Dostupni linkovi

Verovatnije je odlaganje rešenja, nego podela Kosova


Kosovski proces zapao je u još dublji ćorsokak nakon izneverenih očekivanja da će samit Bush-Putin doneti neki suštinski pomak po ovom pitanju. Jonathana Eyala, spoljnopolitičkog eksperta u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene i bezbednosne studije (Royal United Services Institute for Defence Studies), pitali smo kako i kakvom diplomatskom strategijom se može izaći iz ovog ćorsokaka.


EYAL:
Nema saglasnosti na Zapadu o tome šta se može očekivati. Jedna linija argumentacije je da da ceo proces treba da se gura preko Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde bi došlo do ruskog veta. Prednost ovakvog pristupa, argumentuje se, bio bi u tome da se svima pokaže da su Rusi jedina prepreka a isto tako bi, smatraju zagovornici ovog stava, to otvorilo put nekim zemljama za preduzimanje unilateralnih mera. Međutim, u ovakvom pristupu ima vrlo ozbiljnih opasnosti. Jedna od njih je da bi se opasno produbila kriza između Zapada i Rusije. Drugi problem je što ne postoji saglasnost između Amerikanaca i Evropljana o tome šta učiniti nakon kraha procesa kroz Savet bezbednosti UN. Očigledno je da se Evropska unija veoma nelagodno oseća pred činjenicom priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

RSE: Ukoliko bi došlo do scenarija jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, do koje mere bi to produbilo jaz između Vašingtona i Brisela?

EYAL: Ja imam osećaj da ta situacija ne bi izazvala duboka razilaženja između Sjedinjenih Država i Evropske unije. Ima mnogo razloga što to mislim. Pre svega, imam u vidu činjenicu da novoizabrani francuski predsednik ne želi zaoštravanje odnosa sa Amerikom. Drugo, poslednja stvar koju bi Nemačka želela, posle napetosti oko Iraka, jesu nove napetosti sa Vašingtonom zbog Balkana. Dakle, ne bi došlo do bilo kakvih javnih razmirica između Evropljana i Amerikanaca. Posebno ako se ima u vidu činjenica da Evropljani zagovaraju isto rešenje za Kosovo, a da je neslaganje sa Vašingtonom vezano samo za proceduru. Dakle, ne mislim da će doći do dubljeg razlaza između Evrope i Amerike. Ono čega se ja, međutim, pribojavam jeste da može doći do jedne konfuzne situacije. Ilustracije radi, sada imamo dosta tajnih konsultacija između predstavnika evropskih vlada gde se predlaže, ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, te vlade ne priznaju nezavisnost nego da sa novom Vladom u Prištini uspostave saradnju o tehničkim pitanjima. Ovo bi, međutim, moglo potrajati samo kratko jer bi se postavilo veoma važno pitanje: kakav će biti status međunarodnih snaga koje će ostati na Kosovu, a koje su vezane rezolucijom 1244, ako Sjedinjene Države tu rezoluciju Saveta bezbednosti prekrše? A ta rezolucija je nakon rata 1999. godine te međunarodne snage uspostavila. Niko ne zna odgovor na to pitanje.

RSE: Neke evropske zemlje – Španija i Nemačka - najavile suda će u tom slučaju povući svoje vojnike sa Kosova.

EYAL: Da. Nemci tu imaju veoma ozbiljnu ustavnu prepreku. Naime, oni ne smeju slati svoje trupe van zemlje ukoliko ne postoji međunarodni mandat ili odobrenje njihovog parlamenta, a jasno je da nemački parlement neće dati mandat svojim trupama ako nema jasnog međunarodnog mandata za njih. U tim internim diskusijama Amerikanci sugerišu Evropljanima da pokušaju da se dogovore sa kosovskom vladom da trupe ostanu na terenu na zahtev kosovske vlade. To bi, međutim, značilo da Evropljani treba da priznaju kosovsku vladu kao vladu nezavisne zemlje, što oni u ovom trenutku nisu spremni da učine bez rezolucije Saveta bezbednosti UN. Dakle, situacija je veoma složena.

RSE: U poslednje vreme pojavljuju se teze u zapadnim medijima da zapadni zvaničnici iza zatvorenih vrata razmatraju opciju podele Kosova? Da li je ta opcija jedan od real-političkih izlaza iz ove krize?

EYAL: Ne, nije. To bi moglo biti rešenje ukoliko bi većinska, albanska, vlada u Pršitini prihvatila podelu, ali ona to ne prihvata. Pošto vlada u Prištini neće ništa slično prihvatiti, onda šta preostaje – da Evropa nametne podelu. To bi imalo veoma ozbiljne konsekvence po zemlje kao što je Makedonija, ali i po Bosnu. Kako možete reći da biste podelili Kosovo, a da I dalje imate Bosnu na okupu ili da ćete podeliti Kosovo, ali da ćete ubediti Albance u Makedoniji da ostanu u toj zemlji. Dakle, ta opcija za Kosovo nema veće izglede. Ono što je verovatno i moguće jeste da će se dati veća autonomija za Srbe na severu Kosova. Drugo, moguće je odložiti celokupnu debatu o Kosovu – za šest ili osam meseci, kako je francuski predsednik Sarkozy nedavno i predložio. Takav scenario mi izgleda verovatniji nego scenario podele Kosova.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG