Zaštitnik građana utvrdio je nepravilnosti u radu Ministarstva zaštite životne sredine kada je reč o nadzoru i merama protiv odgovornih za kvalitet vazduha u Srbiji.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno iz kancelarije Zaštitnika, kontrola rada Ministarstva pokrenuta je jer "u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru" povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost.
Aplikacija za merenje kvaliteta vazduha AirVisual je od početka godine u više navrata svrstala Beograd i još nekoliko gradova u Srbiji na listu najzagađenijih na svetu, a prekomerno zagađenje beležile su i merne stanice republičke Agencije za zaštitu životne sredine.
"U postupku kontrole utvrđeno je da Ministarstvo nije blagovremeno sprovelo nadzor nad postupanjem jedinica lokalne samouprave, niti je primenilo mere prema jedinicama koje nisu ispunile zakonom propisanu obavezu da donesu planove kvaliteta vazduha i kratkoročne akcione planove", saopšteno je iz kancelarije Zaštitnika građana.
Kako Ministarstvo u zadatom roku nije dostavilo izjašnjenje, Zaštitnik građana je 27. januara uputio urgenciju sa zahtevom da bez odlaganja pošalju informacije o preporukama i merama koje su ovim povodom preduzete.
Istovremeno, pred Sekretarijatom Energetske zajednice u toku je postupak protiv Srbije zbog nepoštovanja Direktive o velikim ložištima, potvrđeno je za RSE iz ovog regulatornog tela sa sedištem u Beču.
Postupak je pokrenut u januaru prošle godine jer Srbija, kao članica Energetske zajednice (EZ), nije poštovala Direktivu o smanjenju emisije zagađujućih materija iz termoelektrana na ugalj.
"Srbija je 2018. godine prekoračila dozvoljene granice emisije sumpor-dioksida i praškastih materija predviđene Nacionalnim planom. U 2019. su poštovane granice praškastih materija, ali se ponovilo prekoračenje emisije sumpor-dioksida", rekao je za RSE viši stručnjak za zaštitu životne sredine u EZ Peter Vajda.
Srpske termoelektrane najveći zagađivači u Evropi
Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch", ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. godini bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje.
Najveći zagađivač je termoelektrana Kostolac B u istočnoj Srbiji, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2, nadomak Beograda.
One su u prošloj godini emitovale više od 300 hiljada tona sumpor-dioksida, dok je Nacionalnim planom za smanjenje emisija, čija je primena obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona.
Kostolac i Nikola Tesla su u 2019. godini emitovale više sumpor-dioksida nego sve francuske, bugarske, poljske i češke zajedno, rekli su za RSE u nevladinom Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Srbije.
"Te dve termoelektrane emituju godišnje 300 hiljada tona, a sve evropske termoelektrane, kojih ima oko 150, zajedno emituju 600 hiljada tona godišnje. Dakle, sve zajedno samo duplo više nego naše dve", rekao je za RSE Jovan Rajić iz RERI-ja.
I Kostolac i Nikola Tesla su u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS).
Iz ovog državnog preduzeća nisu odgovorili na pitanja RSE o višestrukom prekoračenju dozvoljenih granica, niti da li i šta rade na usklađivanju sa propisima Nacionalnog plana za smanjenje emisije (NERP).
Šta Srbija treba da uradi?
Srbija je NERP usvojila 31. januara prošle godine, a njime se obavezala da svake godine smanjuje emisije zagađujućih materija iz termoelektrana.
"Primena NERP-a ima za cilj da se do 31. decembra 2027. godine emisije usaglase sa graničnim vrednostima definisanim Direktivom (Evropske unije)", navodi se u ovom dokumentu.
Iako je plan, koji predviđa blaže kriterijume od onih koje primenjuju evropske države, trebalo da bude donet još 2018. godine, Srbija ga je usvojila dve nedelje nakon što je Sekretarijat EZ protiv nje pokrenuo postupak.
"Nakon usvajanja NERP-a, nije razjašnjeno koji organ uprave će nadgledati i obezbeđivati njegovo sprovođenje. Stoga, Sekretarijat još nije zaključio slučaj (protiv Srbije)", naveo je za RSE predstavnik EZ Peter Vajda.
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine koje je zaduženo za praćenje primene NERP-a nisu odgovorili na pitanje RSE povodom navoda Sekretarijata EZ.
Za praćenje primene zaduženo je i Ministarstvo rudarstva i energetike, ali ni oni nisu dogovorili na upit RSE da li i koje mere planiraju da preduzmu kako bi se EPS pridržavao norme, niti da li će sprovesti kontrolu rada tog državnog preduzeća.
"NERP je usvojen kao dokument javne politike, što znači da ne nameće nikakvu pravnu obavezu", rekao je Jovan Rajić iz RERI-ja.
NERP obuhvata 12 postrojenja za sagorevanje, od kojih je devet u vlasništvu državnog EPS-a, dok tri pripada Naftnoj industriji Srbije, u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft.
Sekretarijat EZ je u januaru prošle godine saopštio da devet termoelektrana u Srbiji nije uskladilo svoje emisije sa Direktivom i da su obuhvaćene postupkom.
Tužba protiv EPS-a
U Srbiji je nevladin RERI 26. januara podneo tužbu protiv EPS-a zbog ugrožavanja zdravlja građana višestrukim prekoračenjem dozvoljene emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac.
Tužba je usledila nakon nekoliko uzastopnih zahteva Ministarstvu zaštite životne sredine za vanredni inspekcijski nadzor nad ovim termoelektranama.
"Pošto je neupitno utvrđeno da su tokom 2018. i 2019. godine granice prekoračene, tražimo da sud obaveže EPS da ih poštuje u periodu od 2021. do kraja 2027. do kada plan važi", rekao je advokat RERI-ja Jovan Rajić.
Kako smanjiti zagađenje?
U skladu sa potrebom da se redukuju emisije sumpor-dioksida, Evropska unija je 2001. godine uvela obavezu da se na termoelektranama ugrade instalacije za odsumporavanje.
Vlada Srbije je još 2011. godine od kineske "China Exim Bank" uzela kredit kako bi za dva bloka termoelektrane Kostolac obezbedila ovu opremu. Kao izvođač je angažovana China Machinery Engineering Corporation, ista kompanija koja u Srbiji gradi novi blok termoelektrane Kostolac B.
Prema navodima iz izveštaja EPS-a o stanju životne sredine, postrojenje za odsumporavanje je pušteno u probni rad 2017. godine.
Iako je naredne godine "Kostolac" izbacio manje sumpor-dioksida, ova termoelektrana je i 2018. i 2019. višestruko prekoračila dozvoljene granice.
Rok za ugradnju opreme za odsumporavanje u dva bloka drugog najvećeg zagađivača, termoelektrane Nikola Tesla, produžen je do 2022. godine.
Srbija se, prema NERP-u, obavezala da će u okviru godišnjih izveštaja Energetskoj zajednici slati i projekcije emisija zagađujućih materija, "uzimajući u obzir projekte za koje su obezbeđena finansijska sredstva i definisan plan realizacije".
"Međutim, projekcije emisija koje je Srbija dostavila Sekretarijatu prošle godine ne pokazuju jasan trend usklađenosti u narednim godinama. Istovremeno, Sekretarijat prepoznaje napore Srbije preduzete na smanjenju emisija i primeni Direktive o velikim ložištima, koja će biti intenzivirana u narednim godinama", naveo je za Peter Vajda iz EZ.
Izbacivanje uglja do 2050. godine
Ukoliko želi da postane članica Evropske unije, Srbija će morati da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe.
Na to su se obavezali lideri Zapadnog Balkana, koji su u novembru prošle godine u Sofiji potpisali Deklaraciju o Zelenoj agendi.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju 2020. tokom obilaska Rudarskog basena Kolubara izjavio da će novootvoreni površinski otkop obezbediti Srbiji ugalj "za sledećih 60 godina".
"Mi za spoljnu politiku imamo jednu strategiju, a za unutrašnju upotrebu drugu", rekao je Jovan Rajić iz RERI-ja.
Uz Srbiju, dozvoljene granice emisije zagađujućih materija prekoračuju i termoelektrane u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, pokazao je godišnji izveštaj EZ iz novembra 2020. godine.
Zagađenje iz velikih industrijskih kompleksa
Uz termoelektrane, među najvećim zagađivačima su i veliki industrijski kompleksi.
Od dolaska kineske kompanije Ziđin u rudarsko-topioničarski basen Bor krajem 2018. godine, u tom gradu na istoku Srbije rastu koncentracije zagađujućih materija u vazduhu zbog čega građani protestuju od juna 2019.
Sud je do sada Ziđinu izrekao tri novčane kazne. Navodeći da ovakve sankcije nisu dovoljne kako bi se zaustavilo zagađenje, nevladin RERI je u januaru ove godine protiv Ziđina podneo krivičnu prijavu.
U Smederevu, gradu na oko 50 kilometara od Beograda, zagađenost pored ostalog, produkuje Železara čiji je deo imovine od 2016. u vlasništvu kineske HBIS Grupe.
"Glavni krivac je država jer ni u jednom ugovoru sa kineskim partnerima nemate nikakvu obligatornu komponentu u smislu da se oni obavežu da će poštovati određene ekološke standarde. To je sve na nivou dobru volje", rekao je Jovan Rajić iz RERI-ja.
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE da li inspekcijske službe rade na sankcionisanju zagađivača vazduha, te da li je bilo izricanja mera zabrane rada postrojenja zbog aerozagađenja.
Na predstojeću štetu po životnu sredinu zbog industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji, upozorila je 19. januara grupa poslanika Evropskog parlamenta u otvorenom pismu evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju (Varhelyi).
Valjevo se zimi 'guši' u smogu
Vazduh u Valjevu, gradu na zapadu Srbije je prema zvaničnim podacima u trećoj kategoriji (opasan po zdravlje). Iako su gradske vlasti usvojile Plan kvaliteta vazduha, kao i set mera za smanjenje aerozagađenja, pomaka nema već godinama.
Najveći zagađivač je državna fabrika "Krušik" u kojoj se i dalje kao energent koristi lignit, dok zimi problem prave individualna ložišta građana.
"Individualna ložišta jesu najveći pojedinačni zagađivač, ali to je opet stvar koja treba da se rešava na nivou države. Imamo energetsko siromaštvo i država treba to da subvencioniše, da osmisli program kako će ljudi da pređu na neke energetski efikasnije izvore grejanja", rekao je Jovan Rajić iz RERI-ja.
Valjevci nadu polažu u najave vlasti o mogućoj gasifikaciji grada.
Protesti zbog zagađenja i plan za Beograd
Glavni grad Srbije je prema aplikaciji AirVisual često na vrhu liste najzagađenijih gradova u svetu (11. februara na devetom mestu).
Poslednji protest građana pod parolom "Gradovi Srbije bez smoga" održan je u Beogradu 10. januara.
Pet dana kasnije, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda objavio je Nacrt plana kvaliteta vazduha za narednu deceniju i pozvao javnost da do 30. januara dostavi eventualne primedbe na dokument.
Nacrtom je predloženo ukupno 90 mera, među kojima je i izgradnja putne, biciklističke, gasne i toplovodne infrastukture, kao i prelazak sa vozila sa dizel motorom na električne i autobuse sa motorima na prirodni gas. Kao jedna od mera navodi se i izgradnja metroa u Beogradu čime bi se, kako piše, dodatno smanjile emisije zagađujućih materija.
Organizacije koje se bave problemom zagađenja uputile su veliki broj zamerki na ovaj dokument, a RERI je nakon javnih konsultacija 22. januara saopštio da bi Nacrt trebalo povući iz procedure jer "ne zadovoljava osnovne kriterijume i standarde".
RERI je saopštio i da se primenom predloženih mera neće odgovoriti na hitnu potrebu rešavanja problema zagađenja u Beogradu.
Na sajtu RERI-ja se, pored ostalog, navodi da mere ne sadrže analizu u pogledu dobiti i troškova, kao ni uticaja na zdravlje i životnu sredinu, te da su indikatori neprecizni i opisni, što praćenje primene plana čini "praktično nemogućim".
Bez odgovora na preporuke Zaštitnika građana
Dok se čeka odgovor beogradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine na primedbe i predloge, Zaštitnik građana je pozvao republičko Ministarstvo da bez odlaganja utvrdi da li su i drugi gradovi u Srbiji usvojili planove kvaliteta vazduha.
Ministarstvu zaštite životne sredine je, pored ostalog, preporučeno da "razmotri primenu zakonom propisanih kazni" u slučajevima u kojima utvrdi da planova nema.
Zaštitnik građana je pozvao Ministarstvo i da preduzima "sve potrebne mere radi uspostavljanja graničnih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu", te da "redovno i potpuno obaveštava javnost o stanju kvaliteta vazduha i svim merama koje se preduzimaju".
Facebook Forum