Dostupni linkovi

Ideja o podeli Kosova nije nova


Da li je premijer Srbije Vojislav Koštunica svom sagovorniku i savezniku, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, prilikom susreta u Peterburgu saopštio koji cilj Srbija želi da postigne nastavljanjem pregovora o Kosovu, odnosno, da li se iza maksimalističkog zahteva Beograda o suverenitetu nad Kosovom možda krije želja za njegovom podelom. O tome govori spoljnopolitički urednik ruskog dnevnika KOMERSANT Genadij Sisojev, koji najpre komentariše ideje o podeli Kosova koje su predmet neformalnih razgovora u zapadnim prestonicama.


SISOJEV:
Ta ideja je u opticaju zato što je bilo više nagoveštaja zadnjih dana i sa zapadnih i sa ruske strane. Međutim, realizacija te ideje ima jedno veliko ’ali’. Ta varijanta podele Kosova je već bila odbačena pre dve godine od strane Kontakt grupe. Ponovno pokretanje ideje podele Kosova bi prvo zahtevalo reviziju od strane Kontakt grupe. Mislim da je to suštinska prepreka u realizaciji te ideje iako mislim da ta ideja zaslužuje da postoji, i koliko ja znam ta ideja bi verovatno bila prihvatljiva za Beograd, a to znači verovatno i za Moskvu, iako verovatno ne bi bila prihvatljiva za Albance. Postoji još jedno ’ali’ u realizaciji te ideje podele Kosova – kad bi se krenulo u realizaciju, verovatno bi izazvalo neke negativne tendencije po Srbiju, na jugu, u oblastima koje su naseljene Albancima. To bi automatski izazvalo kod Albanca ideju o pokretanju podele juga Srbije, odvajanje te tri oblasti, Preševa, Bujanovca i Medveđe. Znači, treba pažljivo razmisliti koje bi posledice mogla da izazove. Verovatno o tome razmišljaju oni koji predlažu te ideje, tako da do realizacije te ideje jako teško može doći iako nije isključeno.“

RSE: Da li se Vama čini verovatnim da je Koštunica Putinu rekao da bi se Srbija mogla zadovoljiti podelom Kosova, da iza ove tvrdnje o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije se zapravo krije nekakav krajnji cilj podele Kosova, i da gospodin Putin pokušava to da ostvari?

SISOJEV: Ne verujem da će gospodin Putin olako prihvatiti sve što mu bude sugerisano od strane Koštunice. Drugo, jako sumnjam da takozvani famozni plan koji je navodno Koštunica prezentirao Putinu uopšte postoji. Nisam dobio ni jednu potvrdu od ruskih zvaničnika, ni u MIP-u ni od administracije predsednika da taj plan uopšte postoji. Čini mi se da je to priča za neku unutrašnju potrebu od strane gospodina Koštunice. Rusija ima svoje viđenje situacije i kako bi trebali da se odvijaju pregovori oko Kosova. Sada se faktički svi ti pregovori oko Kosova svode na relaciji Rusija – Zapad. Prvo je bila Rusija – Amerika a sad Rusija – Zapad. Očigledno je da i albanska i srpska strana nisu u stanju da se same dogovore. Gospodin Putin je još jednom javno pitao, posle razgovora sa gospodinim Koštunicom u Sankt Petersburgu, da li je došlo do promene u srpskom stavu u vezi sa Kosovom, i dobio odgovor od Koštunice da nije. Ako sada gospodin Koštunica insistira da je ipak došlo do neke promene u srpskom stavu, onda verovatno nije govorio istinu, ili gospodin Koštunica nije govorio istinu gospodinu Putinu ili ga gospodin Putin nije razumeo. Ja u ovo drugo ne verujem.

RSE: Ovde, naravno, ni gospodin Koštunica ni bilo ko drugi od srpskih zvaničnika javno neće reći da je za podelu Kosova. Dakle, ovde cirkuliše ideja o teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije nad Kosovom, sa najširom autonomijom. Da li Vi imate utisak da iza ovog maksimalizma o teritorijalnom integritetu i suverenitetu zapravo stoji cilj Srbije koji je podela Kosova?

SISOJEV: Ideja o podeli Kosova uopšte nije nova, ona je stara nekoliko desetina godina. Tu je ideju prvo, ako se ne varam, zagovarao još gospodin Ćosić. Ta ideja sigurno postoji i mislim da bi bila apsolutno prihvatljiva za Srbiju, u to uopšte ne sumnjam. U ovoj situaciji je to maksimalno što bi Srbija mogla da izvuče iz ove situacije u kojoj se našla sa politikom koju je vodila u poslednjih nekoliko desetina godina. Međutim, ključno u ovom pitanju nije da li je to prihvatljivo ili ne za Srbiju nego da li je prihvatljivo za ostale igrače oko Kosova, koliko je to prihvatljivo za svetske faktore. To je ključno pitanje. Za Srbiju bi to bilo zadovoljavajuće rešenje.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG