Ured pakistanskog predsednika nije želeo da prokomentariše tvrdnju Benazir Buto da je Mušaraf već doneo odluku da se odrekne moćne pozicije šefa armije, ali je demantovao da će takvu odluku saopštiti do kraja ove sedmice. Njegov portparol Rašid Kureši je istakao da pakistanski predsednik veruje u dijalog, ali ne prihvata pritiske i ultimatume.
Mušaraf nastoji da obezbedi još jedan reizbor za predsednika, za šta postoje pravne prepreke, a istovremeno se suočava sa sve većim nezadovoljstvom naroda vojnom upravom u zemlji. Zato su mu potrebni saveznici koje traži i među ljutim političkim protivnicima. Od njega se očekuje da se odrekne funkcije komandanta vojske i istovremeno dozvoli povratak nekadašnje premijerke Benazir Buto koja je u egzilu u Londonu. Dve strane intezivno pregovaraju. Mušaraf je odlučio da se povuku optužbe za korupciju protiv Benazir Buto i nekoliko desetina bivših članova parlamenta, međutim i dalje je sporna odredba koja dozvoljava predsedniku da smeni premijera i raspusti parlament, što predstavlja veliku neravnotežu u balansu moći različitih grana vlasti.
Mušarafov autoritet se konstantno kruni od marta ove godine kada je bezuspešno pokušao da smeni glavnog sudiju Vrhovnog suda. Usledili su protesti koji su ubrzo prerasli u široku kampanju za demokratizaciju zemlje. Vrhovni sud je u julu vratio na funkciju smenjenog sudiju, što je podgrejalo nade da je moguće pravno dovesti u pitanje Mušarafov pokušaj da se najesen ponovo kandiduje za predsednika.
Ovaj sud je prošle sedmice presudio da se nekadašnji premijer Navaz Šarif, koga je Mušaraf oborio u vojnom puču 1999. godine, takođe može vratiti u zemlju. Mogućnost da se Šarif, koji optužuje Mušarafa da je tiranin, vrati na političku scenu, dodatno je primorala aktuelnog pakistanskog predsednika da sklopi sporazum sa Benazir Buto sa kojom deli relativno liberalnu, prozapadnu orijentaciju kako bi se sprečila destabilizacija zemlje koja poseduje nuklearni arsenal. Mušaraf je svojevremeno tvrdio da neće pristati na povratak u zemlju nekadašnjih premijera Buto i Šarifa, optužujući ih za korupciju i ekonomske probleme dok su bili na vlasti tokom 90-ih. Međutim, pritisak SAD koje od svog saveznika Mušarafa traže demokratizaciju zemlje i pojačan angažman u borbi protiv pripadnika Al Kaide i Talibana, koji su sve aktivniji u Pakistanu, naročito u blizini granice sa Avganistanom, primorali su ga da traži savez sa umerenim snagama u borbi protiv esktremista.
Nedavni krvavi sukobi vojske i militanata koji su se zatvorili u Crvenu džamiju u Islamabadu pokazali su da se Mušaraf suočava sa problemom rastućeg ekstremizma.
Mušaraf nastoji da obezbedi još jedan reizbor za predsednika, za šta postoje pravne prepreke, a istovremeno se suočava sa sve većim nezadovoljstvom naroda vojnom upravom u zemlji. Zato su mu potrebni saveznici koje traži i među ljutim političkim protivnicima. Od njega se očekuje da se odrekne funkcije komandanta vojske i istovremeno dozvoli povratak nekadašnje premijerke Benazir Buto koja je u egzilu u Londonu. Dve strane intezivno pregovaraju. Mušaraf je odlučio da se povuku optužbe za korupciju protiv Benazir Buto i nekoliko desetina bivših članova parlamenta, međutim i dalje je sporna odredba koja dozvoljava predsedniku da smeni premijera i raspusti parlament, što predstavlja veliku neravnotežu u balansu moći različitih grana vlasti.
Mušarafov autoritet se konstantno kruni od marta ove godine kada je bezuspešno pokušao da smeni glavnog sudiju Vrhovnog suda. Usledili su protesti koji su ubrzo prerasli u široku kampanju za demokratizaciju zemlje. Vrhovni sud je u julu vratio na funkciju smenjenog sudiju, što je podgrejalo nade da je moguće pravno dovesti u pitanje Mušarafov pokušaj da se najesen ponovo kandiduje za predsednika.
Ovaj sud je prošle sedmice presudio da se nekadašnji premijer Navaz Šarif, koga je Mušaraf oborio u vojnom puču 1999. godine, takođe može vratiti u zemlju. Mogućnost da se Šarif, koji optužuje Mušarafa da je tiranin, vrati na političku scenu, dodatno je primorala aktuelnog pakistanskog predsednika da sklopi sporazum sa Benazir Buto sa kojom deli relativno liberalnu, prozapadnu orijentaciju kako bi se sprečila destabilizacija zemlje koja poseduje nuklearni arsenal. Mušaraf je svojevremeno tvrdio da neće pristati na povratak u zemlju nekadašnjih premijera Buto i Šarifa, optužujući ih za korupciju i ekonomske probleme dok su bili na vlasti tokom 90-ih. Međutim, pritisak SAD koje od svog saveznika Mušarafa traže demokratizaciju zemlje i pojačan angažman u borbi protiv pripadnika Al Kaide i Talibana, koji su sve aktivniji u Pakistanu, naročito u blizini granice sa Avganistanom, primorali su ga da traži savez sa umerenim snagama u borbi protiv esktremista.
Nedavni krvavi sukobi vojske i militanata koji su se zatvorili u Crvenu džamiju u Islamabadu pokazali su da se Mušaraf suočava sa problemom rastućeg ekstremizma.
