Premijer Andrej Plenković izrazio je danas u Kninu žaljenje prema svim civilnim žrtvama rata u Hrvatskoj, i Srba i Hrvata.
"Kao zemlja koja je pobedila u nametnom ratu žalimo zbog svih stradalih, žalimo zbog svih civila ne samo Hrvata, nego i Srba, kao i drugih nacionalnosti", rekao je Plenković u govoru na svečanosti povodom 25. godišnjice Oluje, koja se slavi i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.
On je naglasio da je Oluja bila pravno legitimna, vojno neizbežna i politički neophodna u ratu koji je nametnuo velikosrpski režim Slobodana Miloševića.
"Žalimo i za žrtvama ratnih zločina počinjenih s hrvatske strane. Legitimno pravo na odbranu nije i ne može biti opravdanje za nedelo – te je svaki takav čin bolan za sve porodice žrtava i ružan ožiljak na pravedno lice i odbrambeni karakter Domovinskog rata", rekao je premijer.
Plenković je naglasio da pijetet prema svim žrtvama očekuje i od hrvatskog društva, posebno predstavnika Srba, koji treba jasno da osude zločine nad Hrvatima.
On je ocenio da je važno da hrvatski Srbi u Oluji ne vide samo egzodus svog naroda, već i završetak rata koji je stvorio uslove za njihov povratak.
"Svesni smo da je naša pobeda u Oluji bila traumatična za mnoge hrvatske Srbe koji je ponajpre povezuju s odlaskom dela srpskog stanovništva iz njihovih domova i zavičaja na dotad okupiranim područjima. Dok je za većinu Hrvata to ponajpre bio prisilan zbeg koji su organizovali i naredili kninski pobunjenici, za mnoge Srbe to je i dan-danas zbeg pred hrvatskim snagama", rekao je premijer.
On je ocenio da je vreme da se "staloženo" sagleda slojevitost tadašnjih dešavanja.
Premijer je naveo da je Hrvatska posle Oluje uložila velike napore da se osigura povratak Srba koji su hteli da se vrate, ali i ukazao da i dalje ima poteškoća koje treba otkloniti da bi se oni osećali ravnopravima i da bi imali sve uslove za život dostojan 21. veka.
Plenković je podsetio i da su brojni hrvatski Srbi širom Hrvatske sve vreme rata delili sudbinu sugrađana hrvatske nacionalnosti i da su mnogi od njih učestvovali u odbrani Hrvatske, čime se, dodao je, treba ponositi.
On je naglasio da treba iskazati pijetet prema hiljadama nedužnih hrvatskih žrtava od Vukovara do Dubrovnika preko Voćina, Saborskog i Škabrnje, ali i pijetet i prema nedužnim srpskim žrtvama od Paulin Dvora do Varivoda. Time se, naglasio je, ne dovodi u pitanje legitimnost ni pravednost Domovinskog rata niti umanjuje pobeda u Oluji, već pokazuje velikodušnost i humanost pobednika koji "žali zbog svakog posrtaja ili nesprečenog zločina".
On je istakao je da iskrenog pomirenja nema bez istine koja se temelji na činjenicama.
U govoru u Kninu, Plenković je podsetio da je Hrvatska s više od 20.000 poginulih i 15 odsto porušenog stambenog fonda pretrpela ogromnu ratnu šteti zbog čega je izgubila 15 godina razvoja.
Oluja je, dodao je, za Hrvatsku značila da je rat, posle višegodišnje okupacije, završio i da će se stotine hiljada prognanih vratiti u svoje domove.
"Oluja, koja je izvedena na hrvatskoj teritoriji, bila je pravno legitimna, vojno neizbežna i politički nužna. Bila je potrebna radi povratka hrvatskih progranika i povezivanja zemlje. Oluja je bila prekretnica za mir i stabilnost jugoistočne Evrope i zato je smatramo našom najvećom pobedom", naglasio je Plenković.
Premijer je najavio i donošenje posebnog zakona o civilnim žrtvama da bi se na civilizovan i human način uredila bolna pitanja koja opterećuju društvo.
Milošević: Treba poštovati sve žrtve
Potpredsednik vlade Hrvatske iz redova srpske nacionalne manjine Boris Milošević rekao je novinarima u Kninu da svoj dolazak na obeležavanje godišnjice vojno-policijske akcije Oluja smatra zalogom za budućnost i istakao da treba poštovati sve žrtve rata bez obzira na nacionalnost.
"Neka se prekine spirala mržnje kako se strahote rata nikad ne bi ponovile. Treba poštovati sve žrtve bez obzira na nacionalnost. I Srbi iz Hrvatske su imali svoje žrtve i to treba poštovati", rekao je Milošević, prenela je televizija N1.
On je dodao da su "emocije još sveže i da svoj dolazak smatra zalogom za budućnost".
"Čuo sam poruke mira i pomirenja i smatram da je ovo prvi korak", poručio je Milošević.
On je rekao da smatra da je (hrvatsko) društvo sazrelo da poštuje sve žrtve.
Upitan o napadima iz Beograda zbog njegovog dolaska u Knin, on je odgovorio da su očekivani, da ih razume kao govor ljudi koji su pretpeli bol i da u tom smislu nikom ne zamera.
Svečanosti u Kninu prisustvuju svi članovi hrvatske vlade, a prvi put i visoki politički predstavnik srpske nacionalne manjine, potpredsednik vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević, što je u Zagrebu ocenjeno kao "snažna i važna poruka pomirenja" u odnosima Hrvata i srpske manjine, ali i Hrvatske i Srbije.
U vreme mandata predsednika Ive Josipovića, na manifestaciji u Kninu je 2012. bio predsednik Srpskog demokratskog foruma, Veljko Džakula, ali on nije bio izabrani politički predstavnik Srba.
Gotovina: Oluja odredila budućnost Hrvatske
Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina izjavio je u Kninu da je operacija Oluja "odredila budućnost Hrvatske, početak kraja rata i uspostavljanje mira"."Kroz naučene lekcije iz naše burne i bremenite istorije jači smo, bolji ljudi, spremni s optimizmom promišljati i raditi danas za bolje sutra",rekao je Gotovina na svečanosti obeiežavanja Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja.
Gotovina, koji je u Hagu oslobođen odgovornosti za ratne zločine tokom i posle akcije Oluja, rekao je da su strahote rata u kolektivnoj svesti naroda i ;temelju ;hrvatske državnosti.
Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska državnom komemorativnom ceremonijom u Sremskoj Rači obeležile su 4. avgusta Dan sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" u avgustu 1995. godine.
