Žestoki sukobi između između jermenskih i azerbejdžanskih snaga oko separatističke regije Nagorno Karabah, nastavljeni su četvrti dan zaredom uprkos međunarodnim pozivima da se okonča nasilje.
Obe strane su potvrdile u sredu napade iz više pravaca duž takozvane Linije kontakta koja razdvaja dve zemlje, a sukobi su se proširili izvan ove enklave preteći da prerastu u sveopšti rat dveju nekadašnjih sovjetskih republika, javljaju jermesnki i azerbejdžanski servisi Radija Slobodna Evropa.
"Nastvljene su intenzivne borbe", navelo je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana, dodajući da su u toku vojne operacije "duž cele linije fronta."
Portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan napisala je na Fejsbuku da je "nastavljen angažman artiljerije duž cele linije fronta u Nagorno Karabahu."
Do sada je ubijeno i ranjeno na desetine lica na obe strane, pa postoji opasnost da preraste u najteži sukob od postizanja primirja 1994, zbog čega raste zabrinutost za stabilnost na Južnom Kavkazu, važnom koridoru za transport gasa i nafte na svetska tržišta.
Postoji i opasnot od uvlačenja Rusije u sukob, koja je u istom vojnom savezu sa Jermenijom, i Turske, koja je saopštila u sredu da će podržati Azerbejdžan "svim raspoloživim sredstvima".
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u utorak najoštrije osudio upotrebu sile i podržao poziv generalnog sekretara svetske organizacije Antonia Gutereša za hitnom obustavom sukoba, smanjenjem tenzija i povratkom suštinskim pregovorima.
Međutim, i Azerbejdžan i Jermenija su odbacili poziv za nastavak pregovora, međusobno se optužujući za opstrukciju mirovnog procesa.
"Jermenski premijer je javno izjavio da je Karabah deo Jermenije. Tačka. U tom slučaju, o kakvim pregovorima možemo da razgovaramo?" kazao je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev za TV Rasija 1.
Istovremeno, jermenski premijer Nikol Pašinian kazao je novinarima da Azerbejdžan mora "odmah da okončna agresiju prema Nagorno Karabahu i Jermeniji," nazivajući je "egzistencijalnom pretnjom našoj naciji."
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu upozorio je u sredu Azerbejdžan i Jermeniju na "kršenja prava civila zagarantovanih Evropskom konvencijom" o ljudskim pravima.
Sud je "zatražio od Azerbejdžana i Jermenije da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih mera, posebno vojnih akcija, koje bi mogle dovesti do kršenja prava civilnog stanovništva, zagarantovanih Konvencijom", navodi se u "privremenoj meri".
Zahtev za tu meru je podneo Jerevan.
Baku: Uništena dva jermenska aviona
Sukobi u Nagorno-Karabahu eskalirali su u nedelju od kada je poginulo i povređeno više desetina ljudi.
Jermenija je u utorak saopštila da je turska avijacija oborila jedan njen borbeni avion i da je tom prilikom ubijen pilot. Ankara i Baku su to negirali, ali je Vlada u Jerevanu u sredu objavila sliku za koju tvrdi da su ostaci aviona SU-25 koga je oborio turski F-16.
Azerbejdžanske vlasti su saopštile u sredu da su dva jermenska aviona SU-25 uništena.
Pašinian je optužio Tursku da je "učesnik u neprijateljstvima," dodajući da su njeni instruktori i oficiri direktno uključeni u borbe – što se ne može nezavisno potvrditi.
Polemika Turske i Francuske
U međuvremenu, šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je izjavio u sredu da će obezbediti podršku Azerbejdžanu ako je zatraži.
"Mi ćemo učiniti šta je nužno…ako Azerbejdžan želi da reši ovaj sukob na terenu," kazao je Čavušoglu, dodajući da trenutno vlasti u Bakuu imaju "kapacitete" da sami reše ovu situaciju.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je tokom posete Latviji u sredu kritikovao Ankaru zbog "ratobornih poruka," kokje ohrabruju Baku da ponovo zauzme oblast Nagorno-Karabah.
Čavušoglu je uzvratio da solidarnost Francuske sa Jermenijom doseže razmere podrške "jermenskoj okupaciji u Azerbejdžanu".
Makron je izjavio da će razgovarati sa Putinom telefonom u sredu veče a u četvrtak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Rusija i zapadne vlade pozivaju na uzdržanost.
Pašinian je razgovarao u utorak telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ističući da u ovom trenutku ne razmatra traženje pomoći po osnovu članstva u Organizaciji za kolektivnu sigurnost, ali da zadržava pravo da to učini.
Rusija je jedan od najvećih snabdevača oružjem i Azerbejdžana i Jermenije. Istovremeno, ima vojnu bazu u Jermeniji.
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle rata 1992-1994, u kome je poginulo oko 30 hiljada ljudi, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Uspostavljeno je neizvesno primirje.
Nagorno Karabah, u kome je većinsko jermensko stanovništvo, proglasilo je nezavisnost ali koga niko u svetu ne priznaje.
U poslednjih 26 godina bilo je sporadičnih sukoba dok su u međuvremenu od 1992. godine vode pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
Međutim, obe strane su daleko od dogovora.
