Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik u Beogradu su dogovorili da stručnjaci iz bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS) učestvuju u pisanju udžbenika iz srpskog jezika, istorije i geografije za teritorije Srbije i Republike Srpske.
Oni su ocenili da srpski narod u sferi politike, ekonomije, a posebno kulture i obrazovanja, mora da pruži što jedinstveniji odgovor na savremene izazove, saopšteno je iz Predsedništva.
Početkom marta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da je sa Brankom Ručićem, prvim potpredsednikom Vlade i ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dogovorio da ministarstvo i Vlada Srbije počnu izmenu dva zakona kako bi se stvorili uslovi da država sačini udžbenike za osnovnu i srednju školu za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju.
Vučić je na Instagram nalogu "buducnostsrbijeav" 1. marta naveo da je imao važan razgovor sa Ružićem o, kako je naglasio, "jednoj od najvažnijih tema za našu Srbiju".
On je takođe dodao da je Srbija slobodna i nezavisna zemlja i da upravo zbog toga "ovi najznačajniji udžbenici moraju da budu deo srpskog izdavaštva i posao od najvišeg javnog interesa".
Istovremeno je o tome izvestio i ministar Branko Ružić, putem saopštenja svog ministarstva, objašnjavajući inicijativu da država izdaje udžbenike za tu grupu predmeta potrebom za „očuvanje nacionalne istorije i identiteta“.
Ministarstvo prosvete je dva dana kasnije saopštilo da je po Ružićevom nalogu formirana radna grupa koja će raditi na izmenama i dopunama zakona koji bi bio osnov za "uvođenje udžbenika od posebnog nacionalnog interesa" za osnovnu i srednju školu.
Predloženo je da "udžbenički komplet, odnosno, udžbenik od posebnog nacionalnog interesa" čine udžbenici za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Inicijativa da se u Srbiji menja sadržaj udžbenika istorije nije potekla od Ružića kao resornog ministra, već od ministra policije.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je pred poslanicima u Skupštini Srbije izjavio da "udžbenik istorije mora da napiše država Srbija", apostrofirajući događaje iz Drugog svetskog rata i ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
"Diskutujte o ovoj temi, dajte predlog, donesite zakon, uradite ono što možete da uradite da država Srbija sama piše svoju istoriju, nemojte da nam drugi pišu istoriju", poručio je Vulin 24. februara.
Dan nakon Vulina, poslanicima u Skupštini obratio se i ministar Ružić. O Vulinovoj inicijativi o "državnoj istoriji" Srbije nije govorio, ali je predložio "pomoćno" nastavno sredstvo - da se film "Dara iz Jasenovca" emituje u srednjim školama.
Da "Dara iz Jasenovca" treba da postane deo nastave ponovljeno je i u odgovoru Ministarstva prosvete za RSE, u odgovoru na pitanje o poboljšanju kvaliteta nastave istorije i udžbenika.
Film "Dara iz Jasenovca" bio je kandidat Srbije za Oskara za najbolji međunarodni film za 2020. godinu, a radnja filma prati iskustvo devojčice u ustaškom logoru Jasenovac iz Drugog svetskog rata, koji se nalazio na teritoriji tadašnje nacističke tvorevine Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
Film je snimljen uz finansijsku pomoć države Srbije, a u javnosti se povela polemika o kvalitetu filma i načinu na koji je tema Jasenovca obrađena. Dok deo filmskih kritičara i stručne javnosti film naziva državnom propagandom, predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije, iznose pohvale na račun filma, uz objašnjenje da "Srbija više ne ćuti o svojim žrtvama".
