Medjunarodna zajednica ulaže sve napore ka usvajanju nove rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti na osnovu predloga Martija Ahtisarija, izjavio je šef Britanske kancelarije u Prištini, Dejvid Blant. Blant je istakao da nije održivo stanje na osnovu postojeće Rezolucije 1244.
“Potrebno je uspešno okončati proces rešavanja statusa Kosova. Status quo nije održiv i ne odgovara nijednoj zajednici. Sa rešenjem statusa definisaće se politička i ekonomska perspektiva. Varaju se oni koji misle da je status quo održiv”, ocenio je Blant.
Blant je rekao kako ne smatra nemogućim da se u Savetu bezbednosti premoste razlike, koje bi nastale u slučaju da Rusija uloži veto i blokira usvajanje nove rezolucije.
“Ja ne vidim razlog zašto bi bilo nemoguće da Savet bezbednosti premosti praznine koje trenutno postoje s ciljem postizanja uspesnog rešenja”, rekao je Blant.
Na konferenciji za novinare održanoj uz diskusiju na temu “Budućnost Kosova ukoliko Savet bezbednosti ne usvoji Ahtisarijev plan, odnosno novu rezoluciju o Kosovu”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici, učestvovali su Blant, zamenik premijera Kosova Ljutfi Haziri i predsednik Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković.
Prema oceni Trajkovića Ahtisarijev plan za Srbe nije prihvatljiv. Stoga on kaže da brza rešenja mogu samo da budu stalni izvor kriza na ovim prostorima, ali da ni Ruski veto ukoliko nema alternativu, nije rešenje.
“Oni koji zagovaraju veto moraju da imaju rešenje za kosovsku krizu u tom smislu smatram da treba da se nastave pregovori jer bez pregovora i dogovora, bez obzira koliko je sada nemoguće doći do toga nema rešenja problema. Treba izaći iz rovova, srpska i albanska strana su zakopane u rovove i one sada treba da izadju, jer izmedju njih postoji prostor a to je kompromis.”
Ocenjujući da Ahtisarijev plan nije dobro rešenje, Trajković predlaže odlaganje rešenja na 10 godina.
“Naše zagovoranje odlaganja rešenja na primer za 10 godina, nije status quo. Tih 10 godina mi ustvari dobijamo kako bi se u tom procesu konstituisala društva, moderno kosovsko i moderno srpsko društvo, koja bi koristeći taj period da se zajedno dokotrljaju do EU.”
Zamenik kosovskog premijera Ljutfi Haziri izjavio je da ne postoji plan B i da je Ahtisarijev plan jedini put kojim Kosovo može ići.
“Mnogo se radilo na održivom rešenju koje zadovoljava interese Kosova i njegovih gradjana, uključujuci i životne interese srpske zajednice. Zato bi svako odstupanje od tog procesa imalo drugih posledica na region”, rekao je Haziri.
Ljutfi Haziri je dodao da će Kosovo sve svoje postupke oko priznavanja nezavisnosti Kosova koordinisati sa medjunarodnim partnerima, prvenstveno članicama Kontakt grupe.
U svakom slučaju prema oceni šefa Britanske kancelarije, stabilnost Kosova je u ovom periodu ključna. “Svako nasilje bi destabilizovalo i nanelo štetu procesima”, rekao je Blant.
“Nadam se da su svi svesni da je glupo pribeći nasilju. To bi vratilo unazad ne samo Kosovo, već i region i uticalo bi na put evropskih integracija”, kazao je britanski diplomata.
“Potrebno je uspešno okončati proces rešavanja statusa Kosova. Status quo nije održiv i ne odgovara nijednoj zajednici. Sa rešenjem statusa definisaće se politička i ekonomska perspektiva. Varaju se oni koji misle da je status quo održiv”, ocenio je Blant.
Blant je rekao kako ne smatra nemogućim da se u Savetu bezbednosti premoste razlike, koje bi nastale u slučaju da Rusija uloži veto i blokira usvajanje nove rezolucije.
“Ja ne vidim razlog zašto bi bilo nemoguće da Savet bezbednosti premosti praznine koje trenutno postoje s ciljem postizanja uspesnog rešenja”, rekao je Blant.
Na konferenciji za novinare održanoj uz diskusiju na temu “Budućnost Kosova ukoliko Savet bezbednosti ne usvoji Ahtisarijev plan, odnosno novu rezoluciju o Kosovu”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici, učestvovali su Blant, zamenik premijera Kosova Ljutfi Haziri i predsednik Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković.
Prema oceni Trajkovića Ahtisarijev plan za Srbe nije prihvatljiv. Stoga on kaže da brza rešenja mogu samo da budu stalni izvor kriza na ovim prostorima, ali da ni Ruski veto ukoliko nema alternativu, nije rešenje.
“Oni koji zagovaraju veto moraju da imaju rešenje za kosovsku krizu u tom smislu smatram da treba da se nastave pregovori jer bez pregovora i dogovora, bez obzira koliko je sada nemoguće doći do toga nema rešenja problema. Treba izaći iz rovova, srpska i albanska strana su zakopane u rovove i one sada treba da izadju, jer izmedju njih postoji prostor a to je kompromis.”
Ocenjujući da Ahtisarijev plan nije dobro rešenje, Trajković predlaže odlaganje rešenja na 10 godina.
“Naše zagovoranje odlaganja rešenja na primer za 10 godina, nije status quo. Tih 10 godina mi ustvari dobijamo kako bi se u tom procesu konstituisala društva, moderno kosovsko i moderno srpsko društvo, koja bi koristeći taj period da se zajedno dokotrljaju do EU.”
Zamenik kosovskog premijera Ljutfi Haziri izjavio je da ne postoji plan B i da je Ahtisarijev plan jedini put kojim Kosovo može ići.
“Mnogo se radilo na održivom rešenju koje zadovoljava interese Kosova i njegovih gradjana, uključujuci i životne interese srpske zajednice. Zato bi svako odstupanje od tog procesa imalo drugih posledica na region”, rekao je Haziri.
Ljutfi Haziri je dodao da će Kosovo sve svoje postupke oko priznavanja nezavisnosti Kosova koordinisati sa medjunarodnim partnerima, prvenstveno članicama Kontakt grupe.
U svakom slučaju prema oceni šefa Britanske kancelarije, stabilnost Kosova je u ovom periodu ključna. “Svako nasilje bi destabilizovalo i nanelo štetu procesima”, rekao je Blant.
“Nadam se da su svi svesni da je glupo pribeći nasilju. To bi vratilo unazad ne samo Kosovo, već i region i uticalo bi na put evropskih integracija”, kazao je britanski diplomata.
