Uz konstataciju da je situacija u Srbiji stabilna, ali da postoje brojni bezbednosni izazovi, direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović je poslanicima republičkog Parlamenta predočio potencijalne opasnosti po tu stabilnost koje je teritorijalno locirao na delove republike koje pretežno naseljavaju nacionalne manjine. Bulatović nabraja:
„Nakon dužeg perioda, albanski ekstremisti na jugu Srbije ponovo deo svojih aktivnosti usmeravaju na izvođenje terorističkih akcija. U raškoj oblasti sporadični ekscesi, izazvani od strane pojedinaca koji deluju s pozicije radikalnog islama, ugrožavaju bezbednost na ovom području. Posebno zabrinjava agresivnost i bezobzirnost aktera incidenata. Na teritoriji Vojvodine, ekstremisti iz redova nacionalnih manjina zloupotrebljavaju aktuelne političke procese – rješavanje konačnog statusa Kosova i Metohije i razdruživanje državne zajednice, kako bi, prikriveno, kroz nove inicijative, ostvarili svoje separatističke zahteve. Ovakve aktivnosti ekstremnih pripadnika nacionalnih manjina registruju se i na područjima na kojima se do sada nisu manifestovale.“
Vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec kaže da je iznenađen Bulatovićevim izveštajem, naročito kada je severna pokrajina u pitanju:
„Jer u Vojvodini gotovo da ne postoji separatizam, ne postoje tajne organizacije nacionalnih manjina, niti postoji zahtev ka bilo kakvom delovanju koje ne bi bilo u skladu sa pravom, odnosno međunarodnim standardima na tom planu. Dakle, ne znam šta on zna što ja ne znam kao čovek koji je zadužen da prati stanje u toj oblasti, ali bi me jako iznenadilo da postoji bilo kakva indicija po tom planu. Manjine u Vojvodini poštuju Ustav i zakon. Ekstremizam je gotovo neprimetljiv ili je toliko marginalan da se svodi na statističku grešku.“
Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov smatra da naročito zabrinjava činjenica da je Odbor za odbranu i bezbedenost bez velike rasprave usvojio izveštaj direktora Bezbednosno-informativne agencije. To samo govori da istinska parlamentarna kontrola rada najjače službe bezbednosti u Srbiji ne postoji, kaže Nosov, koji podseća da je Inicijativa mladih za ljudska prava podnela prekršajnu prijavu protiv Radeta Bulatovića i njegovog šefa kabineta Nikole Bajića zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Oni, naime, nisu želeli da odgovore na javno postavljeno pitanje koliko ljudi u Srbiji je prisluškivano 2005. godine:
„To pokazuje da građani nisu u mogućnosti da kontrolišu ono što rade predstavnici vlasti, a ja vam mogu navesti desetine primera funkcionera i činovnika koji ni na koji način ne snose odgovornost za nepostupanje po određenim zakonima koje je sama ta vlada i sam taj parlament usvojio. Usvajaju se zakoni, mi popunjavamo neku check listu koju nam je dala EU, a sa druge strane najviši funkcioneri vlasti ne poštuju te iste zakone. Oni su rekli da će time ugroziti nacionalnu sigurnost Srbije. Ja se stvarno plašim za nacionalnu sigurnost Srbije kada ljudi koji imaju takve komentare na jedan zahtev za statističkim podatkom brinu o toj našoj nacionalnoj sigurnosti.“
„Nakon dužeg perioda, albanski ekstremisti na jugu Srbije ponovo deo svojih aktivnosti usmeravaju na izvođenje terorističkih akcija. U raškoj oblasti sporadični ekscesi, izazvani od strane pojedinaca koji deluju s pozicije radikalnog islama, ugrožavaju bezbednost na ovom području. Posebno zabrinjava agresivnost i bezobzirnost aktera incidenata. Na teritoriji Vojvodine, ekstremisti iz redova nacionalnih manjina zloupotrebljavaju aktuelne političke procese – rješavanje konačnog statusa Kosova i Metohije i razdruživanje državne zajednice, kako bi, prikriveno, kroz nove inicijative, ostvarili svoje separatističke zahteve. Ovakve aktivnosti ekstremnih pripadnika nacionalnih manjina registruju se i na područjima na kojima se do sada nisu manifestovale.“
Vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec kaže da je iznenađen Bulatovićevim izveštajem, naročito kada je severna pokrajina u pitanju:
„Jer u Vojvodini gotovo da ne postoji separatizam, ne postoje tajne organizacije nacionalnih manjina, niti postoji zahtev ka bilo kakvom delovanju koje ne bi bilo u skladu sa pravom, odnosno međunarodnim standardima na tom planu. Dakle, ne znam šta on zna što ja ne znam kao čovek koji je zadužen da prati stanje u toj oblasti, ali bi me jako iznenadilo da postoji bilo kakva indicija po tom planu. Manjine u Vojvodini poštuju Ustav i zakon. Ekstremizam je gotovo neprimetljiv ili je toliko marginalan da se svodi na statističku grešku.“
Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov smatra da naročito zabrinjava činjenica da je Odbor za odbranu i bezbedenost bez velike rasprave usvojio izveštaj direktora Bezbednosno-informativne agencije. To samo govori da istinska parlamentarna kontrola rada najjače službe bezbednosti u Srbiji ne postoji, kaže Nosov, koji podseća da je Inicijativa mladih za ljudska prava podnela prekršajnu prijavu protiv Radeta Bulatovića i njegovog šefa kabineta Nikole Bajića zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Oni, naime, nisu želeli da odgovore na javno postavljeno pitanje koliko ljudi u Srbiji je prisluškivano 2005. godine:
„To pokazuje da građani nisu u mogućnosti da kontrolišu ono što rade predstavnici vlasti, a ja vam mogu navesti desetine primera funkcionera i činovnika koji ni na koji način ne snose odgovornost za nepostupanje po određenim zakonima koje je sama ta vlada i sam taj parlament usvojio. Usvajaju se zakoni, mi popunjavamo neku check listu koju nam je dala EU, a sa druge strane najviši funkcioneri vlasti ne poštuju te iste zakone. Oni su rekli da će time ugroziti nacionalnu sigurnost Srbije. Ja se stvarno plašim za nacionalnu sigurnost Srbije kada ljudi koji imaju takve komentare na jedan zahtev za statističkim podatkom brinu o toj našoj nacionalnoj sigurnosti.“
