Dostupni linkovi

Korona seče prihode lokalnih budžeta


U Novom Pazaru budžet za 2020. godinu biće manji od planiranog za više od 550 miliona dinara.

Epidemija korona virusa ugrozila je budžete lokalnih samouprava iz kojih stižu upozorenja da će zbog smanjenih budžetskih prihoda morati da odustanu od planiranih infrastrukturnih investicija, ali i da redukuju socijalna davanja, ulaganja u kulturu i subvencije.

Prema preliminarnim podacima Stalne konferencije gradova i opština, koja sistematizuje izveštaje o stanju lokalnih budžeta, u prvih šest meseci ove godine je najizraženiji trend smanjenje prihoda od poreza na zarade i poreza na imovinu.

Predstavnici gradova i opština, ali i ekonomisti, tvrde da su to najznačajnije stavke za punjenje lokalnih budžeta i prognoziraju da će se te tendencije nastaviti.

Problem tek dolazi do izražaja

Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da lokalne samouprave već imaju znatno smanjenje budžetskih prihoda i da će taj problem biti još izraženiji u poslednjem kvartalu 2020. godine.

Odmah nakon formiranja novih lokalnih vlasti, Veselinović očekuje hitne rebalanse budžeta u svim gradovima i opštinama u Srbiji kojima je epidemija značajno umanjila prihode od poreza na zarade.

"Drastično smanjivanje te ključne stavke koja puni lokalne budžete prouzrokovano je značajnim brojem zaposlenih koji su, zbog epidemije, upućeni na plaćeno i neplaćeno odsustvo. Deo ljudi je u međuvremenu izgubio posao, naročito u privatnom sektoru", kaže Veselinović i dodaje da će se "rebalansom ići na smanjivanje rashodnih stavki".

Mere Vlade delimično krivac

Inače, upravo je porez na zarade deo mera Vlade Srbije kojima država pokušava da pomogne poslodavcima da spasu poslovanje.

Tako je domaćim pravnim licima i ograncima stranih kompanija omogućeno da odlaganje plaćanja poreza na zarade do januara 2021. godine.

Petar Veselinović ukazuje i da će se rebalansima ići na smanjivanje investicija koje su već započete ili su planirane za drugu polovinu godine, što, prema njegovim rečima, nije dobro ali je kratkoročno neminovno.

"Nakon toga, sigurno će se smanjiti ono što je u Srbiji najlakše, a to su rashodi za kulturu, eventualno za sport i ne bi valjalo smanjivati sredstva koja izdvaja lokalna samouprava u oblasti obrazovanja, ali bojim se da će i tu morati da se krati", kaže Veselinović.

Rebalans u Novom Pazaru

U Novom Pazaru, gradu na jugoistoku Srbije, udaljenom 260 kilometara od Beograda, budžet za ovu godinu biće manji od planiranog za više od 550 miliona dinara, odnosno oko 4,7 miliona evra u odnosu na planirani.

Nakon prvog rebalansa krajem februara ove godine, budžet iznosi oko 3,1 milijardu dinara. Međutim, ako se nastave trendovi proteklog šestomesečnog perioda, budžet će iznositi oko 2,5 milijarde dinara, pokazuju najnovije projekcije Odeljenja za finansije grada Novog Pazara.

Šef budžeta Senad Melajac kaže za RSE da je ukupno punjenje budžeta u prvih šest meseci ove godine bilo oko 38 odsto, tako da će najverovatnije u septembru biti drugi rebalans budžeta, u kome će prihodi biti smanjeni, a samim tim i rashodi.

"Najveće umanjenje prihoda smo pretrpeli kod uređenja građevinskog zemljišta, gde su prošle godine prihodi bili preko 400 miliona dinara, dok za prvih šest meseci ove godine imamo oko 60 miliona dinara. Osim toga, sigurno ćemo do kraja godine imati minimum 20 odsto manje prihoda od poreza na imovinu", objašnjava Melajac.

Takođe, dodaje Melajac, manji su i sopstveni prihod, jer su mnogi budžetski korisnici bili na prinudnom odmoru.

"Drastičan primer su dečja obdaništa koja su prošle godine imala blizu 60 miliona prihoda, dok za sedam meseci ove godine imaju 10 miliona dinara prihoda", kaže Melajac.

Ističe da su i drugi prihodi znatno manji, ne ovako drastično, ali kada se sve to sabere, daje budžet za oko 550–600 miliona dinar manji od projektovanog.

Prihod Topole umanjen za oko 15 odsto

Sa sličnim problemima suočava se i Opština Topola u centralnoj Srbiji, udaljena 75 kilometara od Beograda.

Dragan Jovanović, predsednik te opštine sa 25.000 stanovnika, kaže za RSE da je već sada prihod budžeta u odnosu na prošlu godinu manji za 15–18 odsto.

"Pre svega, smanjen je prihod od poreza na zarade, a nešto je manji i prihod od poreza na imovinu fizičkih i pravnih lica, koji su isto reprogramirani. Takođe, mnogo je smanjen prihod od poreza za zakup javnih površina, jer nije održan petrovdanski vašar, jedan od najvećih u Srbiji", kaže Jovanović.

I prihod Šapca pada

Budžet grada Šapca, grada na zapadu Srbije, udaljenog 75 kilometara od Beograda je 35 miliona evra.

Prema projekcijama budžeta do kaja godine, u tom gradu sa 53.000 stanovnika očekuje se prihod manji za 2,5 miliona evra od planiranog.

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, kaže da analize jasno pokazuju da su prihodi ozbiljno smanjeni baš na najznačajnijim stavkama za punjenje budžeta.

"To su prihodi od poreza na zarade, poreza od samostalne delatnosti, kao i prihodi od taksi. To su tri najznačajnija prihoda na koje mi u ovom trenutku ne možemo da računamo u punom iznosu", kaže gradonačelnik Šapca.

Jasno uočljiv trend pada

U Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO), u kojoj su učesnice gradovi i opštine u Srbiji, još uvek se sistematizuju podaci o stanju budžeta u prvih šest meseci 2020. godine, ali preliminarni podaci pokazuju trend značajnog smanjenja prihoda u budžetima u skoro svim lokalnim samoupravama širom Srbije.

Milena Radomirović, programska direktorka za planski sistem i javne finansije iz SKGO, smatra da su na lokalne budžete najviše uticali smanjena privredna aktivnost i vladine mere za oporavak privrede primenjivane u vanrednom stanju.

"Jasno su uočljivi trendovi velikog pada prihoda od poreza na zarade. Ovo je bilo očekivano s obzirom na mere koje su primenjivanje u vreme epidemije korona virusa. Mere podrške privredi u vreme vanrednog stanja podrazumevale su odlaganje plaćanja poreza na zarade privrednicima, tako da je ovo najočigledniji pad u budžetima lokalnih samouprava", kaže za RSE Milena Radomirović.

Radomirović dodaje da u većini lokalnih samouprava pružanje usluga građanima ipak funkcioniše i da tu nije došlo do poremećaja, ali da su u pozadini toga i određena dugovanja prema komunalnim i drugim preduzećima, čiji su osnivači lokalne samouprave.

"Već sada znamo da u poslednja tri meseca nisu plaćane usluge koje su zasigurno građanima pružene. Građani to nisu osetili, ali zaduženja lokalnih samouprava se uvećavaju i sigurno će stići na naplatuˮ, kaže Radomirović.

Rebalansi seku socijalna izdavanja, investicije...

Predsednik opštine Topola, u kojoj još uvek nije konstituisana nova vlast, najavljuje da će zbog smanjenih prihoda budžeta odmah nakon formiranja organa vlasti uslediti rebalans budžeta, koji će sadašnje stanje prilagoditi realnim mogućnostima.

"Smanjenja će, nažalost, biti, pre svega, u socijalnim davanjima, koja su bila velika: za novorođenu decu, pomoć socijalno ugroženim i starim licima. Izostaće i kupovina napuštenih seoskih domaćinstava koje je opština davala na korišćenje određenim socijalnim kategorijama stanovništva", kao primer navodi Jovanović.

I Senad Melajac, šef budžeta grada Novog Pazara, najavljuje restrikcije budžetskih sredstava.

"Neke nove investicije koje smo planirali moraće da sačekaju bolja vremena. I troškove putovanja, troškove za specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, materijal, tekuće održavanje objekata, ali i sve kapitalne investicije kao što su održavanje, nabavka mašina i opreme, nećemo moći u planiranom obimu da izvršimo", kaže Melajac.

Za razliku od većine gradova i opština u Srbiji, i uprkos minusu u budžetu od 2,5 miliona evra, u Šapcu se nadaju da će uspešno realizovati sve planirane investicije i da će uspeti da budžetski minus premoste preusmeravanjem već opredeljenih sredstava.

"Sreća je što se investicioni ciklus privodi kraju, a firme koje rade na gradilištima u Šapcu polako završavaju svoje poslove i nadam se da ćemo krajem avgusta zaokružiti investicioni ciklus", ističe Zelenović i dodaje da je u tom gradu COVID-19 sprečio samo održavanje tradicionalnih manifestacija i projekata vezanih za zabavu tokom letnjih meseci.

"Zbog epidemije one (manifestacije) nisu mogle da se održe. Takođe, zbog epidemije korona virusa ovog leta nismo otvarali ni plažu na starom gradu, pa nismo trošili novac za njeno uređivanje, opremanje i održavanje", kaže Zelenović.

Gradonačelnik Šapca ističe da će ušteđeni novac planiran za te projekte biti preusmeren u kulturu, tako da će svi planirani programi biti realizovani.

Ministarstvo tek odlučuje o izdvajanjima gradovima i opštinama

Milena Radomirović, programska direktorka SKGO, podseća da je rebalansom budžeta Srbije iz aprila ove godine opredeljeno 10 milijardi dinara na ime transfernih sredstava za ublažavanje posledica od korona virusa i na drugim nivoima vlasti.

"Ostaje da vidimo na koji način i po kojim kriterijumima će Ministarstvo finansija odlučivati o davanju te finansijske injekcije lokalnim samoupravama", kaže Radomirović.

Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, smatra da u ovako teškoj finansijskoj situaciji, pored tih sredstava opredeljenih rebalansom državnog budžeta lokalnim samoupravama, Vlada može da im pomogne redovnim transferom zakonom opredeljenih namenskih sredstava.

"Tako što će nastaviti sa transfernim plaćanjima lokalnim samoupravama, bez obzira na ne baš sjajno stanje u republičkom budžetu", naglašava Veselinović.

Gradovi na pomoć države ne računaju

Međutim, predstavnici lokalnih samouprava kažu za RSE da ne očekuju državnu pomoć.

To potvrđuje Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola koji ne očekuje nikakvu pomoć od države jer se, kako kaže, ona deli potpuno netransparentno.

Prema njegovim rečima, opština Topola ni do sada nije dobijala nikakvu pomoć od države, ali smatra da bi Vlada morala da obezbedi redovnu isplatu zakonom zagarantovanih transfernih sredstava.

Ni u Šapcu ne očekuju bilo kakvu pomoć od države, ali očekuju doslovnu isplatu svih transfernih sredstava.

"Šabac godišnje dobija 2,5 miliona evra transfernih sredstava, umesto zakonom propisanih 6,5 miliona. Mi stalno tražimo da nam se isplati ono što nam pripada po zakonu, jer evo već sedmu godinu mi ostajemo bez četiri miliona evra godišnje, a to je ukupno 28 miliona evra", naglašava Zelenović.

Senad Melajac, šef novopazarskog budžeta, potvrđuje da taj grad dobija transferna republička sredstva koja se određuju na osnovu broja stanovnika i drugih parametara, a koja su praktično fiksirana od 2011. do 2021. godine, ali da su ona nedovoljna za grad sa 70.000 stanovnika.

Melajac očekuje da će naredne godine ovaj grad, kada se bude određivala nova vrednost transfera, dobiti veći iznos nego do sada.

XS
SM
MD
LG