovati zakon. Kod nas se poštovanje zakona vrlo često smatra pitanjem dobre volje, ali ono to nije. Zakon obavezuje političare isto kao što obavezuje sve druge građane. Meni nije jasno kako jedna takva legalistička stranka, kao što je DSS, uopšte ima obraza da se javno zalaže za kršenje zakona.”
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG