Kina i Indija optužile su jedna drugu za izazivanje sukoba u kojima je ubijeno najmanje 20 indijskih vojnika u spornom području Himalaja.
Indija tvrdi da je Kina pokušala da "jednostrano promeni status kvo". Peking je optužio Nju Delhi da je odgovoran za incident, tvrdeći da su indijski vojnici dva puta prešli granicu i napali kineske vojnike.
To je najžešći sukob između dve zemlje u poslednjih 45 godina.
Indijska vojska je saopštila da su obe strane pretrpele žrtve, ali još nema podataka iz Kine.
U utorak se bitka vodila sa stena. Međutim, nije ispaljen nijedan hitac.
Indijska vojska je saopštila da su brojni njeni pripadnici "teško ranjeni".
Sukobi na nepristupačnom terenu
U izjavi se navodi da su ranjeni vojnici "izloženi nultim temperaturama na visokom terenu". Naime, reč je o veoma nepristupačnoj oblasti – prekrivenoj uglavnom ledom i kamenom - gde je prosečna visina oko 4.200 metara, a već na 2.400 metara ljudsko biće se suočava sa problemom aklimatizacije.
Osim indijskih i kineskih vojnika, u toj oblasti se može videti tek poneki usamljeni pastir sa stadom.
Do sukoba je došlo u planinskoj regiji Ladak gde se Peking i Nju Delhi spore oko granice.
Sukob u ponedjeljak (16. juna) bio je prvi smrtonosni u pograničnom području u poslednjih 45 godina.
Granične čarke bez vatrenog oružja
Indijski zvaničnici su ranije rekli da su kineski vojnici ušli u Ladak početkom maja u cilju uspostavljanja prisutnosti u toj regiji i promene status kvoa na terenu, postavljajući šatore i stražarske kućice, ignorišući upozorenja da odu odatle.
U fizičkom obračunu je tada povređeno 250 vojnika.
Portparol kineske vojske pukovnik Žang Šuli je optužio Indiju da su njeni vojnici u dva navrata prešli neslužbenu, slabo obeleženu liniju razgraničenja – poznatu i kao "Linija stvarne kontrole" uspostavljenoj nakon rata 1962.
To je dovelo do tenzija, uključujući tuče u kojima su korišćene kamenice, pesnice, drvene šipke od kojih su neke sa ekserima ili obmotane bodljikavom žicom. Naime, vojnici slede nepisano pravilo na toj granici da ne koriste vatreno oružje.
Dve su vojske kasnije razgovarale kako bi pokušale ublažiti napetosti.
Međutim, u ponedeljak su sukobi eskalirali. Najpre je saopšteno da su poginula tri indijska vojnika, a zatim još 17 jer su podlegli teškim povredama.
Sukob deo 'većeg plana'
Čini se da je povod za poslednje tenzije put koji Indija gradi ka udaljenoj vojnoj bazi kroz Galvan dolinu. Njujork tajms prenosi mišljenja vojnih eksperata da se ta saobraćajnica u potpunosti nalazi unutar indijske teritorije, ali je Kina rešena da spreči nastojanja vlasti u Nju Delhiju da osnaži svoju vojnu poziciju u toj regiji.
Bilo kakva ekspanzija Indije ili jačanje njenih fortifikacije u ovom region može ugroziti kineske geostraške ciljeve u Centralnoj Aziji, kazao je za CNN Hapjamon Džekob (Happymon Jacob), profesor na Univerzitetu Džavaharlar Nehru u Nju Delhiju.
"Kina je investirala više od 60 milijardi dolara (za gradnju ekonomskog koridora) sa Pakistanom," istakao je Džekob dodajući da je to jedan od "ključnih elemenata" projekta "Pojas i put".
Međutim, pomenuti put se gradi već deceniju tako da u Nju Delhiju smatraju da je reakcija Kine "deo većeg plana".
Indijske vlasti već duže vreme grade saobraćajnice duž Linije stvarne kontrole u cilju poboljšanja vojnog snabdevanja u toj oblasti.
Državni mediji u Pekingu su preneli vest da je kineska armija početkom juna održala vežbu tokom koje je za samo nekoliko časova prebacila nekoliko hiljada vojnika iz provincije Hubej na udaljene Himalaje, što je trebalo da pošalje poruku Nju Delhiju.
Kako navodi "Forin polisi" potez Pekinga se može posmatrati i kao odgovor na sukob u Doklamu 2017, kada su indijske trupe sprečile Kinu u gradnji puta.
"Ovo je incident koji se mogao očekivati," kazao je za Njujork tajms penzionisani indijski general.
Čija je sporna teritorija?
Obe ove azijske zemlje tvrde da polažu pravo na teritoriju duž himalajske granice od 3.500 km, jedne od najdužih kopnenih na svetu, ali uglavnom nije bilo oružanih incidenata od rata 1962.
Linija razdvajanje prolazi između oblasti Aksaj Čin, koja je pod kineskom kontrolom, i ostatka spornog regiona Džamu i Kašmir. Ta okvirna linija razgraničenja je rezultat pomenutog rada, ali nema saglasnosti o njenoj dužini i kuda tačno prolazi. Kina smatra Aksaj Čin delom svog regiona Sinjang, a Indija da je u sastavu njene oblasti Ladak.
Kina smatra da njoj pripada teritorija od 90 hiljada kvadratnih kilometara na severoistoku Indije, koja obuhvata indijsku saveznu državu Arunačal Pradeš, u kojoj je u većini budističko stanovništvo.
Indija pak tvrdi da je Kina okupirala 38 hiljada kvadratnih kilometara njene teritorije u zapadnom delu Himalaja.
'Ničija zemlja na kojoj ništa ne raste'
Britanski istoričar Nevil Maksvel (Neville Maxwell) je u knjizi "Indijsko kineski rat" opisao ovu spornu oblast kao "ničiju zemlju na kojoj ništa ne raste i niko ne živi".
Međutim, očito je dvema zemljama važno pitanje suvereniteta nad tim područjem zbog čega su vodile rat 1962. u kome je poginulo nekoliko hiljada ljudi i Kina pobedila.
Problem seže dublje u istoriju. Tokom većeg dela 19 veka oko Himalaja su se nadmetali Rusija, Velika Britanija i Kina. Nakon dekolonizacije, to pitanje postalo još zamršenije.
Sporna oblast Aksaj Čin je deo Velikog Kašmira, koji je podeljen nakon rata 1947. Između Indije i Pakistana. Istovremeno, granica između Kine i Indije je ostala i do dana današnjeg nejasna.
Ograničeni manevarski prostor Indije
Indijski premijer Nerandra Modi i njegova Hinduistička nacinalistička partija vode spoljnu politiku koja naglašava rastuću ulogu zemlje u svetu.
Tako je nakon terorističkog napada prošle godine u Indiji, zašta je Nju Delhi optužio pakistansku militantnu grupu, Modi naredio vazdušne udare na njihove kampove u Pakistanu, zbog čega su dve zemlje bile na ivici rata.
Međutim, kako navodi Njujork tajms, Indija nije u situaciji da ratuje sa Kinom, naročito sada kada je pogođena korona virusom od koga je zaraženo 354 hiljada ljudi a 12 hiljada preminulo. Pandemija je izazvala i velike ekonomske probleme jer je više od 100 miliona ljudi ostalo bez posla.
"Što god bi Indija možda želela da uradi, nije u poziciji", ističe Barat Karnad, profesor Centra za politička istraživanja u Nju Delhiju.
Zbog toga je visoki zvaničnik opozicione Kongresne partije Rahul Gandi prozvao Modija: "Zašto premijer ćuti? Zašto se krije?"
Gandi je dodao: "Dosta je toga. Treba da znamo šta se dešava. Kako se Kina usuđuje da ubija naše vojnike? Kako se usuđuje da posegne za našom zemljom?"
Istovremeno, u Kini smatraju da je poslednji incident pomno planirana akcija indijskih vlasti u cilju skretanja pažnje sa političke situacije u zemlji.
Podozrenje Indije od jačanja Kine
Do sukoba je došlo u trenutku kada sve samopouzdaniji Peking - zbog načina na koji se izborio sa pandemijom korona virusa dok su druge zemlje uključujući i Indiju teško pogođene - sve očiglednije demonstrira svoju moć u regionu. Tako je kineska mornarica nedavno potopila vijetnamski ribarski brod u Južnom kineskom moru. Istovremeno, Kina preti Tajvanu pa je njen nosač aviona dva puta prošao Tajvanskim moreuzom, a nastoji i da ojača kontrolu na Hong Kongom.
Iz tih razloga Indija sa podozrenjem doživljava uspon Kine, zbog čega gaji dobre odnose sa SAD-om, čija je ratna flota prisutna u ovom regionu.
Kako navodi "Forin polisi", treba imati u vidu i činjenicu da su se Kina i Indija od 1988. pridržavale sporazuma o očuvanju mira u cilju fokusiranja na domaći rast i stabilnost.
Međutim, za razliku od tog vremena kada su njihove ekonomije i vojni budžeti bili na sličnom nivou, sada je bruto društveni proizvod Kine pet puta veći i izdvaja četiri puta više za odbranu od Indije, što je promenilo dinamiku njihovih odnosa.
Borba Indije i Kine za uticaj u Aziji
Dve najmnogoljudije države na svetu, Indija i Kina, koje poseduju nuklearno oružje, gledaju se s velikim podozrenjem i nadmeću se za uticaj u Južnoj Aziji.
Nekoliko zemalja, poput Nepala i Šri Lanke, koje su nekada bile pouzdani saveznici Nju Delhija, od nedavno su se okrenuli ka Pekingu privučeni njegovim investicijama.
Pakistan, tradicionalni neprijatelj Indije, tesno sarađuje sa Kinom, uključujući i njenom armijom.
'Ne žele rat ali ni da odustanu od teritorija'
Iako su kineski predsednik Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi stekli podršku na nacionalističkoj retorici i obećanju nacinalne "veličine", analitičari smatraju da im nije u interesu dalje zaoštravanje sukoba.
"Ni premijer Modi niti predsednik Si ne žele rat, ali ni da odustanu od teritorijalnih zahteva," kazao je Ešli Telis (Ashley Tellis), analitičar Kanergijeve zadužbine za međunarodni mir.
Međutim, kako navodi Njujork tajms, ne znači da je došlo do pogoršanja njihovih odnosa zbog ovog incidenta i sporova oko drugih pitanja.
Modi i Si su imali nekoliko veoma prijateljskih susreta. Peking je prošle godine potpomogao Modijevu izbornu kampanu prihvatajući rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom je pakistanski militant Masud Azar proglašen globalnim teroristom.
Peking je dugo odbijao da to učini, ali je na kraju prihvatio nakon lobiranja Nju Delhija i drugih zemalja, što je omogućilo Modiju diplomatsku pobedu u ključnom trenutku.
Međutim, onda su indijske vlasti povukle potez koji je razljutio Kinu. Nakon Modijeve ponovne izborne pobede, ministar za unutrašnje poslove Amit Šah je najavio da će njegova zemlja povratiti spornu teritoriju Aksaj Čin i da ceo Kašmir pripada Indiji (deo pripada i Pakistanu), te da će Indija za to "žrtvovati živote".
Analitičari smatraju da pitanje Aksaj Čina u kombinaciji sa sve bliskijim odnosima Nju Delhija sa Vašingtonom, iritira Kinu koja uzvraća pojačanim delovanjem svoje armije na granici sa Indijom.
Facebook Forum