Dostupni linkovi

Usled pandemije ekstremno siromaštvo u porastu za sedam odsto


Visoka komesarka Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava Mišel Bašelet (Michelle Bachelet) izjavila je da su države koje beleže nizak stepen poštovanja ljudskih prava prošle gore tokom pandemije COVID-19.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava Mišel Bašelet (Michelle Bachelet) izjavila je da su države koje beleže nizak stepen poštovanja ljudskih prava prošle gore tokom pandemije COVID-19.

Lančani efekti pandemije COVID-19 zaustavili su i preokrenuli globalni zdravstveni napredak, vraćajući svet 25 godina unazad i izlažući milione ljudi riziku od smrtonosne bolesti i siromaštva, navodi se u izveštaju Fondacije Bila i Melinde Gejts.

Problemi su se dodatno pogoršali u mnogim državama čije vlade ignorišu osnovna ljudska prava, navode čelnici Ujedinjenih nacija (UN).

Usled pandemije COVID-19, ekstremno siromaštvo poraslo je za sedam odsto dok rutinska pokrivenost vakcinama, kao dobar pokazatelj funkcionisanja zdravstvenog sistema, opada do nivoa viđenih tokom kasnih 1990-ih, navodi se u izveštaju Gejts Fondacije.

„To je ogroman zastoj“, izjavio je Bil Gejts (Bill Gates), kopredsedavajući Fondacije i vodeći filantropski finansijer globalnog zdravstva i razvoja, 14. septembra, tokom konferencije za medije povodom izveštaja.

Komesarka UN: Nepoštovanje ljudskih prava pogoršava uticaj pandemije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:56 0:00

Visoka komesarka Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava Mišel Bašelet (Michelle Bachelet) izjavila je da su države koje beleže nizak stepen poštovanja ljudskih prava, prošle gore tokom pandemije COVID-19.

Govoreći na otvaranju godišnjeg Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, Bašelet je navela da bi aktivnosti usmerene na ljudska prava trebalo da budu deo plana za oporavak od krize izazvane pandemijom COVID-19.

„Sa [pandemijom] COVID-19 brzorastuća i globalna zdravstvena kriza se sudarila sa mnogim sporijim, ukorenjenim, političkim, društvenim i ekonomskim krizama širom sveta“, navela je Bašelet u svom obraćanju i dodala:

„Te višestruke fundamentalne pukotine, koje su nas učinile ranjivijim u odnosu na virus i stvorile ulazne tačke za štetu koju nanosi rezultat su, pre svega, političkih procesa koji isključuju glas ljudi i rupe u zaštiti ljudskih prava.“

Porast nivoa siromaštva usled pandemije jača nejednakost

Izveštaj Fondacije Gejts u kom se prati napredak u postizanju Ciljeva održivog razvoja UN (United Nations Sustainable Development Goals) – smanjenje siromaštva i unapređenje zdravlja - utvrdio je da je u poslednjih godinu dana, po skoro svim pokazateljima, svet nazadovao.

Paralelno sa smanjenjem stope rutinske imunizacije, koji je izveštaj opisao kao „povratak sveta unazad za oko 25 godina u 25 nedelja“, porast nivoa siromaštva i ekonomske štete usled pandemije jačaju nejednakosti, navodi se u izveštaju.

Izveštaj ukazuje i da pandemija ima disproporcionalni uticaj na žene, manjinske rasne i etničke zajednice i ljude koji žive u ekstremnom siromaštvu.

„Posle 20 uzastopnih godina pada u ekstremnom siromaštvu, sada smo videli preokret“, izjavio je Mark Sazmen (Mark Suzman), izvršni direktor Fondacije Gejts, u intervjuu za Rojters (Reuters) dodajući:

„Gotovo 40 miliona ljudi je bačeno nazad u siromaštvo. To je znatno više iznad milion na nedeljnom nivou od kada [nas] je pogodio virus.“

Izveštaj se poziva na projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (IMF) da će, uprkos 18 hiljada milijardi dolara potrošenih na pokušaje da se podstaknu ekonomije širom sveta, globalna ekonomija izgubiti 12 hiljada milijardi ili više do kraja 2021. godine, što će biti najveći gubitak globalnog bruto društvenog proizvoda (BDP) od kraja Drugog svetskog rata.

Iako je situacija trenutno „mračna“, Gejts je izjavio da je uveren da će svet izaći iz pandemije i nastaviti napredak ka ciljevima usmerenim na unapređenje globalnog zdravlja.

Reuters, AP

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG