Dostupni linkovi

Zašto je IMDb ukinuo ocenjivanje kandidata Srbije za Oskara?


IMDb stranica za film "Dara iz Jasenovca" na kojoj je crvenim označen prazan deo gde inače stoje ocene za rejting

O filmu su pisali, a nisu ga ni gledali – tako se mogla opisati "kampanja" komentarisanja i ocenjivanja filma "Dara iz Jasenovca" na svetski poznatom sajtu IMDb (Internet Movies Database).

A onda je 2. februara, bez zvaničnog objašnjenja od strane urednika ovog portala, ocenjivanje i komentarisanje ukinuto.

"Dara iz Jasenovca" je kandidat Srbije za ovogodišnjeg Oskara za najbolji međunarodni film i nalazi se na spisku od 93 kandidata. Da li će ući u širu selekciju od 15 nominovanih filmova znaće se 9. februara.

U proteklih nekoliko dana, neovisno od trke za Oskara, na internet platformi IMDb pojavilo se više hiljada korisničkih ocena za film "Dara iz Jasenovca", iako njegova distribucija u bioskopima još nije počela.

Kako je ukinuto ocenjivanje?

Urednici sajta IMDb do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o razlozima zbog kojih su odlučili da ukinu ocene i komentare za film "Dara iz Jasenovca".

"Kampanju" ocenjivanja u Srbiji su započeli korisnici društvenih mreža, ali i pojedini provladini tabloidi, odakle su građani pozivani da srpskom kandidatu za Oskara na IMDb daju "desetke", odnosno maksimalnih deset zvezdica.

Pozivi su usledili nakon negativne kritike u filmskom časopisu Variety, objavljene 25. januara, u kojoj je film "Dara iz Jasenovca" nazvan "srpskom nacionalističkom propagandom".

U recenziji Džeja Vajsberga pod nazivom "Film o holokaustu sa upitnim namerama" navodi se da je ovogodišnja kandidatura za Oskara iz Srbije "slabo prikrivena propaganda, koja cinično koristi holokaust da progura zabrinjavajući nativistički plan".

Kada su se na sajtu IMDb pojavile i negativne ocene korisnika, na društvenim mrežama ali i u tabloidima, oni koji su davali takve ocene nazivani su "srpskim neprijateljima" i "ustašama", a ocenjivanje na filmskoj platformi opisano je kao "neobični rat Srba i Hrvata".

Šta se postiže 'ratom ocenama'?

Radnja filma "Dara iz Jasenovca", kako je navedeno u opisu na sajtu IMDb, govori o iskustvu devojčice u logoru Jasenovac na teritoriji tadašnje Nezavisne države Hrvatske (NDH), gde su za vreme Drugog svetskog rata počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima velikih srazmera.

Broj žrtava u Jasenovcu, ali i čitavoj nacističkoj tvorevini NDH, predmet je sporenja zvanične istoriografije Srbije i Hrvatske, ali i optužbi sa jedne i druge strane za preuveličavanje, odnosno minimiziranje broja ubijenih.

Na pitanje kako gleda na "rat ocenama" na IMDb-u, filmski kritičar Ivan Velisavljević za Fejsbuk stranicu Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) odgovara da "nije novo da se etničke mržnje tako odnose prema umetnosti".

"Nažalost, srpske i hrvatske elite već godinama uporno guraju etničku mržnju i nastavljaju tu nacionalističku priču iz osamdesetih koja je dovela do rata. I onda se to, i od tada, preliva na polje kulture i umetnosti", rekao je Velisavljević.

Dodao je da je "rat" ocenjivanjem, prema njegovim rečima, "nastavak odvratne prakse naših nacionalističkih elita da nas huškaju jedni na druge i da se preko patnje i užasa Jasenovca i Holokausta danas prepucavaju lokalni političari".

Velisavljević je ocenio i da je "film 'Dara iz Jasenovca' državni projekat Srbije".

"Mislim da je ta kampanja oko 'Dare iz Jasenovca', jednog državnog projekta o genocidu, a genocid nad Srbima je u strategiji Ministarstva kulture (desetogodišnji plan Vlade Srbije koji definiše "državni" interes u kulturi prim.aut), proizvela mnogo veću štetu - da ne vidimo neke druge vrednosti koje su imale šanse da nas takođe dobro, ako vam je do toga, predstavljaju u svetu i da imaju nekog uspeha", istakao je on.

Snimanje filma "Dara iz Jasenovca" podržala je Vlada Srbije, a da je to projekat "koji od početka do kraja finansira država", napomenula je tokom snimanja 2019. godine predsednica upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan.

Inače, premijera srpskog kandidata za Oskara u Srbiji još nije održana. Premijerno prikazivanje filma "Dara iz Jasenovca" u Beogradu zakazano je za 22. april, na 76. godišnjicu oslobađanja logora. Početak distribucije filma u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) najavljen je za 5. februar.

Deo strukovnih filmskih udruženja u Srbiji osporio je kandidaturu filma "Dara iz Jasenovca" za nagradu Oskar, uz tvrdnju da su prekršene procedure i da je izbor bio netransparentan, što je Filmski centar Srbije kao organizator izbora negirao.

Šta je IMDb?

IMDb je skraćenica za Internet Movie Database (Internet baza filmova). U toj internet bazi mogu se pretraživati filmovi, televizijski program i video igrice. Osnovana je pre 30 godina, a vlasnik baze je kompanija Amazon.

Prema zvaničnim podacima, IMDb ima više od 83 miliona registrovanih korisnika širom sveta. U bazi se može pretražiti više od sedam i po miliona naslova i više od 11 miliona ličnosti iz sveta filma i televizije.

Na sajtu se mogu naći podaci o svakom filmu ili seriji u bazi – između ostalog, spisak glumaca i članova produkcijske ekipe, opis radnje, trejler (najavni spot za film) i recenzije filmskih kritičara.

Film mogu da ocene i registrovani korisnici platforme. Ocene su u rasponu od jedan do deset, a uz ocenu se može napisati i komentar o filmu.

"Posetioci mogu da postavljaju kritike, komentare i drugi sadržaj - podnose predloge, ideje, komentare, pitanja ili druge informacije, pod uslovom da sadržaj nije nezakonit, neprikladan, nepristojan, preteći ili klevetnički, da ne narušava privatnost, krši prava intelektualne svojine ili na drugi način šteti trećim licima", navodi se, između ostalog, na sajtu IMDb.

Takođe se napominje da IMDb "zadržava pravo (ali ne i obavezu) da ukloni ili uredi takav sadržaj".

Šta na IMDb piše o 'Dari iz Jasenovca'?

Na sajtu IMDb više se ne vidi ocena "Dare iz Jasenovca", jer je ocenjivanje ukinuto. Iako je ukinuto i komentarisanje, ranije napisani komentari su dostupni na sajtu.

Do 3. februara film je imao više od 500 komentara. Oni koji su film ocenili "jedinicom" komentarisali su da je film "propaganda" ili "srpska propaganda", a jedan komentar je i da je u filmu "malo činjenica o Srbiji tokom Drugog svetskog rata".

Uz ocene koje su veće od "jedinice", a manje od najviših ocena (osam, devet ili deset) - komentara nema.

Najviše je komentara uz "devetke" i "desetke", više stotina njih.

"Vrlo dobar film sa istinitim istorijskim činjenicama. Glumci su odlični takođe", piše korisnik pod imenom "svetpejic".

Korisnik "draganvrban" piše: "Nadam se da se zločini poput Jasenovca više nikada neće ponoviti na našoj planeti. Zločin je bio užasan i mislim da je bio jedan od pokretača rata na Balkanu devedesetih. Srpski narod nije čekao novi genocid pa je krenuo u rat da bi odbranio srpsku zemlju i narod. Srbi nikada nisu započeli rat, suprotno od toga, uvek su se borili na pravoj strani protiv okupatora i zlih režima".

Za korisnicu "tatjanaj" film je „šokantna istinita priča koja je bila skrivana decenijama“, a sa profila "andrijanaradojevic-34579" napisano je - "konačno film o nesrećnim srpskim žrtvama".

Takođe, više komentara ima sličan sadržaj - da "ceo svet mora da vidi istinitu priču".

Predsednik Srbije o filmu

Uprkos stotinama pozitivnih ocena, mali broj građana je do sada mogao da pogleda film "Dara iz Jasenovca". Prikazivan je sedam dana, od 25. novembra do 2. decembra 2020, u Domu kulture u Gračanici na Kosovu.

Za novinare u Srbiji je, kako su izvestili beogradski mediji, zatvorena projekcija održana 24. decembra.

Među "odabranima" koji su do sad mogli da pogledaju film reditelja Predraga Antonijevića bio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je u intervjuu objavljenom 7. januara u listu Večernje novosti izjavio da je "veoma važno što je takav film napravljen".

"Ponosan sam što je država u njega uložila ozbiljan novac. Niko nije hteo, a ni smeo, da pravi film o Jasenovcu, i hvala Gagi Antonijeviću što je ovo uradio hrabro i otvoreno i što ga nije sramota da i u Holivudu pokaže: ovo smo mi Srbi stradalni", izjavio je Vučić.

Ivan Velisavljević za RSE ističe da umetnost "ne treba da bude propagandni državni projekat, ako želite da budete ozbiljna kultura i ozbiljno društvo".

"Ministarstva su u principu tu da služe nezavisnoj umetnosti… tako da umetnici mogu da budu i kritika društva. Mi smo, naravno, daleko još uvek od toga. I mislim da nismo jedini koji su daleko od toga", rekao je on.

Odgovori državnih zvaničnika na filmsku kritiku

Nakon negativne kritike u magazinu "Variety", Radio-televizija Srbije je prenela da je reditelj Predrag Antonijević rekao da "to nije kritika, već pamflet i politička etiketa", kao i da je "napisana sa namerom da se spreči" da članovi Američke akademije za filmsku umetnost i nauku glasaju za film.

Filmski kritičar Ivan Velisavljević ne smatra da "navodno negativni marketing" može da našteti filmu. Prema njegovom mišljenju, film "nije imao nikakve šanse od početka".

"Nažalost, u ovoj vrsti industrije važi da je svaki publicitet dobar, pa tako i ovaj negativan, jer inače bi ovaj film bio potpuno nevidljiv. Ovako, jednim navodno negativnim marketingom zapravo se povećava njegova vidljivost, što nije dobro, ni po temu filma, ni po sam film, jer sve to vuče na jedno gadno profiterstvo. Ako ste vi, spremni da i na konto takvih stvari profitirate ili povećavate vidljivost, onda ništa više nije sveto i sve je predmet tabloidizacije i senzacionalizma", smatra Velisavljević.

Pored reditelja Predraga Antonijevića, u odbranu filma nakon inostrane kritike u kojoj je nazvan "srpskom nacionalističkom propagandom" stali su i državni zvaničnici Srbije.

Tako je ministarka kulture Maja Gojković u saopštenju navela da "napadi na film 'Dara iz Jasenovca' i pokušaj njegove diskreditacije, kroz potpuno neprimerene, neutemeljene i neistinite političke ocene i optužbe, ne predstavljaju kritiku filma, već pokušaj osporavanja prava da se govori o Jasenovcu kao mestu stradanja srpskog naroda".

Ministar policije Aleksandar Vulin je autora kritike Džeja Vajsberga nazvao "lošim" i "vrednim prezira". U saopštenju njegove Partije socijalista Vulin je naveo da je film snimljen "istine radi, ali i da naša deca nikada ne poveruju u laži kukavica i lažova", a autoru kritike poručio da "o filmu može da piše šta hoće, ali o uspomeni na od ustaša poklanu srpsku decu mora da ćuti, kad već ništa ne zna".

Na pitanje da li je uobičajeno da državni zvaničnici reaguju na filmsku kritiku objavljenu u novinama, Ivan Velisavljević odgovara da je "uobičajeno ako želite da budete večita provincija".

"Nažalost, mi sve činimo da se svrstamo u taj večito nestabilni region sa večitim etničkim mržnjama i da na taj način budemo neka periferija kojoj uvek trebaju tutori da je smire", smatra on.

Negativne ocene za film o genocidu u Srebrenici

Dok je sa jedne strane rastao broj maksimalnih ocena za film o zločinima nad Srbima u Drugom svetskom ratu, na IMDb platformi su rasle i negativne ocene za film koji govori o genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine, počinjenom od strane srpskih snaga.

"Rat ocenjivanjem" preneo se na film "Quo vadis, Aida?" (Kuda ideš, Aida?) rediteljke Jasmile Žbanić, ovogodišnjeg kandidata Bosne i Hercegovine za Oskara.

Radnja filma prati Aidu koja radi kao prevodilac u holandskom bataljonu Ujedinjenih nacija (UN) u Potočarima. Nakon ulaska vojske Republike Srpske u grad, Aidina dva sina i muž pokušavaju da pronađu spas u bazi UN-a, dok ih Aida pokušava spasiti od odvođenja iz baze.

Taj film ima gotovo četiri hiljade ocena na IMDb, a ukupna ocena mu je 7. Primetno je, međutim, da film ima više od 1.500 najnižih ocena, odnosno "jedinica".

Među negativnim komentarima ističu se oni koji negiraju genocid u Srebrenici, iako je u sudskim presudama Međunarodnog suda za ratne zločine genocid dokazan.

"Istorijske činjenice su netačne, još jedna politička priča o dobrim i lošim momcima", komentar je korisnika koji se potpisao kao "bijelicrdjan".

Kometar sa profila "tijanadedijer" je da je to "savršen primer filma koji nije baziran na realnim činjenicama", a korisnik "perica-43151" napisao je da je film "jedan od mnogih koji potenciraju laži protiv hrišćana od strane muslimanskih ekstremista".

Za filmskog kritičara Ivana Velisavljevića negativno ocenjivanje filma o genocidu u Srebrenici i mržnja "ne služe na čast ni javnosti, ni kulturi".

"Tema zločina, ratnih zločina, učešća naše vojske ili zločina u ime našeg naroda jeste tema o kojoj bi jedno društvo trebalo da raspravlja na vrlo ozbiljnom nivou i sa vrlo opreznom i osetljivom raspravom, koja bi doprinela da to društvo to bude bolje", smatra on.

Velisavljević dodaje i da društvo u Srbiji još uvek nije uvidelo "kritika i umetnička kritika, i razorna umetnička kritika, trebalo da služe tome da se društvo popravi ili da samo o sebi ima jednu ozbiljnu refleksiju".

"Ovakvim smo postupcima sve dalje od toga", zaključio je on.

Američka akademija za filmske umetnosti i nauku je 29. januara objavila spisak od 93 države i filma čije su kandidature prihvaćene za nagradu Oskar za najbolji međunarodni film. Nakon šire liste od 15 filmova koji ulaze u trku za Oskara koja će biti objavljena 9. februara, uži izbor nominacija za najbolji međunarodni film biće objavljen 15. marta.

Inače, zbog pandemije korona virusa, ovogodišnja ceremonija dodele "Oskara" pomerena je na 25. april 2021. godine, iako se tradicionalno ta filmska nagrada dodeljuje u februaru.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG