Dostupni linkovi

Brnabić: Promena Ustava dogovorena sa Venecijanskom komisijom


Ana Brnabić, premijerka Srbije

Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj u petak, 16. aprila, odlučio je da pokrene proces promene Ustava, u delu koji se odnosi na izbor sudija.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je, sa nekoliko članova Vlade, prisustvovala sednici Odbora, izjavila je da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava i da je 3. decembra prošle godine usvojila inicijativu za promene u oblasti pravosuđa.

"Ovo je jedan od osnovnih zahteva u oblasti vladavine prava na putu evropskih integracija, ali mi to ne radimo samo zbog integracija već zato što verujemo u reforme i da građani i privreda mogu da se oslone na to da će pravda za sve biti ista i dostignuta u razumnom roku", rekla je Brnabić na sednici Odbora.

Ona je dodala da je Vlada upućivanjem predloga Skupštini uradila svoj posao, nakon 18 meseci javne rasprave.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da je promena Ustava i njegovo proglašenje jedan od najvažnijih postupaka koji je u nadležnosti parlamenta.

On je ukazao na procedure ustavnih promena, rekavši da je ovo tek početak.

Postupak promena Ustava

"Kad Odbor za ustavna pitanja utvrdi da je predlog podnet, onda se saziva posebna sednica Skupštine koja razmatra taj predlog. Nakon rasprave odlučuje se dvotrećinskom većinom i Skupština može da usvoji ili ne usvoji predlog, ne može da ga menja", objasnio je Dačić.

On je naglasio da se detalji o izmenama u Skupštini razmatraju u sledećem koraku, a onda sledi i referendum, koji, kako je pojasnio, ako budu raspisani vanredni izbori, ne može biti organizovan istog dana kada i izbori.

Dačić: Ne menja se preambular Ustava o Kosovu

Izmene Ustava odnose se samo na pravosuđe, naglasio je Dačić i još jednom negirao da vladajuća većina pokušava da promeni i ustavnu preambulu o Kosovu.

Ministarka pravde Maja Popović detaljno je objasnila kako bi ubuduće trebalo da se biraju članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, sudije koje se biraju prvi put, a navela je da bi Vrhovni kasacioni sud trebalo da se preimenuje u Vrhovni sud Srbije.

Ona je rekla da će se promeniti sastav Visokog saveta sudstva (VSS). Umesto 11 članova koje bira parlament Srbije, VSS će imati 10 članova, od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije.

Državno veće tužilaca, kako je pojasnila, trebalo bi da postane Visoki savet tužilaca, koji će činiti 10 članova, od kojih četiri bira Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom, četiri biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Dačić je odgovorio ministarki pravde da to nije tema tekuće sednice i da ti detalji još nisu dogovoreni. Ponovio je da se danas razgovara samo o nameri da se Ustav promeni.

Čomić: Promene Ustava ne donose automatski vladavinu prava

Same ismene Ustava neće doneti vladavinu prava, za to je potrebna promena ponašanja, istakla je ministarka za društveni dijalog Gordana Čomić. Ona je ocenila da je "samovolja izraz slabosti institucija" i da su građani često izloženi samovoljnim odlukama malog dela sudija, pa otuda kritike u javnosti.

Važno je da sve što bude promenjeno bude primenjivo, istakla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

"Od početka predgovora za nas je vladavina prava kriterijum od koga je zavisilo napredovanje u svim oblastima i to se sa novom metodologijom samo pojačava" rekla je Joksimović.

Sednici su, pored članova Vlade, prisustvovali članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i narodni poslanici.

Vlada Srbije je inicijativu za promenu Ustava podnela Skupštini 3. decembra prošle godine, a 8. aprila premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare rekla da je inicirala razgovore o ustavnim amandmanima u koje će se „dublje ući“ nakon sastanka skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Time je, nakon više odlaganja, još jednom započeta procedura ismene najvišeg pravnog akta u državi. Tada je predloženo da se u Ustavu izmene članovi koji se odnose na pravosuđe – preciznije, sudove i javna tužilaštva.

Na te promene Srbija se obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Zašto se menja Ustav?

Vlada Srbije predložila je da se promeni Ustav u odeljcima Sudovi i Javno tužilaštvo, od 142. do 165. člana. Takođe, pobrojani su i članovi iz drugih delova Ustava koji zahtevaju promenu, jer su u vezi sa odeljkom koji reguliše pravosuđe.


U predlogu Vlade Srbije tada je dato obrazloženje zašto traže izmenu Ustava.

"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", pisalo je u obrazloženju predloga Vlade Srbije.

Sudije, prema sadašnjem Ustavu, donetom 2006. godine, biraju poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, a onda ih stručno telo – Visoki savet sudstva – bira na stalni mandat.

Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat (3 godine) biraju u parlamentu, nakon čega ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat.

Takvo rešenje je prilikom donošenja Ustava kritikovao deo stručne javnosti u Srbiji, ali i međunarodne institucije, poput Venecijanske komisije.

Venecijanska komisija predstavlja savetodavno telo Saveta Evrope (SE) i daje mišljenja u vezi sa ustavima i zakonima država članica SE. Mišljenja Venecijanske komisije formalno pravno nisu obavezujuća, ali se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije.

Takođe, Evropska unija na osnovu ocena Venecijanske komisije, između ostalog, određuje napredak država kandidata u reformi pravosuđa tokom pregovora o članstvu.

Šta se menja u Ustavu?

U mišljenju koje je Venecijanska komisija usvojila u martu 2007. godine, neposredno nakon što je Srbija dobila novi Ustav, iskazana je zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".

Zaključeno je da se "stvara ozbiljna opasnost da će političke stranke kontrolisati sudstvo" i da će iz tog razloga biti neophodno da se izmene odredbe Ustava koje uređuju pravosuđe.

Prema važećem Ustavu, iako Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, biraju sudije, odnosno zamenike tužilaca, članove ta dva pravosudna organa neposredno ili posredno bira Narodna skupština.

"Sastav pravosudnih saveta je od ključnog značaja za garantovanje sudijske nezavisnosti, odnosno tužilačke samostalnosti, a prema važećem Ustavu on se može smatrati manjkavim i samo na prvi pogled pluralističkim, s obzirom na to da Narodna skupština, direktno ili indirektno, bira sve njihove članove", piše u obrazloženju Vlade Srbije zašto treba promeniti Ustav.

U obrazloženju predloga Vlade, koji je u Skupštinu stigao 4. decembra, opisuje se da bi "sistem odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno, zamenika javnih tužilaca, trebalo da bude nezavisan od političkog uticaja".

"Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca bi trebalo da budu ojačani na način koji bi podrazumevao preuzimanje vodeće uloge u upravljanju pravosuđem", stajalo je u predlogu Vlade.

U predlogu je zatraženo i da se promeni član 4. Ustava, kojim uređenje vlasti počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos tri grane vlasti se zasniva "na ravnoteži i međusobnoj kontroli".

"Dosledno shvaćeno, ovo bi značilo da zakonodavna i izvršna vlast imaju mogućnost da kontrolišu sudske odluke, što je nespojivo sa nezavisnošću i samostalnošću sudske vlasti i što bi jednostavno urušilo ceo sistem podele vlasti u Srbiji", navodi se u obrazloženju Vlade.

Da bi se sprečilo takvo tumačenje, traži se da član 4. Ustava bude izmenjen tako "da uvaži da se odnos između tri vlasti zasniva na uzajamnom proveravanju, odnosno ograničavanju, a ne kontroli".

Ministarstvo pravde Srbije je u oktobru 2020. godine, u pisanoj izjavi za RSE, napomenulo da su 2018. godine izradili amandmane iz oblasti pravosuđa, u cilju "daljeg osnaživanja vladavine prava i usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama i standardima" i istakli su da je predložene amandmane pozitivno ocenila Venecijanska komisija.

Međutim, u izveštaju Grupe država protiv korupcije (GRECO), objavljenom u novembru 2020. godine, navodi se da je to telo Saveta Evrope veoma zabrinuto zbog prilično naelektrisane atmosfere u kojoj se odvija proces konsultacija o ustavnim amandmanima.

U izveštaju GRECO su podsetili da su se iz rasprave povukle razne nevladine organizacije koje su kritikovale Nacrt, uključujući pojedina udruženja sudija i tužilaca. Izrazili su zabrinutost jer je i Konsultativno veće evropskih sudija uputilo kritike na neke aspekte nacrta amandmana na Ustav Srbije.

"S obzirom na važnost pravosudnih reformi, GRECO nastavlja da ohrabruje srpske vlasti da ne štede napore kako bi osigurale da ti ustavni amandmani imaju najširu moguću podršku i da su u skladu sa preporukama GRECO, naročito u pogledu sastava Visokog saveta sudstva", navodi se u izveštaju.

Zašto je odlagana promena Ustava?

Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema Evropskoj uniji (EU) i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23.

Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, sa EU otvorila u julu 2016. godine.

Akcioni plan je prvo predviđao promenu Ustava Srbije u 2017. godini, da bi zatim ti rokovi bili pomerani više puta.

Da napredak u reformi pravosuđa nije ostvaren, uz podsećanje da je promena Ustava u oblasti pravosuđa odložena zbog parlamentarnih izbora održanih u junu 2020. godine, konstatovala je Evropska komisija (EK) u godišnjem izveštaju o napretku Srbije objavljenom u oktobru.

"Opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava", piše u poslednjem godišnjem izveštaju EK.

Akcionim planom Vlade Srbije za Poglavlje 23, revidiranim u julu 2020. godine, rok za promenu Ustava je kraj 2021. godine.

XS
SM
MD
LG