Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bila je odnos vlasti u Srbiji prema navijačkim i huliganskim grupama. Sagovornici su bili Maja Stojanović, izvršna direktorka beogradske nevladine organizacije Građanske inicijative, i Dario Hajrić, sociolog iz Beograda.
Bilo je reči o tome da li su nedavne proteste povodom najave ponovnog uvođenja policijskog časa preuzeli huligani i po čijem nalogu, zašto huligana nije bilo na građanskim protestima "Jedan od pet miliona", da li su pripadanici huliganskih i navijačkih grupa palili baklje po krovima zgrada da bi zaplašili građane koji su lupanjem u šerpe protestovali protiv vlasti.
Kakav je odnos policije i pravosuđa prema huliganima, zašto se ne precesuiraju mnoge krivične prijave protiv huligana i zašto se retki sudski procesi protiv njih često završavaju oslobađajućim presudama, da li su huliganske grupe bliske profašističkim organizacijama, da li je vlast usred pandemije dozvolila derbi između Crvene Zvezde i Partizana da bi pridobila navijačke grupe, kao i o tome da li je režim popustljiv prema najvijačkim grupama i zbog toga što se Vučićev sin viđa sa njihovim članovima.
Omer Karabeg: Nedavni protesti u Srbiji povodom najave ponovnog uvođenja policijskog časa ostaće zapamćeni po neviđenoj brutalnosti huligana i policije. Mnogi kažu da su protesti prekinuti zbog toga što su ih preuzeli huligani, pa je najveći broj građana prestao da izlazi na ulice. Otkud toliko huligana na poslednjim protestima?
Maja Stojanović: Pre svega, nije uopšte čudno što ima toliko huligana, jer se država s njima uopšte ne obračunava. Niko ne rešava taj problem. Huligani se pojavljuju u situacijama kad državi to odgovara. Čini se da ih vlast u priličnoj meri kontroliše. Usudila bih se da kažem da je i njihovo pojavljivanje na nedavnim demonstracijama bilo pod protektoratom države. Kada to kažem, ne mislim da država naređuje huliganima da tu budu. Ali način na koji se vlast odnosi prema njima pokazuje da ona ima interes da se oni na nekim protestima pojave, što je bio slučaj i sa nedavnom demonstracijama.
Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da na masovnim građanskim protestima, koji su počeli u kasnu jesen 2018. i trajali celo proleće 2019, nije bilo huligana, dok su sada pohrlili na demostracije?
Dario Hajrić: Ranijih godina organizatori protesta su se trudili da u startu obezbede potpuno mirne skupove. Upozoravali su demonstrante da ne gaze travu, da ne prevrću kontejnere, da ne uništavaju imovinu. Tako je i bilo. Ovoga puta ljudima je očigledno prekipelo. Na nedavnim demonstracijama pojavili su se ljudi sa celog političkog spektra - liberali, socijalisti, konzervativci, klerikalci. Pojavili su se svi oni koji nemaju nikakav glas u institucijama. A to je dve trećine građana Srbije. Došli su oni koji hoće da mirno protestuju, ali su se pojavili i ljudi koji su želeli da poruče vlastima - godinu danas ste ignorisali naše mirne proteste, evo vam sada kamen u prozor, pa da vidimo da li ćete da nas čujete. Ja ne želim da pravdam taj metod. Ali ako vlast kaže da je ne zanima koliko građana izađe na ulice, ako im predsednik Vučić poručuje - neka vas se skupi i pet miliona, nijedan zahtev neću da vam ispunim - šta onda treba očekivati nego nasilnu reakciju. To je jedino što im je ostalo.
Policija i huligani
Omer Karabeg: Ima mišljenja da su huligani dovedeni na demonstracije da napadaju policajce da bi onda ovi mogli da krenu u akciju i prebijaju građane koji su mirno protestovali. I zaista, mnogi građani koji su mirno stajali bili su maltretirani, prebijeni, a neki i uhapšeni.
Maja Stojanović: Mislim da reakcija policije na huligansko nasilje pokazuje tu nameru. Huligani su napadali policiju i isprovocirali njenu reakciju, ali ta reakcija nije bila usmerena na huligane već na masu koja je mirno protestovala. Mnogo je suzavca bačeno na građane.
Da su policajci pohapsili nasilnu grupu koja je na njih bacala kamenje - a bilo ih je stotinjak, sigurno ne više - postojala je mogućnost za miran nastavak protesta. Mislim da je vlast iskoristila nasilno ponašanje huligana da ga pripiše građanima koji su mirno protestovali. Uhapšeno je dosta ljudi za koje sam sigurna da su pozivali na mirne proteste - među njima je bilo i doktora nauka i ljudi iz nevladinih organizacija. A s druge strane, uopšte nemamo podatak koliko je uhapšeno huligana. Mi smo od policije tražili tu informaciju, ali je još nismo dobili.
Dario Hajrić: Pretpostavljam da je bilo huligana koji su dovedeni na demonstracije, ali mislim da je uloga takvih grupa malo preuveličana. Bilo je sasvim dovoljno tenzija, naročita prva dva dana, da apsolutno nije bilo potrebno da se dovede ne znam koliko stotina huligana da bi se ljudi gurnuli preko ivice.
Oni su se već bili gurnuti preko ivice, kada je Aleksandar Vučić ponovo rešio da svu odgovornost za pandemiju i porast broja mrtvih i obolelih prebaci na građane. Kada je ponovo rekao - građani su se opustili, nisu bili ozbiljni i mi sada moramo ponovo da uvodimo policijski čas. Ljudi jednostavno nisu želeli da to više trpe.
E sad, da li su neke grupe dovedene kao provokatori - možemo samo da nagađamo, mada za neke huligane ima osnovanih indicija. Ali ja bih stavio u fokus nasilje državnih represivnih organa. Policija je bila ta koja je sprovodila veći deo nasilja. O tome svedoči mnogo video snimaka koji kolaju internetom. Policija mlati ljude koji ne pružaju nikakav otpor, hapsi građane koji nisu učinili ništa pogrešno i oni ekspresno završavaju u zatvorima. Naše pravosuđe, koje je famozno sporo, odjednom za dva dana može da osudi ljude i pošalje ih u zatvor. To je bila odmazda države zbog žestoke reakcije građana na ponovni pokušaj uvođenja policijskog časa.
Vatre na krovovima
Omer Karabeg: Tokom zabrane kretanja zbog epidemije korona virusa, kada su građani lupanjem u šerpe izražavali nezadovoljstvo zbog mera vlasti, Srpska napredna stranka je organizovala kontraakciju i poslala grupe mladih ljudi da pale baklje na krovovima zgrada i da sa razglasa puštaju uvredljive poruke o opozicionim liderima. Ima indicija da su to bile huliganske i navijačke grupe.
Maja Stojanović: Ja mislim da je bilo očigledno da su to huliganske i navijačke grupe. Ne bih rekla da su sve to bili mladi ljudi, jer je bilo i nekih poslanika koji nisu baš tako mladi. Očigledno je sve bilo organizivano. Ko može sa nabavi baklje kojih je bilo i na nedavnim demonstracijama. Baklje se ne nabavljaju tako lako. Ne može bilo ko da uđe u prodavnicu i da ih kupi. A znamo ko to najlakše organizuje.
Naravno, veoma je teško obezbediti konkretne dokaze, ali neke činjenice na to ukazuju. Sve je to rađeno za vreme policijskog časa. To su mogli da rade samo oni koji su imali dozvolu da se kreću kada je na snazi bio policijski čas. Ako nisu imali dozvolu, policija im je nije ni tražila. A znamo koliko je ljudi bilo uhapšeno za vreme policijskog časa zato što su bili na ulici bez dozvole.
Tako da je jasna sprega između države i huligana. Čini mi se da ta sprega postoji od 2012, kada su naprednjaci došli na vlast. Sa huliganima je bilo problema i pre 2012. Tada država nije imala snage da se s njima obračuna, ali sada je potpuno drugačija atmosfera. Države ih koristi kada joj je to potrebno.
Dario Hajrić: Mislim da postoji sprega između navijačkih grupa, stranke na vlasti, kriminalnih grupa, policije i delova državne bezbednosti. Novinari KRIK-a, Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, pisali su o vezi predsednikovog sina sa Acom Rošavim, pripadnikom izvesnog klana i izvesne navijačke grupe. Tu očigledno postoji klupko interesa koje traje već godinama i koje se instrumentalizuje, kada je to vlasti zgodno.
Primer sa paljenjem baklji na krovovima zgrada je baš indikativan. Gospođa Stojanović je pomenula dozvole za kretanje tokom policijskog časa. Novosadska policija je rekla da su ti ljudi imali dozvole za kretanje, što znači da su imali nekakve službene papire. A ako su imali službene papire, onda zaista treba da se zapitamo ko se sve nalazi na platnom spisku države. Govori se o nameštenim tenderima koji pojedinim navijačkim grupama omogućuju pristup povlašćenim poslovima. To pokazuje da vlast želi da ih ima na svojoj strani kada joj zatreba.
Kada ova vlast krene da se klima, verujem da ćemo tada u punoj meri videti koliko su joj oni potrebni. Jer za naprednjake neće izaći na ulice mnogi od njihovih 1.900.000 birača. To smo videli kada su pravili režirane kontraproteste. Izaći će ljudi koji se nalaze na njihovom platnom spisku i koji su spremni da se za njih, ako treba, i potuku. Veliki je problem što je u to očigledno umešan i onaj deo države koji bi trebalo da se bori protiv takvih ljudi. Siguran sam da policija zna ko su ti ljudi, da ima spiskove, da se verovatno i lično znaju.
Reketiranje i droga
Omer Karabeg: Gospođo Stojanović, mislite li i vi da policija na neki način održava veze sa vođama huliganskih grupa?
Maja Stojanović: Nisam sigurna. Ne mogu da kažem koji su to elementi vlasti koji održavaju veze sa kriminalnim grupama. Na nedavnim demonstracijama videli smo da je bilo komunikacije između nasilnih grupa sa nekim od policajaca. Bilo je i ljudi u civilu koji su hapsili građane. Prema zakonu svaki policajac, koji nije u uniformi, mora ili da se legitimiše, ako za to ima vremena, ili da vikne “policija” pre nego što primeni silu.
Većina njih to nije radila, tako da mi ne znamo ko su u stvari bili ti ljudi. Na inauguraciji predsednika Vučića novinare su napali pripadnici privatnog obezbeđenja. Mi ustvari ne znamo ko su legitimni predstavnici države, kakva god da je ona, ali da su barem legitimni, da su obučeni za policijski posao. Umesto toga, imamo posla s ljudima koji primenjuju silu nad građanima, a mi u stvari ne znamo ko su oni.
Omer Karabeg: Imaju li huliganske grupe nekakvu ideologiju, da li su one bliske profašistickim organizacijama?
Dario Hajrić: U nekim slučajevima da, ali to je vrlo površna veza sa ultradesničarskim ideologijama. Te grupe se pre svega oslanjaju na činjenicu da je u Srbiji nasilje postalo potpuno prihvaćen i legitiman metod, ne samo na stadionima, nego i u političkoj borbi. Oni se mnogo ne bave politikom. Oni se pre svega bave svojim interesima.
Većina tih grupa ima kriminalne aktivnosti, a navijanje im služi kao sredstvo za regrutovanje novih članova i za legitimisanje sopstvenog postojanja. Oni ne ograničavaju nasilje na stadione, oni ga primenjuju i u raznoraznim lukrativnim poslovima koji vrlo često imaju veze sa reketiranjem i drogom.
Kada ih vidi kako šetaju ulicama i pored toga što imaju mnogo krivičnih prijava - čovek se zapita kako je to moguće. U ovoj državi, ako na protestu bacite kamen na policajca ili ako policajac kaže da ste na njega bacili kamen, možete u roku od dva dana da završite u zatvoru. U isto vreme član najvijačke grupe, koji ima 30 krivičnih prijava ili je čak i osuđen, slobodno šeta gradom.
Maja Stojanović: Mislim da je u pitanju mnogo više ideologija nego politika. Ne bih ulazila u to šta je definicija fašizma, ali mi imamo veliku socijalnu distancu prema prema onima koji su drugačiji - da li su to Albanci, Romi ili LGBT populacija. Takvo ponašanje je veoma blisko najvijačkim grupama.
Dakle, nije reč o politici već o ideologiji. Kad je reč o odnosu pravosuđa prema huliganima, o čemu je govorio gospodin Hajrić, ne vidim nikakvu adekvatnu reakciju. Pod pritiskom vlasti pravosuđe ne reaguje onako kako bi trebalo u tim slučajevima. Ni ranije nismo bili zadovoljni odnosom države prema huliganima, ali je pravosuđe bar nastojalo da kazni najteže izgrede. Danas nema takvih sudskih procesa, a i ako započnu - ne završe se, ili se završe oslobađajućim presudama.
Kako je Srbija sprečavala širenje korone?
Omer Karabeg: Nakon ukidanja vanrednog stanja i ublažavanja mera vlast je dozvolila da se 11. juna odigra derbi između Crvene zvezde i Partizana na kome je bilo dvadesetak hiljada ljudi. Dok su se u Evropi igrale utakmice bez publike, Srbija je na čuđenje svetske štampe dozvolila takvo masovno okupljanje . Da li je to bio ustupak navijačkim grupama među kojima ima i huligana?
Dario Hajrić: Vrlo je verovatno da je to bio ustupak. Međutim, to je bio deo šireg paketa ublažavanja mera čiji je cilj bio da se pokaže kako je situacija potpuno bezbedna, da se je život vratio u normalne tokove - da bi građani izašli na izbore. Dakle, to jeste bio ustupak, ali ga ne bi bilo da vlast nije rešila da zbog izbora praktično ukine sve mere i proglasi da je pandemija pobeđena, iako su stvarni brojevi - ne oni koji su javno prezentirani - govorili drugačije.
Krizni štab je stao iza toga. Krizni štab i dan danas, kada je situacija katastrofalna, tvrdi da taj derbi nije bio nikakav rizik. U isto vreme tvrdi da su protesti bili visoko rizični, iako se na protestima, za razliku od derbija, mogla održavati veća distanca među učesnicima. Država generalno ima veoma blag odnos prema fudbalskim huliganima, ali to nimalo ne treba da čudi zato što zapravo nije reč o klasičnim fudbalskim huliganima nego više o kriminalnim grupama koje se mogu iskoristiti kao partijska vojska.
Vučićev sin
Omer Karabeg: Da li je režim popustljiv prema navijačima i zato što se sin predsednika Vučića viđa sa članovima navijačkih grupa? Nedavno je slikan kako u jednom kafiću posmatra derbi Crvena Zvezda - Partizan u društvu čoveka sa kriminalim dosijeom koji je član navijačke grupe Janjičari. Da li su oni na neki način povlašćeni jer se s njima viđa sin predsednika?
Maja Stojanović: Ne bih rekla da se sin predsednika potpuno samostalno viđa s tim ljudima. Mislim da je to pokazatelj jedne kriminogene sredine u kojoj se većina tih ljudi kreće. Ne mislim da je sin predsednika slučajno ušao u loše društvo. Mislim da tu postoji mnogo jača veza između navijačkih grupa i sadašnje vlasti. Moj sin, recimo, i kada bi hteo teško bi mogao da uđe u te grupe. A i kada bi mu to uspelo, zna se kakva bi bila moja reakcija. U svakom slučaju mislim da je ta veza veoma jaka. U toj sprezi kriminala i vlasti ne smatra se problematičnim to da se neko druži sa navijačkim grupama.
Dario Hajrić: Mislim da se sin predsednika viđa s njima zato što ta veza već postoji. Dakle, nije reč o tome da oni imaju povlašćeni tretman zato što se s njima viđa predsednikov sin. Oni su i pre toga već uveliko imali povlašćeni tetman. Na kraju krajeva, ljudi koji su sada na vlasti su i pre dolaska na vlast imali veze sa određenim desničarskim formacijama.
Uzmimo primer Obraza, koji je volšebno nestao kada je Vučić došao na vlast, a sada se pojavio na demonstracijama izvučen iz nekakave fijoke. Saradnja ovog de facto autokratskog režima sa takvim grupacijama je veoma prirodna stvar. Oni su jedni drugima potrebni. To je simbioza u kojoj i jedna i druga strana dobija.
Kriminalci dobijaju odrešene ruke da se bave svojim poslovima, a vlast može da ih aktivira po potrebi kada se na ulicama zakuva. Mislim da to nije samo jedna grupa. Nisu u u pitanju samo Janjičari. Mislim da ova vlast ima pipke na mnogo strana, da nije vezana za samo jednu grupaciju, čak ni za samo jedan klub, nego da je svoje pipke proširila na čitav kriminalni milje.
Omer Karabeg: I na kraju, može li se reći da su huliganske i navijačke grupe na neki način paravojska Srpske napredne stranke?
Maja Stojanović: Mislim da ih oni definitivno koriste kao neku vrstu paravojske. Ne znam koja je brojnost te paravojske, koliko ih ima i da li su svi upotrebljivi. U svakom slučaju oni su dobro organizovani, deluju kao vojska pod komandom i pojavljuju se na mestima gde najviše odgovara Srpskoj naprednoj stranci. Tako da bih usudila da ih nazovem parvojskom.
Dario Hajrić: Ja se apsolutno ne ustežem da ih tako nazivam. U više navrata smo se uverili da su oni paravojska. Uostalom, to što nadležni državni organi ne ispituju veze politike i kriminalnih navijačkih grupa dokazuje da je upravo tako. Na kraju krajeva, nisu ni potrebna velika istraživanja da bi se to potvrdilo. Dovoljno je posmatranje i logičko zaključivanje. Očekujem da će se to nastaviti. To može nestati samo padom Srpske napredne stranke sa vlasti.
Facebook Forum