Nakon ogromnih posledica na civile, bolnice i škole, Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) pozvao je Rusiju i Ukrajinu da prestanu da koriste kasetne bombe i pridruže se međunarodnoj konvenciji koja to zabranjuje.
Ruske snage su u više navrata koristile kasetne bombe u napadima u kojima je ubijeno stotine civila i oštećeni domovi, bolnice i škole od početka invazije na Ukrajinu, navodi Hjuman rajts voč u izveštaju objavljenom 12. maja.
Postoje indicije da su i ukrajinske snage bar jednom upotrebile kasetnu municiju. Human rajts voč poziva obe zemlje da prestanu da koriste ovo zabranjeno oružje i obavežu se da će se pridružiti međunarodnom sporazumu o zabrani kasetne municije.
Izveštaj na 20 stranica, "Intenzivna i trajna šteta: napadi kasetnom municijom u Ukrajin", detaljno opisuje kako su ruske oružane snage koristile najmanje šest vrsta kasetne municije u međunarodnom oružanom sukobu u Ukrajini.
"Konstantna upotreba kasetne municije od strane ruskih snaga u naseljenim naseljima u Ukrajini izaziva ne samo trenutne, nego i dugoročne posledice na civile i mora da se zaustavi", rekla je Meri Verem, autorka izveštaja Hjuman rajts voča.
"Ukrajina takođe treba da prestane da koristi ovo brutalno oružje pre nego što više civila bude povređeno", dodala je.
Hjuman rajts voč je dokumentovao nekoliko napada ruskih snaga kasetnom municijom u naseljenim mestima u gradovima Černihiv, Harkiv, Nikolajev i Vuhledar. Tačan broj napada kasetnom municijom u sukobu 2022. nije poznat, ali stotine su dokumentovane i prijavljene.
U Nikolajevu, na primer, ruske snage su 7, 11. i 13. marta lansirale rakete sa kasetnom municijom u naseljena mesta, ubijajući civile i oštećujući kuće, preduzeća i civilna vozila. U jednom od napada 13. marta poginulo je devet ljudi koji su čekali u redu kod bankomata, javili su lokalni mediji.
Rusija ne poriče upotrebu kasetne municije. Postoje i indicije da su ukrajinske snage upotrebile kasetnu municiju u gradu Donjeck 14. marta, ali ovaj napad nije nezavisno potvrđen.
Prema navodima Njujork tajmsa ukrajinske snage su upotrebile rakete sa kasetnom municijom Uragan u napadu na Husarivku u oblasti Harkiv 6. ili 7. marta, kada je selo bilo pod ruskom kontrolom. Ukrajina nije poricala upotrebu kasetne municije u aktuelnom sukobu, ali je rekla da se "oružane snage Ukrajine striktno pridržavaju normi međunarodnog humanitarnog prava".
Kasetna municija se može ispaljivati sa zemlje artiljerijskim sistemima poput raketa i projektila ili ispaljivati iz aviona. Obično se raspršuju u vazduhu, šireći višestruku podmuniciju ili bombe neselektivno na područje veličine gradskog bloka. Mnogi ne eksplodiraju pri početnom udaru, ostavljajući opasne prljavštine koje mogu ubiti i osakatiti, poput nagaznih mina, godinama ili čak decenijama osim ako se ne očiste i unište.
Kasetna municija koja se trenutno koristi u Ukrajini se lansira sa zemlje u raketama i projektilima sa izuzetkom kasetne bombe serije RBK, koja se isporučuje avionom. Sva kasetna municija proizvedena je u Rusiji, neka tek 2021. godine, ili u njenoj državi prethodnici, Sovjetskom Savezu.
Prema ukrajinskoj Državnoj službi za vanredne situacije, ukupno 98.864 komada neeksplodiranih ubojnih sredstava, uključujući podmuniciju i nagazne mine, očišćeno je i uništeno u ratu od 9. maja. Tokom prvih sedam nedelja sukoba, 29 radnika je navodno ubijeno dok su radili deminiranje i povezanim poslovima, a 73 su povređena. Dana 17. aprila, tri osobe koje su radile za hitne službe u Harkovu su ubijene dok su čistile ostatke kasetne municije.
Rusija i Ukrajina nisu pristupile Konvenciji o kasetnoj municiji – sporazumu iz 2008. o zabrani kasetne municije – koji zahteva uništavanje zaliha, čišćenje područja kontaminiranih ostacima eksplozivne kasetne municije i pomoć žrtvama. Konvencija ima 110 država potpisnica.
Konvencija obavezuje svaku državu članicu da uloži "najbolje napore da obeshrabri" upotrebu kasetne municije. Najmanje 36 zemalja osudilo je upotrebu kasetne municije u Ukrajini, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo kao aktuelnog predsednika Konvencije o kasetnoj municiji.
Bosna i Herzegovina, Crna Gora i Albanija su potpisnice ove konvencije, dok Srbija još uvek nije pristupila međunarodnom sporazumu o zabrani kasatne municije.
Tokom bombardovanja Jugoslavije, NATO je koristio kasetne bombe od čega je između 90 i 150 ljudi poginulo, o čemu je tada Hjuman rajts voč pisao. Nakon toga, NATO je prestao da koristi ovu municiju.
