Na licu mesta je poginulo sedam lica dok su još četiri preminula u bolnici od zadobijenih povreda. Trinaest osoba je ranjeno u ekspoliziji koja se dogodila na autobuskoj stanici u glavnoj ulici u blizini parka. Očevici tvrde da je bomba aktivirana mobilnim telefonom. Policija je u opsežnoj akciji potrage za počiniocima pretražila i mnoge kuće u Dijarbakiru, najvećem gradu na jugoistoku Turske pretežno nastanjenom Kurdima. Građani su šokirani ovim napadom s obzirom da većina njih podržava kurdski separatistički pokret. Policija pretpostavlja da je cilj napadača bio sedište snaga bezbednosti udaljeno 1,5 kilometar ali da je eksplozivna naprava greškom aktivirana preko puta parka.
To je poslednji u nizu bombaških napada u turskim odmaralištima i gradovima u poslednjih nekoliko nedelja, u kojima je poginulo 16 a povređeno 100 lica. Ekstremistička grupa Kurdistanski oslobodilački sokolovi preuzela je odgovornost za napade krajem avgusta. Ta grupa je zapretila da će pretvoriti Tursku u "pakao". Gradonačelnik Dijarbakira Osman Bajdemir kaže da je to pokušaj da se sabotiraju napori kurdskih političara u cilju okončanja sukoba u Turskoj. Do poslednjeg napada je došlo dan nakon što je ključna kurdska politička partija, Demokratska društvena stranka pozvala zabranjenu Kurdistansku radničku partiju da proglasi primmirje.
Istovremeno, turska policija je uhapsila četiri osobe u gradu Kojcegiz na Sredozemnom moru jer su navodno pripremali ubistvo četiri bivša turska generala, među njima i Kenana Evrena, koji je nakon vojnog udara 1980. izabran za šefa države. U Ankaru stiže američki general Džozef Ralston, koga je Stejt department prošlog meseca imenovao za koordinatora čiji će zadatak biti da sinhronizuje akcije SAD, Turske i Iraka u cilju suzbijanja terorističke pretnje koju predstavlja Kurdistanska radnička partija i ostale naoružane grupe a koje operišu u severnom Iraku i preko tursko-iračke granice. Naime, vlasti u Ankari su nedavno optužile SAD i Irak da ne čine ništa u sprečavanju Kurdistanke radničke partije koja koristi baze u severnom Iraku za napade u Turskoj.
Mnogi građani Turske smatraju da je američka invazija u Iraku ponovo oživela separatističke težnje Kurda. U Iraku živi oko 5,5 miliona Kurda a u Turskoj 12 miliona. Kurdistanska radnička partija započela je 1984. godine oružanu borbu protiv centralnih vlasti u Ankari sa ciljem stvaranja svoje države na jugoistoku Turske. Od tada je stradalo više od 30.000 ljudi.
To je poslednji u nizu bombaških napada u turskim odmaralištima i gradovima u poslednjih nekoliko nedelja, u kojima je poginulo 16 a povređeno 100 lica. Ekstremistička grupa Kurdistanski oslobodilački sokolovi preuzela je odgovornost za napade krajem avgusta. Ta grupa je zapretila da će pretvoriti Tursku u "pakao". Gradonačelnik Dijarbakira Osman Bajdemir kaže da je to pokušaj da se sabotiraju napori kurdskih političara u cilju okončanja sukoba u Turskoj. Do poslednjeg napada je došlo dan nakon što je ključna kurdska politička partija, Demokratska društvena stranka pozvala zabranjenu Kurdistansku radničku partiju da proglasi primmirje.
Istovremeno, turska policija je uhapsila četiri osobe u gradu Kojcegiz na Sredozemnom moru jer su navodno pripremali ubistvo četiri bivša turska generala, među njima i Kenana Evrena, koji je nakon vojnog udara 1980. izabran za šefa države. U Ankaru stiže američki general Džozef Ralston, koga je Stejt department prošlog meseca imenovao za koordinatora čiji će zadatak biti da sinhronizuje akcije SAD, Turske i Iraka u cilju suzbijanja terorističke pretnje koju predstavlja Kurdistanska radnička partija i ostale naoružane grupe a koje operišu u severnom Iraku i preko tursko-iračke granice. Naime, vlasti u Ankari su nedavno optužile SAD i Irak da ne čine ništa u sprečavanju Kurdistanke radničke partije koja koristi baze u severnom Iraku za napade u Turskoj.
Mnogi građani Turske smatraju da je američka invazija u Iraku ponovo oživela separatističke težnje Kurda. U Iraku živi oko 5,5 miliona Kurda a u Turskoj 12 miliona. Kurdistanska radnička partija započela je 1984. godine oružanu borbu protiv centralnih vlasti u Ankari sa ciljem stvaranja svoje države na jugoistoku Turske. Od tada je stradalo više od 30.000 ljudi.
