Dostupni linkovi

Nastavljene žestoke borbe oko Nagorno-Karabaha


Razorena kuća posle granatiranja u Stepanakertu, najvećem gradu Nagorno-Karabaha, 7. oktobar

Žestoke borbe nastavljene su 7. oktobra oko regiona Nagorno-Karabah, uprkos međunarodnim pozivima na prekid vatre u jermensko-azerbejdžanskoj zoni sukoba.

Vojni zvaničnici u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu, saopštili su da je separatistička vojska uz podršku Jermenije odbila "veliki azerbejdžanski napad na svoje položaje u najjužnijem delu Nagorno-Karabaha".

Područje koje se graniči sa Iranom bilo je epicentar neprijateljstava poslednjih dana.

Shushan Stepanian, porparolka jermenskog Ministarstva odbrane izjavila je 7. oktobra da su separatističke snage ubile desetine azerbejdžanskih vojnika i uništile dve desetine tenkova i drugih oklopnih vozila, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane istog dana saopštilo da je njihova vojska od početka sukoba uništila 250 jermenskih tenkova. Nijedna tvrdnja nije nezavisno potvrđena.

Od kada su 27. septembra izbili sukobi, dve strane prijavile su najmanje 250 smrtnih slučajeva, uključujući desetine civila. Veruje se da je broj mnogo veći jer obe strane tvrde da su nanele velike vojne žrtve.

Jermenski servis Radija Slobodna Evropa (RFE/RL) koji radi u Stepanakertu, najvećem gradu Nagorno-Karabaha, izvestio je 7. oktobra o granatiranju od strane azerbejdžanskih snaga nakon kratkog zatišja dan ranije.

Neprijateljstva su povećala zabrinutost da bi širi sukob mogao da povuče regionalnu moć Turske, koja je najbliži saveznik Azerbejdžana, i Rusiju, koja ima odbrambeni pakt sa Jermenijom.

Putin pozvao na hitan prekid vatre

Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je 7. oktobra na hitan prekid vatre u Nagorno-Karabahu.

"Ovo je ogromna tragedija. Ljudi umiru, obe strane imaju velike gubitke. Nadamo se da će se ovaj sukob okončati što je pre moguće", rekao je Putin u intervjuu za javnu televiziju Rosija.

Iz Kremlja je saopšteno da je Putin o sukobu 7. oktobra telefonom razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da su se dvojica lidera složili da nastave dijalog o sukobu oko Nagorno-Karabaha, bez iznošenja detalja.

Ovo je bio prvi razgovor Putina i Alijeva od kada su izbile borbe. Alijev je ruskoj državnoj televiziji rekao da će se njegova zemlja vratiti razgovorima sa Jermenijom nakon završetka akutne faze vojnog sukoba u regionu Nagorno-Karabah, prenela je ruska novinska agencija TASS.

Predsednik Irana Hassan Rohani izjavio je da je obe moraju "jasno i precizno" da izbegnu pretvaranje svog sukoba u regionalni rat.

"Morali bismo da budemo jako oprezni da se ovaj sukob ne pretvori u regionalni rat, jer definitivno niko od toga ne bi imao koristi", rekao je Rohani 7. oktobra za državnu televiziju.

Rohani, koji je razgovarao s Alijevim 6. oktobra, izjavio je da je Teheranu ponudio posredovanje.

Šef diplomatije Evropske unije Josep Borrell je u Briselu takođe ugazao na rizik od regionalnog sukoba. "Jedino rešenje je povratak za pregovarački sto", rekao je Borell Evropskom parlamentu 7. oktobra.

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR.

Posle rata 1992-1994, u kome je poginulo oko 30 hiljada ljudi, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Uspostavljeno je neizvesno primirje.

Nagorno Karabah, u kome je većinsko jermensko stanovništvo, proglasilo je nezavisnost, ali je niko u svetu ne priznaje.

U poslednjih 26 godina bilo je sporadičnih sukoba dok se od 1992. godine vode pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.

Ove tri države ponovile su 5. oktobra poziv na trenutni prekid vatre.

XS
SM
MD
LG