Papa Franja pozvao je Iračane u petak, 5. marta, da se prema svojoj hrišćanskoj braći odnose kao prema nečemu dragocenom što treba zaštititi, a ne kao "prepreci" za uklanjanje, otvarajući prvu papinu posetu Iraku moleći za toleranciju i bratstvo među hrišćanima i muslimanima.
Papa Franja pozvao je na okončanje militantnog nasilja i verskih sukoba koji zemlju muče decenijama, rekavši da bi mirotvorcima konačno trebalo pružiti šansu.
"Neka sukob oružja bude ućutkan... da se zaustave akti nasilja i ekstremizma“, rekao je obraćajući se iračkom predsedniku Barhamu Salihu, političarima i diplomatama u predsedničkoj palati.
"Samo ako naučimo da gledamo dalje od svojih razlika i vidimo jedni druge kao članove iste ljudske porodice, moći ćemo započeti efikasan proces obnove i prepustiti budućim generacijama bolji, pravedniji i humaniji svet“, rekao je papa iračkim vlastima u svom pozdravnom obraćanju.
Papa je tokom leta iz Rima i tokom svih protokolarnih poseta nosio zaštitnu masku, kao i njegovi domaćini, piše AP.
Ali maske su skinute kada su lideri seli da razgovaraju, a socijalno udaljavanje i druge zdravstvene mere izgledale su labavo na aerodromu i na ulicama Bagdada, uprkos pogoršanju situacije u vezi s COVID-19 u zemlji, javlja agencija.
Papa je na bagdadski aerodrom stigao pod strogim obezbeđenjem, nakon što je novinarima u svom avionu rekao da se oseća obaveznim da otputuje na "amblematično" putovanje, jer je zemlja "toliko godina bila mučenička".
Stotine ljudi okupile su se u malim grupama da bi ga videle kako se vozi neprobojnim automobilom u Bagdad.
Kolona od desetina vozila pratila ga je iz aerodromskog kompleksa, koji je nedavno bio pod raketnom napadom milicionih grupa.
Većina ljudi duž puteva, pa čak i neki u predsedničkoj palati nisu nosili maske, uprkos riziku od korona virusa.
U svom govoru u palati, papa je kritikovao frakcijske i strane interese koji su destabilizovali Irak i širi region i najviše pogodili obične ljude.
"Irak je pretrpeo katastrofalne posledice ratova, pošasti terorizma i sektaških sukoba često utemeljenih u fundamentalizmu nesposobnom da prihvati miran suživot različitih etničkih i verskih grupa", rekao je papa Franjo.
Kasnije je odao počast ljudima ubijenim u napadima motivisanim religijom, posetivši bagdadsku crkvu u kojoj su naoružani islamisti ubili oko 50 vernika 2010. godine.
Njihova smrt bila je podsetnik da su "nasilje ili prolivanje krvi nespojivi s autentičnim verskim učenjima", rekao je .
Papa je na aerodromu u Bagdadu stigao oko podne, a po sletanju ga je dočekalo dvoje dece u tradicionalnoj odeći, piše AP.
Papin susret s premijerom Iraka, koji ga je dočekao na aerodromu, pratio je i nastup hora.
Njegova prva stanica nakon sletanja aviona u Bagdadu bio je susret s iračkim predsednikom Barhamom Salihom u predsedničkoj palati, gde su crveni tepih, vojni orkestar i jato golubova pozdravili pontifika.
Konjanici koji su nosili i iračku i vatikansku zastavu ispratili su njegovu kolonu automobila unutar Zelene zone, u kojoj se nalaze ključne vladine zgrade i strane ambasade.
Predsjednik Salih pozdravio je papu ispred predsedničke palate. Obojica su nosili maske dok je orkestar svirao himne Vatikana i Iraka.
Papa, koji je protiv COVID-19 vakcinisan zajedno sa svojom pratnjom, rukovao se s nekoliko iračkih zvaničnika.
Stručnjaci za javno zdravlje izrazili su zabrinutost zbog prve papine posete Iraku, plašeći se da bi to moglo ubrzati ionako pogoršanje izbijanja korona virusa u zemlji.
Vatikan je rekao da će biti preduzete stroge zdravstvene mere, ali mnogi iz mase ljudi koji su pozdravljali papu nisu nosili maske niti su se držali podalje od drugih.
Irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein rekao je da su Iračani nestrpljivo pozdravili papinu „poruku mira i tolerancije“ i opisao je posetu kao istorijski susret između „minareta i zvona“.
Na centralnom trgu Tahrir u Bagdadu postavljeno je drvo ukrašeno amblemom Vatikana, a posvuda u gradu su poređane iračke i vatikanske zastave.
Vlada želi pokazati svoju relativnu bezbednost koju je postigla nakon godina ratova i militantnih napada koji se nastavljaju i danas.
Papa Franja i vatikanska delegacija oslanjaju se na iračke snage bezbednosti kako bi ih zaštitili, uključujući očekivanu prvu upotrebu oklopnog automobila.
Tahsin al-Kafaji, glasnogovornik zajedničkih operacija Iraka, rekao je da su povećane snage bezbednosti.
"Ova poseta nam je zaista važna i pruža dobru perspektivu Iraka, jer će ceo svet to posmatrati“, rekao je.
"Visok ulog dat će iračkim snagama motivaciju da ovu posetu ostvare sa sigurnošću i mirom."
Putovanje u Irak prvo je papino putovanje izvan Italije od novembra 2019.
Navodi se da je jedan od ciljeva papine četvorodnevne posete da apeluje na hrišćane u Iraku, kojih je sve manje u toj zemlji, da ostanu i pomognu u obnovi nakon godina rata i progona.
U Iraku su na snazi jake mere bezbednosti, a u centru Bagdada su za doček poglavara Rimokatoličke crkve istaknuti bilbordi sa likom pape, uz natpis "Svi smo mi braća".
Papa Franja je uoči posete Iraku rekao da ide u mirovno hodočašće posle godina rata i terorizma.
"Dolazim u hodočašće... da bih molio za oproštaj i pomirenje nakon višegodišnjeg rata i terorizma... i dolazim među vas u miru. Želim da vas upoznam, vidim vaša lica, posetim vašu zemlju, drevnu kolevku kulture", rekao je papa u video poruci.
Papa je takođe izrazio želju da se "moli zajedno... sa braćom i sestrama drugih verskih tradicija", navodeći da irački narod smatra kao "jedinstvenu porodicu muslimana, Jevreja i hrišćana".
Papa će u nedelju u Erbilu održati misu, a tokom trodnevne posete će se sastati i sa najvišim šiitskim zvaničnikom u Iraku. Rimokatolički poglavar je insistirao na putovanju uprkos porastu broj zaraženih korona virusom u Iraku i zabrinutosti za njegovu bezbednost.
Papa će tokom posete počastvovati mrtve na trgu Mosula okruženom granatama uništenim crkvama i sastaće se sa malom hrišćanskom zajednicom koja se vratila u Karakoš.
Blagosloviće njihovu crkvu, koju je "Islamska država" koristila kao poligon za strijeljanje.
Vatikan i papa su često insistirali na potrebi da se očuvaju iračke drevne hrišćanske zajednice i stvore bezbednosni, ekonomski i socijalni uslovi za povratak onih koji su otišli. Ali to nije nužno pretočeno u stvarnost.
„Ja sam jedini sveštenik u Mosulu. Svake nedelje držim misu u 9 sati, a prisustvuje samo oko 70 ljudi“, rekao je velečasni Raed Adil Kelo, paroh crkve Blagoveštenja u nekadašnjoj faktičkoj prestonici "Islamske države".
Pre 2003., hrišćansko stanovništvo brojalo je 50.000 ljudi, rekao je. Smanjilo se na 2.000 pre nego što su militanti pregazili severni Irak.
Ne očekuje povratak više njih, ali rekao je da bi papina poseta imala neizmernu važnost za one koji su ostali.
„Ova poseta će donijeti mir Iraku“, rekao je.
