Zoran GLAVONJIC, Anamari REPIC
Novoformirani tim Tužilaštva Srbije za ratne zločine prikuplja dokaze i dokumentaciju o ratnim zločinima nad Srbima koji su se na Kosovu dogodili nakon povlačenja Vojske Srbije i Crne Gore. Istražitelji posebno rade na definisanju zona odgovornosti Oslobodilačke vojske Kosova, kako bi ukazali na eventualne izvršioce iz njenih redova, a sav materijal biće dostavljen Unmik-u sa predlogom da se protiv odgovornih što pre pokrenu pravosudni postupci, rekao je za naš program Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine:„Želeli smo da ukažemo na taj način upravo Unmik-u da se svi postupci koji se eventualno mogu voditi da ih na neki način time i stimulišemo. Uglavnom, razmena podataka se i do sada odvijala, međutim, individualno po zahtevu, a ovako ćemo jednostavno definisati nekoliko velikih prioritetnih predmeta koji do sada nisu procesuirani.“
Vekarić kaže da je Unmik nadležan za procese protiv izvršilaca sa Kosova, ali da se veoma sporo radi na slučajevima ratnih zločina nad Srbima, i navodi jedan od najdrastičnijih primera:
“To je onaj predmet koji je izašao u Novostima, slika čoveka koji drži dve odsečene glave vojnika. Svakako smo već imali obećanje da će se, 6. aprila 2004. godine, reagovati po tom predmetu, ali do danas nema ništa. Znamo ko su i učinioci i pomagači, imamo sve informacije ali to ne mrda sa mrtve tačke. Pretpostavljam da su politički razlozi u pitanju.”
S druge strane, Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo – nevladine organizacije koja je u Srbiji među prvima pokrenula pitanje procesuiranja zločina nad kosovskim Albancima, isključuje mogućnost da procesi na Kosovu kasne iz političkih razloga:
“Kad bi se govorilo o političkom pritisku to bi značilo da SB vrši politički pritisak da se ne primenjuju zakoni, a to je apsurdno imajući u vidu da je SB doneo niz rezolucija koje obavezuju države i Unmik koji vrši funkcije određenih vlada na primeni zakona.”
Ona je rekla da je u ovom slučaju dobro da je preovladalo priznavanje međunarodnih institucija na Kosovu, ali i napomenula da se do sada često dešavalo da se pravosuđe Srbije ne ponaša pravno u odnosu na Kosovo:
“Hteli bi da i policija i tužioci mogu da idu na Kosovo da slobodno saslušavaju svedoke dok za razliku sa Hrvatskom i Bosnom vrlo poštuju procedure i idu preko međunarodne pravne pomoći. Kada je Kosovo u pitanju onda taj politički pristup da je Kosovo deo Srbije se primenjuje i u Tužilaštvu za ratne zločine.”
Tako se, tvrdi Nataša Kandić, ni pravosuđe Srbije ne može baš podičiti svojim radom:
“Što do sada nisu pokrenuli postupke za koje ima ozbiljnih indicija i dokaza o zločinima koji su počinjeni na Kosovu? Mi nemamo ni jedan slučaj sa slučajevima masovnih ubistava koji su na kraju završeni tako što su tela uklonjena i sahranjena ovde u tajnim grobnicama u Srbiji.”
Prema podacima Ranka Đinovića, iz Zajednice prognanih Srba, na Kosovu je od dolaska međunarodnih snaga ubijeno više od 1.500 Srba, dok je 1.300 otetih i nestalih. Đinović kaže da su predstavnici udruženja Unmik-u više puta predavali spisak sa imenima mogućih izvršilaca ratnih zločina, ali da je pravda spora:
“Ne postoje vrata na koja nismo zakucali, ali na žalost i pored toga što su u mnogim slučajevima, kada su u pitanju oteti i ubijeni, poznati izvršioci nisu sankcionisani nikakvim pravnim merama niti su pozvani makar na informativni razgovor budući da su izvršili ratni zločin.”
Razloge za sporost u procesuiranju zločina nas Srbima, smatra Ranko Đinović, nije teško naslutiti:
“Mislim da je u pitanju neki politički motiv ili strah od osvete bivših pripadnika UČK ukoliko bi se njihovi članovi hapsili jer su u većini slučajeva ubice i kidnaperi članovi OVK.”
Zbog kašnjenja pravosudnih procesa na Kosovu Tužilaštvo Srbije će, zaključio je Bruno Vekarić, podatke o svojim saznanjima poslati na nekoliko adresa:
“Pre svega Unmik-u ako vidimo da se ne radi na pravosudnim predmetima iz političkih razloga onda ćemo ići na višu instancu, a to je Savet bezbednosti UN.”
Zahtev Beograda nije stigao do UNMIK-a u Prištini
Svaka saradnja sa vlastima u Beogradu u oblasti istrage ratnih zločina počinjenih na Kosovu, mora se odvijati na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko kaže da pokretanje istrage o eventualnim ratnim zločinima spada u nadležnost misije svetske organizacije, a istrage vode međunarodni tužioci:
„Kosovo je pod upravom Ujedinjenih nacija i ratni zločini su rezervisana vlast šefa UNMIK-a. Istragom se bave međunarodni tužioci, što znači da se ratnim zločinima bavi UNMIK-ovo odeljenje za pravosuđe.“
On je rekao da se trenutno vode istrage, ali da se o detaljima ne može govoriti dok se one ne privedu kraju. Upitan da li je do sada bilo zahteva da se pokrene neka takva istraga, Ivanko je odgovorio:
„Za sada nisam upoznat s tim da postoji zvaničan zahtev za otvaranjem nekih istraga za koje su zainteresovani srpski tužioci.“
Ivanko dodaje da kada bi iz kancelarije tužioca u Beogradu stigao bilo kakav zahtev, onda bi se morala ispoštovati određena procedura:
„Postoje utvrđena pravila o razmatranju tih pitanja i srpski tužioci su upoznati sa tim. Ako bi bilo nekog zahteva koji se odnosi na istragu mogućih počinjenih ratnih zločina, oda srpske vlasti to treba da upute UNMIK-u. Nakon toga, naši ekspert i tužioci će razmotriti te zahteve.“
Aleksandar Ivanko ističe da postoje veze između UNMIK-a i vlasti u Beogradu u ovoj oblasti:
„Mi imamo bliske radne veze sa tužiocem za ratne zločine u Beogradu. Razmenjujemo informacije i vršilac dužnosti direktora UNMIK-ovog odeljenja pravde Robert Dean sastao se sa srpskim tužiocem prošlog petka.“
Predstavnik UNMIK-a zaključuje da međunarodna administracija nudi Beogradu pomoć kad god se ona zatraži. Te saradnju ocenjuje kao veoma dobru, ali u okviru UNMIK-ovog mandata.
