Edmir V. iz Beograda posetio je Finsku u aprilu. Presedao je u Stokholmu i kaže da je zbog novog evropskog sistema ulaska i izlaska zamalo propustio sledeći let, iako je između letova imao tri sata razmaka.
"Staneš u red i čekaš, čekaš, čekaš... Graničar počinje sa ispitivanjem o prethodnim putovanjima, uključujući i razloge zašto sam posetio jednu ili drugu evropsku državu. Pitanja su bila donekle čak i neprijatna. Međutim, pravi haos je nastao kada se nešto dogodilo sa uređajem koji je odjednom prestao da funkcioniše. Onda su svi putnici prebačeni u isti red za čekanje", opisao je Edmir u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Slično je prošao i Bojan iz Podgorice. Doputovao je na belgijski aerodrom Šarlroa (Charleroi) i zatekao dug red ljudi koji su čekali da prođu kroz sistem.
Spasla ga je činjenica da je putovao sa bebom, pa je imao prednost prolaska. Ali ni to nije značilo da je prošao bez čekanja, pošto je broj onih koji su imali "prednost" bio veliki.
Ostali, koji nisu putovali sa bebama, kaže on, čekali su satima.
Grupa kosovskih kolega putovala je kolima krajem maja u Grčku. Namerno su odabrali radne dane za ulazak i izlazak iz zemlje kako bi izbegli potencijalne vikend gužve. Čitali su izjave evropskih zvaničnika da procedura traje veoma kratko.
Međutim, kažu, trajala je neočekivano dugo.
Prema rečima onih sa kojima je razgovarao RSE, neki putnici bili su primorani da odgovaraju na pitanja graničnih policajaca o razlozima ranijih putovanja ili, na primer, o nedostatku pečata u pasošu koji bi dokazivao da su napustili šengensku zonu.
Drugi su imali tehničke probleme sa skeniranjem otisaka prstiju ili fotografisanjem lica. Kažu da se za svako vozilo čekalo najmanje 20 minuta.
Hana iz Beograda doputovala je avionom u junu u Bergamo, u Italiji. Po dolasku je stala u red za putnike koji nisu državljani zemalja Evropske unije. Čekala je oko 45 minuta pre nego što je prošla graničnu kontrolu i proceduru skeniranja.
Nakon toga putovala je vozom iz Italije u Švajcarsku. Kada je švajcarskim graničnim službenicima predala pasoš, njeni podaci su već bili evidentirani u sistemu. Na ekranu se pojavila i fotografija koja je snimljena tokom granične kontrole u Italiji, što je pokazalo da su informacije već bile dostupne nadležnim službama.
To su samo neki od primera iskustava državljana takozvanih trećih zemalja (država koje nisu članice EU) koji prolaze kroz procedure Sistema ulaska i izlaska (EES).
Sistem je uveden u oktobru, a postao je potpuno operativan 10. aprila ove godine.
Šta podrazumevaju nova pravila?
Reč je o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša putnika koji ulaze u šengenski prostor.
Primenjuje se na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Beleži biometrijske podatke, otiske prstiju i fotografiju lica, kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta.
Od početka primene ovog sistema nastao je haos na evropskim aerodromima. Društvene mreže preplavljene su svedočenjima o dugim redovima čekanja koji ponekad rezultiraju i propuštanjem letova.
Iz nadležnih evropskih službi kažu da EES već pokazuje pozitivne rezultate. Putnici će, s druge strane, morati da se prilagode jer će ovo od sada biti sastavni deo putovanja.
Izgradnja i modernizacija infrastrukture trebalo bi da u narednim godinama olakšaju proces. Prva godina, međutim, najverovatnije će biti teška, a letnja sezona predstavljaće poseban izazov.
U aprilu 600 propuštenih letova u Briselu
Samo tokom uskršnjih praznika oko 600 osoba propustilo je let na briselskom aerodromu. Zbog toga ovaj aerodrom sada savetuje putnike da ignorišu pravilo dolaska dva sata ranije.
"Primetili smo da je uvođenje EES-a dovelo do produženja vremena čekanja na dva do tri sata. Sarađujemo sa Federalnom policijom, koja je odgovorna za provere i proces, i činimo sve što je u našoj moći da što bolje upravljamo redovima", navodi se u odgovoru za RSE iz aerodroma Zaventem, glavne vazdušne luke u Belgiji.
Još teža situacija je na kopnenim prelazima. Iz grčke policije za RSE navode da su komplikacije normalne pri uvođenju novog sistema.
"Kao i kod svakog velikog prelaska na nove procedure granične kontrole, uvođenje sistema može u početku imati uticaj na vreme obrade na određenim graničnim prelazima, posebno tokom perioda povećanog prometa putnika. To je uglavnom povezano sa dodatnim zahtevima za proveru i biometrijsku registraciju koji se moraju sprovesti za državljane trećih zemalja pri ulasku i izlasku. Ove procedure su sastavni deo sistema i ne mogu se izostaviti", navode iz grčke policije.
Da li će biti lakše tokom letnje sezone?
Približavanjem letnje sezone više evropskih država razmatra mogućnost fleksibilnijeg pristupa obradi podataka.
Hrvatska i Grčka, zbog geografske blizine, ostaju najatraktivnije destinacije za letnje odmore građana regiona.
Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju da je tokom vrhunca sezone dozvoljen određeni stepen fleksibilnosti. Ona može uključivati privremena odstupanja od uzimanja biometrijskih podataka, uz obavezno skeniranje putne isprave i evidentiranje vremena ulaska u državu članicu Evropske unije.
"Navedeni model može se primenjivati u vremenski ograničenom obimu, najviše šest sati u vanrednim okolnostima koje dovode do toliko gustog saobraćaja da vreme čekanja na graničnom prelazu postane predugo. To konkretno znači kreiranje EES dosijea bez uzimanja biometrijskih podataka", rekli su za RSE iz hrvatskog MUP-a.
Hrvatska strana očekuje gužve tokom letnje sezone, ali ističe da su one postojale i pre uvođenja ovog sistema.
"Korišćenje EES sistema može izazvati povremeno dodatno usporavanje saobraćaja u vršnim opterećenjima na drumskim graničnim prelazima, s obzirom na to da osoba mora da izađe iz vozila kako bi bila biometrijski registrovana u sistemu. To se ublažava korišćenjem ručnih EES čitača, gde se biometrija uzima na ulazno-izlaznim trakama pre dolaska osobe do kontrolne kućice", navode iz hrvatskog MUP-a.
Dodaju da se na aerodromima, pored stacionarnih sistema, koriste i mobilni EES čitači, kiosci i e-kapije kada je to moguće.
Iz grčke policije potvrđuju da će tokom vrhunca sezone nastojati da budu fleksibilniji kako bi olakšali prelazak granica.
"Grčka na odgovoran način koristi mogućnost delimične suspenzije predviđene relevantnim regulatornim okvirom EU, s ciljem pune usklađenosti sa propisima, ali i pružanja najbolje moguće usluge putnicima", navodi grčka policija za RSE.
Takvu mogućnost predviđa i Evropska komisija, institucija koja je uvela EES sistem.
"Obustava prikupljanja biometrijskih podataka moguća je na određenim graničnim prelazima i na ograničeno vreme u slučajevima izuzetnih okolnosti koje dovode do predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, čime se pokriva vrhunac letnje turističke sezone", rekli su u odgovoru za RSE iz Evropske komisije.
Da li su e-kiosci rešenje?
U briselskom aerodromu smatraju da je korišćenje registracionih kioska i elektronskih kapija za određene državljane trećih zemalja ključni deo rešenja za smanjenje vremena čekanja, ali da njihova primena još nije počela.
"To su već odobrili nadležni belgijski ministri i brza implementacija ključna je za efikasno smanjenje vremena čekanja za građane izvan EU", navode iz briselskog aerodroma.
Unutrašnje granice šengenske zone u nadležnosti su država članica. Zato svaka država pojedinačno uređuje način na koji građani prelaze granice. Iz Evropske komisije potvrđuju da će digitalna primena EES sistema olakšati proces.
"Protočnost granica trebalo bi da osiguraju države članice obezbeđivanjem odgovarajućeg broja graničnih policajaca i automatizovanih rešenja, kao što su kiosci za samousluživanje i e-kapije", kažu iz Evropske komisije, dodajući da je to posebno važno na graničnim prelazima sa velikim prometom.
Iz grčke policije potvrđuju da intenzivno rade i ulažu u unapređivanje infrastrukture koja bi trebalo da olakša proces ulaska i izlaska iz šengenske zone.
"Nadležni organi kontinuirano prate operativni razvoj i, gde je to potrebno, prilagođavaju planiranje i raspodelu resursa kako bi se odgovorilo na sezonski porast saobraćaja i neprijatnosti za putnike svele na minimum", navodi se u odgovoru grčke policije.
Uspeh ili krah? Evropska komisija se diči rezultatima EES sistema
Evropska komisija insistira da je reč o veoma uspešnom sistemu čiji je osnovni cilj zaštita evropskih granica.
"Šengenski prostor je najposećenija destinacija na svetu, sa 40 odsto svih međunarodnih putovanja koja prelaze njegove spoljne granice. U većini država članica obrada prvih registracija u proseku traje nešto više od jednog minuta", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Međutim, u razgovorima sa više od deset građana Zapadnog Balkana koji su tokom prethodnog perioda prošli kroz EES sistem, RSE nije pronašao nijednog sagovornika koji bi potvrdio da je kompletnu proceduru završio za minut.
Zvaničnici Evropske komisije podvlače da, kada su podaci putnika već uneti u sistem, naredni ulasci i izlasci treba da budu kraći i efikasniji.
Ipak, iako EES sistem predstavlja glavobolju za putnike, već je u prvim mesecima pokazao rezultate zbog kojih je uveden.
Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, od oktobra 2025. registrovano je gotovo 80 miliona ulazaka i izlazaka, 35.000 odbijanja ulaska, pri čemu je gotovo 900 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja Evropskoj uniji.