Romi kažu da ih napadači ozbiljno ugrožavaju i da neprestano strahuju za svoje i živote svoje dece. Zbog toga, kaže Enver Kovač, svako veče se organizuju straže:
”Najveći nam je problem što živimo u kartonima. Ne daj Bože da se nekom zapali kućica – sve su to divlja naselja od kartona, papira i dasaka – otišlo bi sve u vazduh.
Enver i njegova komšinica Biljana, žive nedaleko od novobeogradske buvlje pijace. Pored njih tu živi još 30 porodica.
Oni naglašavaju da sa njima živi i više od stotinak dece koja su najuplašenija. Biljana kaže da jako strahuje od napadača, ali da je spremna da se brani sa onim što ima:
”Sa motkama, sa šipkama – mi nemamo drugo sa čime bi se branili. Mi nemamo nikakvo oružje već samo to što donesemo. Bežimo, decu sklanjamo na parking...”
Međutim, osim tog, na meti je i još nekoliko romskih naselja na teritoriji Novog Beograda.
U takozvanom kartonskon naselju ispod Gazele , jednog od najprometnijih mostova u Beogradu, na stotine romskih porodica živi na mestu koje više podseća na deponiju nego na naselje.
Husein, koji godinama živu u tom naselju, kaže da su on i njegova porodica bili žrtve nedavnog napada huligana:
”Bilo je njih 20, video sam. Noću oko 11-11.30 su došli i napali nas lancima.”
U poslednjih nedelju dana zabeleženo je osam napada na Rome, u kojima je bilo povredenih.
Stručnjaci ističu da je pre svih policija dužna da pruži adekvatnu zaštitu, ali i da nadležne institucije moraju odlučnije da reaguju, ali samo jedan od osam napada je rasvetljen, a beogradska policija podnela je krivične prijave protiv petorice napadača, koji su još u bekstvu.
Načelnik uprave policije general Mladen Kuribak, kaže da je policija upravo započela projekat rada sa marginalizovanim
i socijalno ranjivim grupama. U skolopu tog projekta, kaže on, postoji čitav niz aktivnosti u pravcu zaštite Roma koji žive u improvizovanim naseljima:
”Svako poziv koji je upućen sa ovog i drugih mesta, a odnosi se na poziv narušavanja javnog reda i mira, policija interveniše i preduzima mere. Mogu da kaže da u tom skoru ima poprilično dosta efekata u rasvetljavanju tih događaja. Svi napadi koji su prijavljeni i koji su imali podlogu procesuiranja u pravcu prekršajnog ili krivičnog progona su dostavljeni nadležnim organima.”
Sa druge strane, Srđan Šajin, predsednik Romske partije Srbije, kaže da njegova stranka u saradnji sa policijom osmišljava jednu strategiju koja bi trebala da pruži efikasnu zaštitu ugroženim Romima:
”Suština te strategije jeste da ljudi iz svakog naselja imaju konkretnu vezu sa nadležnim sekretarijatom koji je na lokalnom nivou. Iskustvo je pokazalo u Vojvodini, gde smo počeli pre dve godine sa time, da smo postigli velike rezultate. Jedino direktan kontakt između ovih ljudi i SUP-a može da reši to pitanje.”
Niko ne zna tačno koliko Roma živi u Beogradu. Ipak, procenjuje se da ih ima oko 100.000, a da njih oko 30.000 živi na mestima kao što je kartonsko naselje ispod Gazele .
I dok policija ne bude osmislila efikasan način da ih zaštiti, Romi u ovim naseljima oslanjaju se samo na sebe kao što su to oduvek činili.
Biljana kaže da i pored svih napada ona i njena porodica ostaju tu gde jesu:
”Da imamo gde da bežimo ne bih ja ovde tri noći dežurala, da mi se deca ovde plaše – mi nemamo gde da bežimo.”
”Najveći nam je problem što živimo u kartonima. Ne daj Bože da se nekom zapali kućica – sve su to divlja naselja od kartona, papira i dasaka – otišlo bi sve u vazduh.
Enver i njegova komšinica Biljana, žive nedaleko od novobeogradske buvlje pijace. Pored njih tu živi još 30 porodica.
Oni naglašavaju da sa njima živi i više od stotinak dece koja su najuplašenija. Biljana kaže da jako strahuje od napadača, ali da je spremna da se brani sa onim što ima:
”Sa motkama, sa šipkama – mi nemamo drugo sa čime bi se branili. Mi nemamo nikakvo oružje već samo to što donesemo. Bežimo, decu sklanjamo na parking...”
Međutim, osim tog, na meti je i još nekoliko romskih naselja na teritoriji Novog Beograda.
U takozvanom kartonskon naselju ispod Gazele , jednog od najprometnijih mostova u Beogradu, na stotine romskih porodica živi na mestu koje više podseća na deponiju nego na naselje.
Husein, koji godinama živu u tom naselju, kaže da su on i njegova porodica bili žrtve nedavnog napada huligana:
”Bilo je njih 20, video sam. Noću oko 11-11.30 su došli i napali nas lancima.”
U poslednjih nedelju dana zabeleženo je osam napada na Rome, u kojima je bilo povredenih.
Stručnjaci ističu da je pre svih policija dužna da pruži adekvatnu zaštitu, ali i da nadležne institucije moraju odlučnije da reaguju, ali samo jedan od osam napada je rasvetljen, a beogradska policija podnela je krivične prijave protiv petorice napadača, koji su još u bekstvu.
Načelnik uprave policije general Mladen Kuribak, kaže da je policija upravo započela projekat rada sa marginalizovanim
i socijalno ranjivim grupama. U skolopu tog projekta, kaže on, postoji čitav niz aktivnosti u pravcu zaštite Roma koji žive u improvizovanim naseljima:
”Svako poziv koji je upućen sa ovog i drugih mesta, a odnosi se na poziv narušavanja javnog reda i mira, policija interveniše i preduzima mere. Mogu da kaže da u tom skoru ima poprilično dosta efekata u rasvetljavanju tih događaja. Svi napadi koji su prijavljeni i koji su imali podlogu procesuiranja u pravcu prekršajnog ili krivičnog progona su dostavljeni nadležnim organima.”
Sa druge strane, Srđan Šajin, predsednik Romske partije Srbije, kaže da njegova stranka u saradnji sa policijom osmišljava jednu strategiju koja bi trebala da pruži efikasnu zaštitu ugroženim Romima:
”Suština te strategije jeste da ljudi iz svakog naselja imaju konkretnu vezu sa nadležnim sekretarijatom koji je na lokalnom nivou. Iskustvo je pokazalo u Vojvodini, gde smo počeli pre dve godine sa time, da smo postigli velike rezultate. Jedino direktan kontakt između ovih ljudi i SUP-a može da reši to pitanje.”
Niko ne zna tačno koliko Roma živi u Beogradu. Ipak, procenjuje se da ih ima oko 100.000, a da njih oko 30.000 živi na mestima kao što je kartonsko naselje ispod Gazele .
I dok policija ne bude osmislila efikasan način da ih zaštiti, Romi u ovim naseljima oslanjaju se samo na sebe kao što su to oduvek činili.
Biljana kaže da i pored svih napada ona i njena porodica ostaju tu gde jesu:
”Da imamo gde da bežimo ne bih ja ovde tri noći dežurala, da mi se deca ovde plaše – mi nemamo gde da bežimo.”
