Autor: Matthew Luxmoore, priredila: Mila Đurđević
Rusija je postala prva država koja je izdala regulatorno odobrenje za vakcinu protiv COVID-19 i planira da pokrene program masovne imunizacije u oktobru. Najavljujući vest tokom telekonferencije sa svojim kabinetom 11. avgusta, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je jedna od njegovih ćerki primila vakcinu bez ozbiljnih nuspojava.
„Sada je najvažnije da osiguramo sigurnost upotrebe ove vakcine i njenu efikasnost“, naveo je Putin.
Međutim, međunarodni zdravstveni zvaničnici ukazuju na nedostatak ruskih kliničkih ispitivanja koja se smatraju ključnim za utvrđivanje bezbednosti i efikasnosti vakcine i kritikuju njen ubrzani razvoj usred globalne trke za vakcinu - bitke za prestiž i meku moć koja bi mogla ohrabriti vlade da se igraju geopolitikom i idu prečicom u pokušaju da budu prvi.
Kako je ova vakcina razvijana, zašto je kontroverzna i da li je preuranjeno da ruski medicinski istraživači traže Nobelovu nagradu.
Ko je razvio vakcinu?
Vakcina je vladin poduhvat, koji nadgleda Institut Gamaleja, naučno telo koje je razvilo rusku vakcinu protiv ebole. Projekat finansira državni Ruski fond za direktna ulaganja (RDIF). RDIF navodi da je u projekat uložio 4 milijarde rubalja (550.000 američkih dolara).
Vakcina je prošla ispitivanja na ljudima u dve faze tokom juna i jula. Prva faza je uključivala 38 civila i 38 pripadnika vojske, dok je u drugoj fazi učestvovalo 100 osoba. Ispitivanja će se takođe sprovesti u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Filipinima, navodi RDIF.
Vakcina je simbolično nazvana Sputnik-V, po prvom satelitu na svetu. Šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev nazvao je pronalazak ruske vakcine "trenutkom Sputnjika", praveći poređenje sa uspešnim lansiranjem satelita Sputnjik 1957. godine, što je bio uvod u rafalnu paljbu hladnoratovske svemirske trke između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država.
Zašto postoje sumnje?
Ruski zvaničnici su uporno promovisali agresivnu agendu za vakcinu protiv virusa koji je inficirao najmanje 849.000 u Rusiji i ubio više od 14.000, čime na svetskoj lestvici po broju obolelih i umrlih Rusija zauzima četvrto, odnosno jedanaesto mesto.
Testiranje vakcine na ljudima tipično uključuje tri faze pre nego što ona bude odobrena za masovnu proizvodnju i upotrebu. Prve dve faze podrazumevaju ispitivanja na maloj grupi ljudi kako bi se odredilo da li vakcina uzrokuje štetne nuspojave i da li je sposobna da stimuliše imuni sistem. Finalna faza, poznata kao faza tri, podrazumeva širi obim ispitivanja na hiljadama ljudi, jednima se daje kandidat vakcina, drugima placebo.
Ono što je poznato u javnosti jeste to da je ruska vakcina naučno verodostojna, jer koristi dva adaptirana soja adenovirusa koji su prepoznati kao sposobni da izazovu imunološki odgovor. Međutim, upravo treću fazu ispitivanja Rusija tek treba da završi, što je činjenica koja je izazvala najviše skepse.
„Svakako ne bih uzeo vakcinu koja nije testirana u fazi tri. Niko ne zna da li je to bezbedno ili da li deluje“, napisao je na Tviteru Florijan Kramer (Florian Krammer), profesor na Odeljenju za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Ikanu (Icahn) u Njujorku.
"Oni izlažu (zdravstvene radnike) i svoje stanovništvo riziku."
“Nije važno da budete prvi sa vakcinom protiv COVID-19 već da budete najbolji, što znači da se ona mora dokazati kao bezbedna i efikasna”, napisao je Lorens Gostin (Lawrence Gostin) sa Instituta O’Nil za nacionalno i globalno zdravstveno pravo pri Univerzitetu Džordžtaun u kolumni “Moscow Times” koji se objavljuje na engleskom jeziku.
“Međunarodna zajednica neće priznati ruske navode sve dok se ne ispune strogi naučni i etički standardi”.
Šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev branio je ruski pristup. On je naveo da se vakcina, koju je razvio Institut Gamaleja, oslanja na isprobanim i testiranim tehnologijama za koje tvrdi da su superiorne u odnosu na eksperimentalne metode koje se koriste tokom ispitivanja vakcina koje finansiraju i podržavaju Sjedinjene Američke Države (SAD).
"Zapadne korporacije su zabrinute da će izgledati loše u poređenju s ruskim proizvođačima (vakcina), da su ih Rusi pretekli", izjavio je Dmitrijev u komentaru za ruski list "Vedomosti".
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je Rusiju da se pridržava međunarodnih smernica u svom istraživanju vakcina.
"Između pronalaska ili pojma da možda postoji vakcina koja deluje, i prolaska kroz sve faze, (postoji) velika razlika", rekao je portparol SZO Kristijan Lindmajer (Christian Lindmeier) prošle sedmice.
"Bilo koja vakcina (ili lek) za ovu svrhu bi, naravno, trebalo da prođe kroz sva različita ispitivanja i testove pre nego što se odobri za proizvodnju", naveo je Lindmajer.
Zbog čega je to velika stvar?
Vodeće svetske sile takmiče se već mesecima da preuzmu vodeću ulogu u globalnoj trci za vakcinom, što bi donelo pobednički prestiž i priliku da prioritet daju svom stanovništvu pre nego što uspešnu vakcinu stavi na raspolaganje drugim zemljama pogođenim COVID-19 od kog je prema zvaničnim podacima obolelo više od 20 miliona ljudi širom sveta i umrlo gotovo 750.000.
Prema podacima SZO, klinička ispitivanja se rade na 25 vakcina dok je dodatnih 100 kandidata u razvoju širom sveta. Laboratorija “Moderna”, stacionirana u Masačusetsu u Sjedinjenim Američkim Državama sprovodi fazu tri ispitivanja, u koju je uključeno 30.000 odraslih osoba u 89 istraživačkih stanica širom zemlje.
Moskva navodi da je najmanje 20 zemalja izrazilo interesovanje za njenu vakcinu. Filipinski predsednik Rodrigo Duterte izjavio je 10. avgusta na televiziji da je prihvatio Putinovu ponudu da pošalje vakcinu iz Rusije kada bude spremna i da je lično voljan da učestvuje u ispitivanjima.
"Reći ću predsedniku (Vladimiru) Putinu - imam veliko poverenje u vaše studije u borbi protiv COVID-19 i verujem da je vakcina koju ste proizveli zaista dobra za čovečanstvo", rekao je Duterte, autoritarni lider i česti kritičar SAD-a.
Ako glavni učesnici u potragom za vakcinom, poput Kine i SAD, kako se očekuje, nastave sa svojim sopstvenim programima i izbegnu rusku vakcinu, zemlje van Zapada mogu se okrenuti Moskvi.
Ukoliko Rusija ublaži sumnje i ako se vakcina pokaže bezbednom i efikasnom, to će se pokazati kao veliko dostignuće. Međutim, to bi moglo potrajati mesecima, a neki istraživači sugerišu da su za to male šanse.
Tajming ruske objave znači da je „malo verovatno da oni imaju dovoljno podataka o efikasnosti proizvoda“, izjavila je za Njujork Tajms Natali Din (Natalie Dean), biostatističarka i stručnjakinja za zarazne bolesti sa Univerziteta u Floridi.
Din je navela da su vakcine koje su obećavale tokom ranih ispitivanja na ljudima u kasnijim fazama podbacile.
Mnogi najoptimističniji istraživači širom sveta sugerisali su da će razvoj vakcine protiv korona virusa potrajati barem do kraja 2020. godine – što je i dalje neverovatan tempo u odnosu na godine i čak decenije koliko je bilo potrebno da se razvije većina vakcina koje su danas u prometu.
