Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe, kaže da o zabrani upotrebe dinara na Kosovu treba postići dogovor u okviru pregovora Kosova i Srbije, kojima posreduje Evropska unija.
Prema njegovim rečima, dinar "nije samo valuta, u dobru i u zlu od njega zavisi srpska zajednica".
On za Radio Slobodna Evropa kaže da će odluka za njega, kao i zatvaranje nekoliko paralelnih srpskih opština na Kosovu, uticati na Zajednicu opština sa srpskom većinom, za koju se očekuje da se formira.
"Kako sada stvari stoje, ili nećemo imati Zajednicu, ili ćemo imati, da tako kažem, praznu instituciju, koju će Vlada jednostrano formirati, bez ikakvog stvarnog napora da izađe u susret potrebama te zajednice. I to je žalosno", kaže Prelec.
On takođe naglašava da se Sjedinjene Države i Evropska unija suočavaju sa ograničenim uticajem na Kosovu.
RSE: Gospodine Prelec, kako vidite nedavne poteze kosovskih vlasti, odnosno usvajanje uredbe koja zabranjuje upotrebu srpskog dinara na Kosovu, kao i zatvaranje nekoliko paralelnih srpskih opština?
Marko Prelec: Mislim da se Vlada Kosova kreće brže nego što sam očekivao. Ide u pravcu na koji je već neko vreme ciljala, a to je uspostavljanje pravnog poretka Kosova na celoj njenoj teritoriji i uklanjanje delova ostataka srpskog poretka, koji su u velikoj meri prisutni u opštinama na severu, ali na neki način i u nekim drugim područjima sa srpskom većinom.
RSE: Kako komentarišete to što se i 25 godina posle rata dinar još uvek koristi i srpske institucije funkcionišu?
Marko Prelec: Sada tražimo rešenje. Reč je o jednostranom rešenju, koje će onemogućiti korišćenje dinara...
RSE: Bilo je oštrih reakcija međunarodne zajednice.
Marko Prelec: Mislim da je pozadina tih oštrih reakcija, koje su potpuno razumljive, da su te stvari izuzetno važne za srpsku zajednicu na Kosovu, kako na severu tako i na jugu. Njihova egzistencija zavisi od srpskih institucija. Ako ih uklonite preko noći, ti ljudi, velika većina, mislim da bi imali malo izbora nego da pokušaju da odu.
Međutim, ovde želim da budem oprezan - Vlada Kosova, radeći to što radi, ne pokušava da protera Srbe. Mislim da o tome nema govora. Ali, efekat onoga što radi je smanjenje te zajednice. Ovo bi moglo da ima veoma fatalne posledice po multietnički karakter Kosova i njegove nade za poboljšanje odnosa sa Srbijom, kao i za punu integraciju u međunarodnu zajednicu. Mislim da su ove zabrinutosti u srži reakcija zapadnih prijatelja Kosova.
RSE: Kako onda Vlada Kosova treba da postupi, po vašem mišljenju? Da li je ovo pravi put ili ne?
Marko Prelec: Mislim da ovo nije pravi put. Slažem se sa zabrinutošću koju su izrazili Ambasada SAD-a i drugi.
Ali, mislim da razumem računicu koja je takođe napravljena u Prištini. Oni jednostavno ne veruju da će zauzvrat dobiti normalizaciju [odnosa] sa Srbijom, ako se prema srpskoj zajednici ophode sa izvesnim stepenom fleksibilnosti i velikodušnosti i ponude joj stepen samouprave.
Oni ne vjeruju u pristup "usluga za uslugu". Ne veruju da se Srbija prema njima ponaša u dobroj veri. Strahuju da će Srbija, ako stvore autonomnu zajednicu ili Zajednicu srpskih opština, to uzeti i ništa neće učiniti. Ovo nije nerazuman strah. Razumem strah, ali, ipak, mislim da je ovo pogrešno.
RSE: Da li mislite da bi Kosovo sada trebalo da odloži primenu odluke o zabrani dinara?
Marko Prelec: Mislim da treba. Mislim da je ovo nešto što treba da se desi. Ali mislim da je mnogo bolje ako se to putem pregovora kroz dijalog u Briselu. Potreban je sistem koji menja ono što radi dinar. Dinar nije samo valuta, on je i glavni srpski platni sistem. U dobru i zlu, srpska zajednica zavisi od njega. Tako da je mnogo bolje ako se to radi planski i dogovoreno.
RSE: Da, ali Kosovu se ovo neće dopasti i ovo je još jedan primer odbijanja premijera Aljbina Kurtija, posle Zajednice, registarskih tablica... Ova odbijanja u prošlosti su pratile određene mere. Očekujete li sada nove mere Zapada protiv Kosova?
Marko Prelec: Mislim da Zapad relativno malo dobija uvođenjem mera ili sankcija protiv Kosova. Mislim da je jedna od stvari sa kojima se suočavaju SAD i Evropska unija njihov ograničen uticaj na Kosovu. Već duže vreme postoji percepcija da su zapadne diplomate, a posebno američki ambasador, neka vrsta vladara u Prištini. Dugo se niko nije potrudio da to promeni. Kurti je to uradio. Činjenica je da je on premijer Vlade Kosova, ima moć i može da radi šta hoće.
Ne očekujem više od retoričkih odgovora. Međutim, Kosovo će verovatno platiti cenu ostajući u trenutnom međunarodnom statusu u doglednoj budućnosti.
RSE: Ali, lideri Kosova insistiraju da postupaju u skladu sa Ustavom i zakonom kada poduzimaju ove korake.
Marko Prelec: Da, u pravu su, ali zakonitost nije jedina niti najbolja mjera u politici. Morate odlučiti koja će vas politika najverovatnije dovesti do vaših ciljeva i kako učiniti najbolje za ljude koje predstavljate. Dakle, Vlada Kosova treba da misli i na albansku većinu, kao i na srpsku manjinu. Oni su takođe građani Kosova, čiji interesi mislim da bi trebalo da budu više na dnevnom redu premijera.
RSE: Da li mislite da postoje alternativni pristupi ili kompromisi koji mogu da ispune i očekivanja Vlade Kosova i SAD-a?
Marko Prelec: Kao što sam ranije rekao, Kurti ne veruje u pristup "usluga za uslugu". Ne veruje da će od Srbije dobiti ono što mu je obećano. Mislim da još uvek ima razloga da se krene napred i da se prema zajednici kosovskih Srba odnosi blaže i da im se da veći stepen samouprave. Mislim da bi to bilo dobro za Kosovo, iz raznih razloga.
Godinama sam govorio, a mnogi ljudi su govorili, da ima mnogo primera teritorijalnih autonomija u Evropskoj uniji i da države koje ih imaju ne pate zbog toga. U stvari, države koje imaju teritorijalnu autonomiju su neke od najbogatijih, najmoćnijih i najstabilnijih unutar Evropske unije. Dakle, ovo bi moglo biti dobro.
Postoji još jedan aspekt koji moramo razmotriti. Vladavina prava na Kosovu već podrazumeva nekoliko obaveza prema srpskoj zajednici, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od njegovih principa nisu u skladu sa duhom Ustava. Međutim, stvaranje Zajednice je bila obaveza. Vlada je jednostavno odlučila pogrešno protumačiti tu odluku. I kasnije vlade su to učinile. Dakle, ovo je takođe deo napora za vladavinu prava na Kosovu.
RSE: Koliko aktuelni sporovi mogu uticati na funkcionisanje Zajednice?
Marko Prelec: Mislim da u ovom trenutku, kako stvari sada stoje, ili nećemo imati Zajednicu, ili ćemo je imati na papiru, da tako kažem, da će biti prazna institucija, koju će Vlada stvoriti jednostrano, bez ikakvih realnih napora da zadovolji potrebe zajednice kojoj treba pomoći. I to je žalosno.
U tekstu koji je nedavno objavila Međunarodna krizna grupa, pomenuli smo neke praktične stvari koje se mogu uraditi i koje nikako ne utiču na suverenitet i integritet Kosova. Stvari poput legalizacije srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija bile bi od velike pomoći zajednici kosovskih Srba. Takođe, dati glas zajednici o načinu na koji se njome upravlja, kroz različite instrumente učešća.
EU je to tražila, ali je nedavno izgleda zaboravila, jer se ta zajednica zaista oseća napuštenom i od Prištine i od Beograda. Mislim da imaju pravo da se tako osećaju jer ih niko ne sluša.
RSE: U svetlu ovih događaja, kako mogu reagovati susedne zemlje na Balkanu?
Marko Prelec: Mislim da je jedna od stvari koja iznenađuje slušaoce van Balkana to koliko zemlje u tom regionu ignorišu jedna drugu. Postoji vrlo malo interesovanja i znanja jednih o drugima, osim za stvari poput turizma. Jedini izuzetak u određenoj meri su etničke zajednice koje se nalaze u više država.
Facebook Forum