Dostupni linkovi

Podela Kosova je za Beograd rezervna opcija


Izjava Wolfganga Ischingera, evropskog izaslanika u posredničkoj «trojci» Kontakt-grupe - da i dogovorna podela Kosova može biti prihvatljiva - nakon godinama ponavljanih principa Kontakt-grupe da o podeli uopšte ne može da se pregovara, izazvala je dramatičan odjek u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Uprkos Ischingerovim i drugim kasnijim amortizujućim izjavama, ostaje utisak da tabu o nedeljivosti Kosova - a zašto onda po analogiji ne i druga dva principa – počinje da se ruši. O tome za Radio Slobodna Evropa govori Ted Galen Carpenter, potpredsednik Odeljenja za studije spoljne politike i bezbednosti na Cato univerzitetu u Vašingtonu.


CARPENTER: To je indikacija da su zapadne sile možda spremne da uzmu u obzir čak i ideju podele. Ovo je još uvek samo jedan skroman korak u tom pravcu, s obzirom na to da je evropski izaslanik izjavio da podela dolazi u ozbir samo ukoliko se Beograd i Priština saglase. Priština, naravno, na podelu neće pristati. Kosovsko-albansko rukovodstvo će i dalje insistirati na punoj nezavisnosti. Ako bi do podele i došlo, to bi bilo to isključivo tako što bi ona bila nametnuta spolja.

RSE: Izjava gospodina Ischingera pala je kao grom iz vedra neba. Šta je po vašem mišljenju izazvalo ovakav salto mortale u odnosu na dotadašnje stavove Zapada? Je li to možda ruski faktor, uvrtanje ruku između Amerike i Rusije iza zatvorenih vrata?

CARPENTER:
Verovatno i to, ali ja vidim više faktora u igri. Zapad želi da demonstrira Rusiji da je razuman i fleksibilan u odnosu na kosovsko pitanje. Osim toga, moglo bi se verovatno zaključiti i da su Evropska unija i Sjedinjene Države uvidele da, ako amputiraju Kosovo od Srbije bez ikakve korekcije granica i izlože kosovske Srbe verovatnoj represiji koja bi se završila njihovim konačnim etničkim čišćenjem, da bi to dovelo do političkog snaženja radikalnih nacionalističkih snaga u Srbiji, što bi vodilo tenzijama na Balkanu koje zapadne sile upravo žele da izbegnu.

RSE: Da li verujete da je moguć dogovor Beograda i Prištine o podeli?

CARPENTER:
Rekao bih da je za Beograd to rezervna opcija. Nju bi srpska vlada prigrlila jedino ako bi joj postalo očigledno da nije u stanju da spreči nezavisnost Kosova. To bi onda bila bar opcija ublažavanja štete. Ono što ne mogu da zamislim jeste da se Priština složi sa podelom, osim ako zapadne sile Kosovu ne poruče da neće dobiti nezavisnost ako i dok ne prihvati podelu. Ne mogu, međutim, da zamislim da Zapad tako nešto uradi jer bi to podrazumevalo odviše dramatičnu promenu dosadašnje politike.

RSE: Šta se u ovom trenutku može reći o Ahtisarijevom planu? Da li je on već mrtav?

CARPENTER: Mislim da nije mrtav i da će biti samo neznatno modifikovan, ali glavni elementi Ahtisarijevog plana biće implementirani. Iako se to - osim ako Rusija ne promeni stav - neće dogoditi kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mislim da će biti ad hoc implementiran preko Evropske unije.

RSE:
Ideja konfederacije između Srbije i Kosova takođe cirkuliše u poslednje veme, iako svi demantuju da je ona u igri. Čini li vam se, ipak, da je i to jedna od opcija na stolu – ili ispod stola?

CARPENTER:
Ne verujem da bilo ko od relevantnih igrača o takvoj opciji razmišlja kao o zaista održivom rešenju.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG