Mediji i analitičari u Evropskoj uniji ocenjuju da su vođi EU posle istorijskog maratona postigli i "istorijski uspeh" solidarnosti i pomoći celoj Uniji, a francuski list Mond, štaviše, zaključuje da to "otvara obrise u većoj meri federalne Evrope, više solidarne i integrisane".
Dnevnik francuskih poslovnih krugova Lezeko međutim smatra da "Pariz i Berlin moraju da imaju na umu da francusko-nemački tandem svojim neupitnim jedinstvom jeste ostvario istorijski sporazum".
"Ali takođe", ukazuje Lezeko, "čak i ako je sve vreme išao ruku pod ruku, a nije bilo ni ranijih stalnih britanskih prepreka, francusko-nemački par više nije taj koji vedri i oblači u Evropi".
Britanska novinska agencija Rojters se na ovaj zaključak nadovezuje izjavom Sebastijana Kurca, kancelara Austrije, jedne od "štedljivih" bogatih zemalja Unije, da "pregovaračka moć 'štedljivih' ostaje prisutna" i "time navodi na zaključak da će tradicionalni nemačko-francuski motor Evrope biti doveden u pitanje".
Italijanski dnevnik Avenire je mišljenja da "još jednu prepreku da Unija bude bliža svojim građanima predstavljaju stavovi 'štedljivih' - Holandije, Austrije, Švedske, Danske i Finske… čiji mladi vođi ne vide ni najmanji interes, niti pomisao na federalnu ili više ujedinjenu Evropu, već su bez sumnje zainteresovani za odbranu svojih nacionalnih interesa".
Austrijski list Viner cajtung smatra da Francuska i Nemačka moraju da promene svoj način vođstva "zato što je britanski duh razdora i dalje prisutan u EU i otelotvoren u stavovima 'štedljive petorke' kad je reč o budžetu, raspodeli i konkurentnosti, ali je otelotvoren i u otporima Poljaka, Balta i Čeha prema bezbednosnoj strukturi EU koja bi bila nezavisna od SAD".
Lezeko, međutim, misli da dogovor vođa EU o zajedničkoj pomoći "Evropu uvodi u novu dimenziju budžetske solidarnosti, što je korak ka nekom obliku federalizma…mada jesu izbile na videlo sve podele Evrope na sever i jug, što je Pariz i Berlin primoralo da ozbiljno izmene svoje zahteve posle krajnje oštrih pregovora".
Nemački portal Dojče vele smatra da je upravo zbog jako sučeljenih stavova uesnika samita "rezultat ipak ogroman… prvi put u istoriji EU se zajednički preuzima zaduživanje".
Poljski premijer Mateuš Moravjecki nije štedeo "štedljivu petorku", rekavši da su oni "škrti" i misle samo na sebe.
Nemačka agencija DPA je navela da je holandski premijer Mark Rute, često portparol "štedljivih" koji je na samitu pretrpeo i žustre kritike, izjavio da je zadovoljan ishodom "jer je važno da Evropa bude važan igrač u svetu, a za to mora biti stabilna".
Rute je sve oštre zamerke i na svoj račun prihvatio tako što je rekao: "Mi smo profesionalci, znamo da istrpimo udarce, svako je ovde radio za svoju naciju".
Francuski predsednik Makron je posle samita izjavio da u izvesnoj meri shvata da su čelnici članica EU na samit došli i rukovođeni svojim nacionalnim i političkim interesima, uključujući skore izbore u tim zemljama.
Holandija je uspela i da u nagodbi na samitu izdejstvuje i povećanje od dve milijarde evra povraćaja dela sredstava koje neke članice EU dobijaju zato što više uplaćuju u zajednički budžet Unije nego što iz njega dobijaju za razne politike i projekte.
