EMERSON: Veoma je teško videti kako bi se ta izjava pretočila u praksu zbog proceduralnih komplikacija koje bi nastupile u slučaju da se ne usvoji rezolucija Saveta bezbednosti. U tom smislu, ja bih tu izjavu pročitao kao nedoređeno političko saopštenje o onome što je već očigledno: naime, o tome da je Kosovo deo Evrope, područje odgovornosti i interesa Evropske unije, a da je Rusija veoma daleko od Kosova. Taj sentiment je dominantan u institucijama i zemljama članicama Evropske unije, ali kako bi se pretočio u praksu u slučaju odsustva sporazuma kroz Ujedinjene nacije – teško je reći.
RSE: Da li bi Evropska unija, u slučaju odsustva rezolucije Saveta bezbednosti, mogla doneti rezoluciju o Kosovu, kojom bi bar preuzela misiju od UNMIK-a?
EMERSON: Da, mogla bi. Unija ima kapacitet da to učini, ali da li će to i učiniti ako izostane rezolucija Ujedinjenih nacija – odluka je političke prirode.
RSE: Kakav je zvaničan stav Evropske unije u pogledu eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ako izostane rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija?
EMERSON: Evropska unija bi bila veoma nesrećna takvom mogućnošću i učinila bi sve da se tako nešto spreči.
RSE: Ali, ako bi do toga ipak došlo?
EMERSON: Ne znam, ušli bismo tada u novu situaciju, novu politčku dinamiku. I ne mogu spekulisati kako bi se stvari tada razvijale.
RSE: Možete li prokomentarisati analizu agencije Rojters u kojoj autor Matt Robinson navodi izjavu neimenovanog visokog zapadnog zvaničnika, koji kaže da nakon ćorsokaka u kojem se našlo pitanje Kosova, među zapadnim zvaničnicima, doduše iza zatvorenih vrata jer još nisu spremni da o tome zvanično govore, počinju da cirkulišu ideje o podeli Kosova. Čak je i Stiven Hedli, savetnik američkog predsednika Busha za nacionalnu bezbednost, izjavio da ima mnogo ideja o Kosovu u opticaju o kojima se govori.
EMERSON: Moj pogled na to pitanje je sledeći: jasno je da je zamisliv scenario zamene teritorija Kosovske Mitrovice za Preševsku dolinu, dakle korigovanja granica i mapa. Evropska unija je protiv biznisa korekcije granica, jer bi se time mogao uspostaviti opasan presedan. Ja, međutim, mogu da zamislim da bi, ako srpska strana kaže – hej, mi kažemo NE Ahtisarijevom planu, ali bismo rekli DA opciji podele, to bio važan novi element u priči. Dakle, ideja podele je zamisliva, činjenice na terenu dozvoljavaju da se zamisli nekakva teritorijalna korekcija i zamena, iako je i tada neizvesno da li bi se tako nešto moglo pretvoriti u sporazum. U tom smislu, kažem da mi je razumljivo da bi diplomati želeli da razumeju političku poziciju Beograda o tome.
RSE: Kad kažete da je to zamislivo, želite li da kažete da je zamislivo i da će zapadni diploamti početi o takvoj opciji otvoreno da govore?
EMERSON: Ako se nastavi ova pat-situacija, ćorsokak sa Rusijom, onda, razume se, druge opcije ulaze u igru.
